Velika mrsna Vučićeva EU podvala

Šta smo sve videli u danu kad je Ursula fon der Lajen posetila srpsku prestonicu? Informacije su bile više nego sluđujuće i mogu se podeliti u četiri segmenta.

Fon der Lajen je svoje obraćanje, neočekivano, započela ozbiljnom kritikom.

“Živimo u fragmentiranom svetu koji širi jaz između demokratije i autokoratije. Vi vrlo dobro znate kakav je stav EU, naš stav podrazumeva slobodu, a ne represiju, uključujući pravo na mirno okupljanje. Takođe, zalažemo se za partnerstvo, a ne potčinjavanje, diplomatiju umesto agresije”, poručila je predsednica EK, što se u javnosti protumačilo kao podrška studentskim protestima, ali i kao osuda načina vladavine Aleksandra Vučića i svojevrsnog vazalnog odnosa prema Rusiji.

O slobodama…

I kao sasvim slučajno, dok Fon der Lajen pominje slobodu okupljanja, stiže vest da je ukinut kućni pritvor aktivistima Pokreta slobodnih građana Mariji Vasić i Ladu Jovoviću, kao i studentu Lazaru Diniću.

Spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić za Novu kaže da je to jedan tempirani potez, kao što je bila i Vučićeva poruka Vladi i Skupštini Srbije, uoči dolaska Ursule fon der Lajen, koja je glasila ‘dajte im sve što traže’.

“To je bio pokušaj umekšavanja i stvaranja atmosfere da se predupredi oštrija kritika. On nije mogao da izbegne tu kritiku, ali je ostavio jednu lažnu sliku koja će biti zabeležena. Oni će u Briselu zabeležiti šta je Vučić izjavio i šta kaže i to onda može da utiče na opšti utisak kad se bude pisao izveštaj Evropske komisije o Srbiji, ili izveštaj Evropskog parlamenta”, navodi Jakšić.

Predsednica EK govorila je i o slobodi medija, kako u razgovoru s Vučićem, tako i sa predstavnicima civilnog sektora. Na ovom drugom sastanku posebno je bilo reči o pritisku na medije koji posluju u okviru United media - Novu, N1, Danas i Radar.

Međutim, dok je Vučić ispraćao Fon der Lajen, stigla je vest da su postavljena tri nova direktora u menadžment United grupe, koji će ubuduće ograničavati mogućnost odlučivanja dosadašnjih direktora. Reč je o Vladici Tintoru, Giberu Šrojenu i Timu Peningtonu.

To je, zapravo, samo nastavak dogovora između Aleksandra Vučića i većinskog vlasnika United group Nikosa Statopulosa, koji je razotkriven kada je KRIK objavio snimak razgovora direktora Telekoma Vladimira Lučića i direktora Junajted grupe Stena Milera u kojem pregovaraju o smeni Aleksandre Subotić, direktorke United media. Na tom sastanku ragovaralo se i o slabljenju medija koji posluju u okviru ove kompanije.

“Što se tiče ove situacije i nesumnjivog pritiska koji se nastavlja na medije u okviru United media, Fon der Lajen je uopšteno govorila o slobodi medija. To je kao da kažete da je mir bolji od rata. Ja ne očekujem da će se Evropska komisija uopšte mešati u ovaj sučaj sa United media, jer će smatrati da je to privatni biznis i da nemaju ingerencije da se u to mešaju. Čini mi se da tu Vučić dobija da nastavi s tim, i moj utisak je da će on milione evra uložiti u taj svoj projekat”, kaže ovim povodom Jakšić.

Nakon reda kritika, stigao je i red pohvala koje je predsednica EK uputila vlastima u Beogradu, pogotovu po pitanju Predloga zakona za reviziju biračkog spiska i Saveta REM.

“Mrtvo slovo na papiru”

“Želim da pozdravim napredak u vezi sa biračkim spiskovima i REM-om. Primetila sam napore koje su svi uložili u saradnju, uključujući civilno društvo i opoziciju. Ovo je dobar prvi korak. Primena je sada ključna i zato bih vas pozvala da dođete u Brisel da vidimo kakva je situacija", rekla je ovi povodom Ursula fon der Lajen.

