Umesto toga, otkrio je neobičnu ribu, do tada potpuno nepoznatu nauci. Nimiler smatra da bi ova riba mogla da bude jedna od najređih na svetu, piše CNN.

Novootkrivena vrsta nema oči, ima grbava leđa, bodljikave perajne zrake i njušku drugačijeg oblika od svih drugih poznatih pećinskih riba. Osim toga, potpuno je bez pigmenta - kroz njenu providnu kožu može da se vidi čak i mozak.

Ovakva providnost nije neuobičajena, kaže dr Džonatan Armbruster, kustos zbirke riba u Muzeju prirodne istorije Univerziteta Oburn u Alabami i jedan od autora studije.

„To se često viđa kod manjih riba koje žive u otvorenim vodama. Njihovo telo je providno kako bi bile teže uočljive u bistroj vodi“, rekao je Armbruster.

Stvorenje izgleda kao da je izašlo iz naučnofantastičnog filma, pa je dobilo ime Demogorgonichthys arcanus, odnosno demonska pećinska riba, po čudovištu Demogorgonu iz Netfliksove serije „Stranger Things“, prenosi N1.

U početku, Nimiler, glavni autor studije, nije bio siguran da li je reč samo o neobičnom primerku već poznate južne pećinske ribe.

„Tokom godina video sam koliko pećinske ribe mogu da budu različite i već sam ranije bio prevaren životinjama koje su izgledale drugačije, a genetski su bile gotovo iste. Međutim, ova je bila drugačija na način koji je stalno potvrđivan“, rekao je Nimiler, vanredni profesor bioloških nauka na Univerzitetu Alabama u Hantsvilu.

Fotografije ribe pokazao je Armbrusteru i dr Pameli Hart, docentkinji biologije na Univerzitetu Alabama i koautorki studije.

Upoređujući primerke sa južnom pećinskom ribom, Armbruster je počeo da uočava razlike. Tim je zatim uradio CT snimanja, genetske analize i druga ispitivanja, koja su pokazala da se skelet ove ribe razlikuje od svih do tada poznatih pećinskih vrsta.

Na osnovu tih rezultata, istraživači su je opisali kao potpuno novi rod i novu vrstu.

Još nije poznato koliko demonskih pećinskih riba postoji, ali bi one mogle da budu među najređim ribama na svetu, rekao je Nimiler.

„Prema našim saznanjima, vrsta je poznata samo sa jedne lokacije i verovatno ima veoma malu populaciju“, napisao je u tekstualnoj poruci.

Rezultati istraživanja objavljeni su 6. jula u naučnom časopisu Scientific Reports.

Ime dostojno naučnofantastičnog čudovišta

U seriji „Stranger Things“, čudovište Demogorgon vreba stanovnike izmišljenog grada Hokinsa u Indijani. Poreklo samog naziva nije sasvim jasno. Naučnici pretpostavljaju da potiče iz grčkog jezika, ali su ga autori igre Dungeons & Dragons, koja se pojavila sedamdesetih godina prošlog veka, iskoristili za jednog od svojih negativaca. Decenijama kasnije, Netfliks je isto ime dao čudovištu iz serije.

Kada je nova pećinska riba otkrivena, „Stranger Things“ se spremao za izlazak nove sezone. Armbruster, dugogodišnji obožavalac serije, predložio je da riba dobije ime po Demogorgonu.

„Kako nazvati sasvim belu, slepu i prilično neuglednu životinju? Teško je smisliti opisno ime za nešto takvo, pa mnogi pećinski organizmi imaju nazive povezane sa podzemnim bićima“, rekao je Armbruster.

O ovoj ribi se još gotovo ništa ne zna

Naučnici za sada ne mogu da razlikuju mužjake od ženki i, kako kaže Armbruster, „nemaju pojma“ kako se razmnožava.

Pretpostavlja se da se hrani svime što može da joj stane u usta.

Otkriće ukazuje da postoje i druge nepoznate vrste

Otkriće demonske pećinske ribe ukazuje na mogućnost da postoje i druge, još neidentifikovane vrste, čak i u područjima koja su detaljno proučavana, navodi se u studiji.

Takve vrste mogu da opstaju na mestima kojima je pristup ograničen, poput vojnih kompleksa. Pećina Bobcat, u kojoj je pronađena demonska pećinska riba, nalazi se ispod vojnog poligona Redstone Arsenal američke vojske.

Dr Suzana Mekgo, profesorka Univerziteta Minesota koja proučava evoluciju pećinskih riba, ocenila je da su otkrića novih vrsta kičmenjaka u Severnoj Americi, poput ove ribe, „izuzetno retka“.

Posebno je fascinantno to što dve vrste pećinskih riba – demonska i južna pećinska riba – žive u istoj pećini, iako potiču od različitih predaka i evoluirale su odvojeno.

Prilikom poslednje posete pećini Bobcat, Nimiler je video 27 primeraka demonske pećinske ribe, ali smatra da taj broj verovatno ne odražava veličinu cele populacije.

Ipak, područje iz kojeg podzemne vode napajaju pećinski sistem veoma je malo, rekao je Armbruster, što ukazuje da je ova vrsta verovatno kritično ugrožena.

Pošto u okolini pećine već postoje mere zaštite kvaliteta vode, Armbruster smatra da je „prilično malo verovatno“ da će ova riba izumreti.

Pećinski organizmi mogu da budu poput „kanarinaca u rudniku“, dodao je. Ako njihove populacije počnu da opadaju, to može biti znak da je podzemna voda zagađena.

Otkrivanjem demonske pećinske ribe naučnici su napravili još jedan korak ka boljem razumevanju krize biodiverziteta na Zemlji.

„Moramo da razumemo kakva je naša planeta kako bismo bili sigurni da ćemo opstati u budućnosti. Sjajno je što možemo da sačuvamo pećinske ribe, ali na kraju je reč i o našem sopstvenom opstanku“, zaključio je Armbruster.