Na ovom neobičnom ostrvu živi 500 ljudi, iako je manje od polovine fudbalskog terena (FOTO)

Na prvi pogled izgleda kao nekoliko limenih kućica naslaganih na stenu usred jezera. Međutim, kada se fotografija pažljivije pogleda, postaje jasno da tamo ne živi desetak ljudi, već čitava zajednica.

Dobro došli na Migingo, sićušno ostrvo na Viktorijinom jezeru koje se često navodi kao jedno od najgušće naseljenih mesta na svetu.

Migingo zauzima svega oko 2.000 kvadratnih metara, što je otprilike polovina fudbalskog terena. Uprkos tome, tokom sezone ribolova na njemu boravi i do 500 ljudi.

Prema poslednjem zvaničnom popisu stanovništva iz 2009. godine, na ostrvu je živela 131 osoba, ali se taj broj tokom godine znatno menja jer mnogi ribari dolaze samo u periodu kada je ulov najveći, piše N1info.si.

Na tako malom prostoru gotovo da nema slobodnog mesta i deluje kao da će svakog časa potonuti pod teretom. Zapravo, i ne izgleda kao ostrvo.

Improvizovane kuće od talasastog lima izgrađene su jedna uz drugu, između njih se pružaju uski prolazi, a svaki slobodan kutak iskorišćen je za odlaganje mreža, motora, ribarske opreme ili robe za prodavnice.

Nema ni drveća, niti bilo kakvih zelenih površina - ostrvo iz vazduha izgleda kao velika gomila limenih krovova, dok se između kuća dve osobe jedva mogu mimoići.

Međutim, iako deluje kao mesto na kojem bi svakodnevni život bio gotovo nemoguć, Migingo ima sve što je njegovim stanovnicima potrebno.

Na ostrvu rade male prodavnice, barovi i ugostiteljski objekti u kojima se ribari okupljaju nakon povratka sa jezera. Pitka voda i ostale potrepštine dopremaju se čamcima sa kopna, dok se električna energija uglavnom dobija iz agregata i solarnih panela.

Razlog zbog kojeg se toliko ljudi odlučilo da živi na steni usred jezera krije se upravo u vodi koja je okružuje.

Viktorijino jezero jedno je od najvažnijih ribolovnih područja u Africi, a posebno je cenjen nilski grgeč, riba čije se meso izvozi u brojne zemlje sveta. Upravo je mogućnost dobre zarade privukla ribare iz Kenije, Ugande i Tanzanije, koji su tokom godina gotovo nenaseljenu stenu pretvorili u neobično, ali živopisno naselje.

Vrednost ribolova razlog je i dugogodišnjeg spora između Kenije i Ugande. Obe države godinama su tvrdile da Migingo pripada upravo njima, pre svega zbog bogatih ribolovnih voda koje ga okružuju. Iako je spor povremeno izazivao tenzije između ribara i bezbednosnih službi, život na ostrvu nije stao. Svakog dana desetine čamaca isplovljavaju u ribolov i vraćaju se sa ulovom koji mnogim porodicama predstavlja jedini izvor prihoda.

Fotografije Miginga redovno obilaze svet upravo zbog prizora koji deluju gotovo nestvarno. Teško je poverovati da na prostoru manjem od pola fudbalskog terena može da živi toliko ljudi, ali upravo to ovo ostrvo čini jedinstvenim.

Za većinu ljudi Migingo bi bio mesto na kojem ne bi mogli da zamisle ni nekoliko dana života. Za njegove stanovnike, međutim, on predstavlja priliku za posao i zaradu. Svaki kvadratni metar ima svoju namenu, a život se odvija doslovno rame uz rame.