Ova pohvala dolazi u trenutku kad iz same Crte koja je učestovala u izradi ovog predloga, i koja u predstavljanju ovog rešenja izzražava sumnju da će dogovoreno biti i realizovano.

“Ovo su rešenja koja se nalaze u predlogu, ali u zemlji s urušenom vladavinom prava nema garancija da zakon, ako se uopšte i usvoji, neće ostati mrtvo slovo na papiru”, naveli su iz Crte, a iste sumnje iskazali su i poslanici opozicije u republičkom parlamentu.

Komentarišući ovaj momenat Boško Jakšić kaže da je opšti utisak da je Ursula fon der Lajen namerno slala poruke koji su malo kritika, malo pohvala. Takoreći, za svakog ponešto.

“Bila je oštra u nekim diplomatskim okvirima i to je uradila pod pritiskom i na osnovu zahteva evropskih socijaldemokrata, socijalista, liberala i zelenih, koji su tražili da se osudi Vučićeva represija. Ona nije govorila o Vučićevoj represiji, ali je morala da upotrebi reč “represija”. S druge strane, kad je govorila o napretku u vezi REM-a i Zakona o biračkom spisku, očigledno je to bio njen ustupak njenom prijatelju Aleksandru”, kaže Jakšić i dodaje:

“To se tačno vidi i po načinu interpretacije medija. Televizije poput N1 i Nova S su stavili akcenat na poruku o represiji, a RTS u svim izveštaju je tu reč preskočio i preneo deo oko REM-a i biračkog spiska. Faktički su izjave Ursule fon der Lajen čitane na dva različita načina, a ona je to omogućila”.

Međutim, ističe Jakšić, ono što je ohrabrujuće jeste da smo “mnogo puta dosad čuli lažna Vučićeva obeećanja, a sad je novo i ohrabrujuće to da je pozvan na raport za mesec dana”.

“Da se bidi šta je konkretno uradio, pogotovu oko ove dve teme oko REM-a i biračkog spiska. Jer, njega reforme ne zanimaju, ono što će morati da sprovede, uradiće samo pod pritiskom. Dobra situacija se tiče globalnih odnosa. Dakle, Vučić je pokušao da zaobiđe Evropsku uniju i da se osloni na Amerikance, a sad je u sukobu i sa njima i sa Rusima, tako da se ponovo vraća EU što joj omogućava da izvrši jedan efikasniji pritisak na Beograd. Koliko su na to spremni, videćemo. Ovi signali koji su sada stigli, izjavom o represiji i demokratiji protiv autokrazije su ohrabrujući”, navodi Jakšić.

Na posletku došli smo i do Vučićevih uveravanja da je Srbija i dalje na evropskom putu, iako pune četiri godine nije otvorila nijedno poglavllje, a sad će upravo zbog toga do daljeg ostati bez novca iz Plana rasta za Zapadni Balkan.

Prvo reforme pa novac

Naime, Srbija mora do 2027. godine da sprovede 98 reformi u četiri oblasti dogovorene u reformskoj agendi, ali mora i da ispunjava i utvrđene preduslove za korišćenje fondova: poštovanje demokratskih mehanizama, princip vladavine prava i konstruktivni angažman u dijalogu sa Prištinom.

U junu Srbija je dobila oko 52 miliona evra, što je deo početnog predfinansiranja od sedam odsto, koji se uplaćuje automatski na početku primene plana. Dalje uplate ne idu automatski, već po principu prvo reforme, a onda novac.

“Kada vidimo da je Albanija dobila prekoredno 100 miliona evra iz Plana rasta za Zapadni Balkan, a Srbija ništa, onda je jasno da ostajemo bez novca, što nije ništa čudno. Albanija je od kraja prošle godine otvorila čak četiri pregovaračka klastera, a planira da poslednji peti otvori ove godine. Mi smo otvorili samo dva i četiri godine nema nikakvog napretka. Jasno je da od dugo najavljivanog otvaranja Klastera 3 nema ništa, drugim rečima ovaj potpuni zastoj se nastavlja, a Srbija propušta šansu da dobije vrlo značajna sredstva iz EU, zato što nije spremna da se reformiše”, kaže Jakšić i zaključuje:

“Vučićeva antievropska politika sada može da se kvantifikuje u stotinama miliona evra štete”.