Beogradska bezbednosna konferencija: EU će nastaviti da pomaže Ukrajini, podrška njoj znači i bezbednost za države članice

Na prvom panelu u okviru Beogradske bezbednosne konferencije, koja je danas svečano otvorena, govornici su se saglasili da je potrebno nastaviti sa zajedničkim delovanjem prilikom pomoći Ukrajini. U okviru panela "Ukrajina i saveznici: Očuvati čvrsto jedinstvo i solidarnost", učesnici su se osvrnuli i na situaciju u Izraelu, ali i na dalju saradnju među saveznicima, kako politički, tako i bezbednosno.

Tomas Klajn Brokhof iz Maršal fonda iz SAD rekao je da će se neki akteri više interesovati za Ukrajinu, u SAD za Izrael i pitao da li ovakvi problemi i izazovi u svetu treba da se posmatraju zajedno ili odvojeno.

„Bio sam u Kijevu prošle nedelje i oni su rekli da su postali neka vrsta političke igre poput fudbala. Ne smemo da zaboravimo slučaj Izraela, gde nije samo pitanje da li je pažnja bila skrenuta sa Ukrajine, ali to je i pitanje raznolikosti interesa i resursa, kao i pitanje toga da li će Zapad videti ove probleme kao povezane, da li je ovo drugi front i da li će konsolidovati podršku ili će ovo biti nepovezani problemi za koje ne možete mnogo toga da uradite, i neki akteri u Evropi će se više fokusirati na Ukrajinu, a Amerikanci na Izrael, kao što nam govore njihove domaće debate“, rekao je Klajn Brokhof.

Nakon toga, on je upitao je šta je najbolji scenario?

„Da budu povezane i da pristupimo zajedno ili da ih posmatramo odvojeno? Sta je bolje? Prvo, moramo da budemo povezani da bi nas videli kao povezane. Pitanje je da li su one indirektno ili otvoreno povezane, ali oni koji žele da sruše postojeći poredak rade ka istom cilju, bez ili sa vrlo malo koordinacije kao saveznici, ili ako morate da kažete Hamas je saveznik Irana, Iran je saveznik Rusije, Putin je šef asimetrične eskalacije koja pretenduje da postane simetrična na bojnom polju. To na kraju nije ni važno. Mislim da imamo jedno rešenje na stolu, a to je ono što se dešava u SAD u ovom trenutku, predlog koji je dala Bajdenova administracija, da se krene ambiciozno i da podrže zakon u Kongresu i mislim da u odnosu na to da li to uspe, da će to biti odgovor na pitanje koje ste mi postavili“, naveo je on.

Marko Makovec, direktor i zamenik generalnog direktora Evropske službe za spoljne poslove više je govorio o pomoći koju je EU uputila Ukrajini i naveo da će sa tim biti nastavljeno i u narednom periodu.

„Posle februara kada je Rusija napala ukrajinu, prvi smo predstavili najveći paket sankcija ikada prema Rusiji. To je značilo transformaciju EU. Odmah nakon toga EU je usvojila strategijski kompas, desetogodišnju strategiju za odbranu. Počeli smo sa tim, pokernuli smo evropski projekat mira. Svi zajedno finansijski smo podržali Ukrajinu sa oko 82 miliona i nastavićemo da ulažemo. Još više od finansijske podrške, dve druge stvari bih dodao koje su bitne za Ukrajinu. Jedna da smo dali evropsku perspektivu za Ukrajinu, dali smo nadu svim ljudima koji su ostali tamo, koji se svaki dan bore sa ruskom ruskom Ukrajinom“, izjavio je Makovec i dodao:

„Dodatno, pokazali smo veliku solidarnost sa ljudima koji su otišli iz Ukrajine. Sa svim tim ćemo nastaviti. Nastavićemo i sa pružanjem humanitarne pomoći, pomoći u naoružanju. Trudićemo se i radimo na tome da budemo nezavisni od ruskog goriva i naftnih derivata. Mi moramo da učinimo da EU bude otpornija, bolja u reakcijama i događajima i brža u donošenju odluka oko nas. Kada pričam o bržem donošenju odluka, moram da spomenem i kvalifikovanu većinu prilikom donošenja odluka u međunarodnim odnosima. U oktobru, šefovi država i Evropski savet razgovaraće o finansijskom okviru i budžetu kako bismo obezbedili više sredstava. EU će poslati pozitivan signal Ukraini jer je to potrebno geopolitički i EU je spremna na to“, naglasio je Makovec.

Hanes Svoboda, predsednik Međunarodnog Instituta za mir kaže da građani u određenim zemljama članica EU, poput Mađarske, Slovačke ili Poljske nisu svesni da je pitanje podrške Ukrajini i pitanje bezbednosti ovih zemalja.

„Mi ne možemo da podržavamo Ukrajinu bez podrške nasih građana. Naravno, ne mogu svi pružati jednaku podršku, ne mozemo sve ubediti, ali mi ne radimo dovoljno da ubedimo naše građane da podrška ukrajini nije samo zbog ratovanja, solidarnosti, globalnog poretka, biti protiv Rusiije, već zbog sopstvene bezbednosti koja je u opasnosti. Naša sloboda, ne samo sloboda izražavanja, sloboda medija borba protiv lažnih vesti i svi ovi elementi imaju istu poentu. Mi nismo uspeli, nismo uspeli da dobrim argumentima ubedimo naše građane da podška Ukrajini nije samo naše prijateljstvo, već u osnovnom interesu naših građana“, naveo je on i dodao:

„Ako nastavimo da se borimo i pružamo podršku Ukrajini, rizikujemo sopstvenu bezbednost – ovo je argument gospodina Orbana. Ali mi nismo uradili dovoljno da se suprostavimo ovim argumentima, i kazemo drugačije, suprotno – ako ne uradimo dovoljno za Ukrajinu onda je to pretnja za našu bezbednost, tek onda zavisimo od Rusije, ruskih medija, ruskog uticaja… Rusija neće stati, ali nije to samo zbog Baltičkih država, već zbog cele EU, i zato je bitno da budemo jači i glasniji kada je reč o ovim problemima i iskreni prena našim građanima“, poručio je on.