MAPA Gde kineska kompanija već kopa, a gde tek planira: Najveći problem sa Ziđinom je što ne poštuje zakone

Od kako je Ziđin preuzeo RTB Bor, koji su platili 350 miliona dolara i time postali vlasnici 63 odsto kapitala, Srbija od ove kompanija kupuje "naše" zlato.

Iako ova kineska kompanija nezustavljivo kopa po našoj zemlji, zbog brojnih nezakonitih radnji, koje sprovode u rudnicima širom istočne Srbije, hiljade građana potpisalo je peticiju protiv novih iskopavanja.

Naime, poznato je da Ziđin prilikom kopanja ne poštuje uvek zakone Srbije, pa njihovi rudnici neretko ugrožavaju životnu sredinu. Kopanjem u zaštićenim predelima zagađuju vazduh, pijaću vodu, zemljište i opstanak pojedinih vrsta biljaka i životinja.

Pobuna građana, međutim, do sada nije donela rezultate, jer iskopavanje bakra, zlata i ostalih plemenitih metala, Ziđinu omogućavaju dozvole, koje im, bez ikakvih prepreka, odobrava ta ista država čije zakone krše.

Svi Ziđin rudnici u Srbiji

Nakon što je pre osam godina Ziđin preuzeo upravljanje već postojećim rudarskim kompleksom RTB Bor, tačnije rudnike u Boru i Majdanpeku, rudnici su, jedan po jedan, nastavili da niču.

Osim Bora, gde izvlače rudu bogatu bakrom i plementinim metalima, kopanje se odvija i u Velikom Krivelju, na površinskom kopu u okolini Bora.

Takođe u Majdanpeku i u rudniku Novo Cerovo, postoje površinski kopovi gde je aktivna ova kineska kompanija.

Ziđin Majning otvorila je u oktobru 2021. i rudnik bakra i zlata Čukaru Peki, kada su i zvanično počeli sa eksploatacijom.

Nova kopanja kod Zaječara

Plan kompanije Ziđin Majning predviđa razvoj rudarsko-metalurškog kompleksa Čukaru Peki i Malka Golaja, kao i izgradnju nove topionice.

Naručilac radova je kompanija Srbija Ziđin Koper (Serbia Zijin Copper), a teritorija na kojoj će se izvoditi iskopavanja obuhvata oko 126 kvadratnih kilometara, u okolini gradova Bora i Zaječara.

Na području Bora u obuhvatu su cele katastarske opštine Slatina, Metovnica, Donja Bela Reka i Oštrelj, kao i delovi katastarskih opština Šarbanovac i Brestovac. Na teritoriji Zaječara obuhvaćeni su cela katastarska opština Nikoličevo i deo katastarske opštine Zvezdan.

Plan predviđa razvoj tri ključne celine: podzemnog rudnika Čukaru Peki (Donje ležište), novog rudnika bakra i zlata Malka Golaja kod Zaječara i nove metalurške topionice na području Bora, kao i infrastrukturne koridore koji će povezivati ova postrojenja. Planirana izgradnja nove topionice biće kapaciteta do 400.000 tona anodnog i katodnog bakra godišnje.

Ova iskopavanja, međutim, lokalno stanovništvo, kako kažu, neće dozvoliti.

“Lokacija na kojoj su nezakonito iskrčili šumu, a potom dobili zabranu po prijavi podudara se sa lokacijom istražnih okna, koja kasnije prelazi u eksploataciona okna. U Zaječaru smo skupili oko 2.500 potpisa za peticiju, a predato je i više od 6.000 primedbi na prostorni plan. Nadamo se da ćemo uspeti da sperečimo kopanje jer su se Zaječarci baš organizovali i mnogo smo besni. Ako ne usvoje naše primedbe, branićemo zemlju svojim telima, a planirali smo i proteste”, kaže za Nova.rs biolog, doktor ekologije Miloš Popović, istraživač u Udruženju Eko Istok iz Zaječara.

Sve što je na pomenutom prostoru do sada rađeno, bilo je, navodi naš sagovornik, ilegalno.

“Ziđin ima samo dozvolu za pristupne saobraćajnice, a oni uveliko pripremaju zemljište za stvaranje nove jame, za šta nemaju građevinsku dozvolu. Inspekcija je izlazila na teren i zatekla veštačko jezero, što znači da su već uništili deo biodiverziteta prilikom izgradnje i tih pristupnih puteva”, naglašava Popović i dodaje da je planirano i javlovište u dolini Kriveljske reke ispod sela Oštrelj, što se na prostornom planu ne vidi.

Inače, izveštaj vodoprivrednog inspektora pokazao je da su već uništeni pojedini izvori vode. Na prostoru za koji su u Ziđin Majningu dobili dozvolu samo za izgradnju pristupnih puteva, inspekcija je zatekla veštački stvoreno jezero.

“Na lokaciji je uočena depresija, rupa, veštački stvorena - ispunjena vodom. Uvidom na terenu prema građevinskoj dozvoli, radovi se odvijaju i na prostoru gde postoje vodotokovi Dugački rečić, Dugački potok i Erski potok”, piše u izveštaju Republičke vodne inspekcije.

Podsećamo da stručnjaci upozoravaju da će kopanje ovih ruda ugroziti izvore termalne i pijaće vode u Gamzigradskoj banji jer se planira kopanje na dubini od čak 2.200 metara. Ministarstvo rudarstva i energetike zasad je izdalo dozvole samo za pristupne puteve, ali meštani tvrde da je nakon ilegalnog krčenja šume, krenulo i kopanje.

Na sajtu opštine Bor, 20 jula ove godine objavljen je rani javni uvid povodom izrade Prostornog plana područja posebne namene (PPPPN) rudarsko-metalurškog kompleksa "Čukaru Peki" i "Malka Golaja". Ovim planom se predviđa dalji razvoj rudarske proizvodnje u okolini Bora i Zaječara, a uvid će trajati do 3. avgusta.

Iz priložene dokumentacije vidi se da je rudnik “Malka Golaja” zapravo produžetak “Čukaru Peki”. Kineska kompanija Ziđin Majning, koja je naručilac ovog plana, namerava izgradnju novog rudnika, topionice i prateće infrastrukture.

U Planu takođe piše da će pomenuta kompanija uspostaviti zone u kojima bi, ukoliko stručne analize pokažu da nije moguće obezbediti bezbedne uslove za život, moglo doći do preseljenja stanovništva.

Inače, grad Zaječar ima oko 40 javnih česmi dubinske pitke vode, a nalazi se na oko tri kilometra od Gamzigradske Banje i termalnih izvora u Nikoličevu. U neposrednoj blizini, na samo šest kilometara nalazi se i arheološki kompleks Felix Romuliana – Gamzigrad, carska palata pod zaštitom UNESCO-a, jedno od najznačajnijih kulturnih dobara u ovom delu Srbije.

Na prostoru “Malke Golaje” nalazi se i tvrđava Kravarnik, čime je ovo i prostor kulturnog i istorijskog nasleđa.

Prihodi Ziđina

Prema finansijskim izveštajima za 2025. godinu, ukupan prihod kineske Ziđin grupe u okviru koje posluju Srbija Ziđin Koper i Srbija Ziđin Majning, premašio je 450 milijardi dinara, dok je neto profit iznosio preko 190 milijardi dinara, odnosno blizu 1,6 milijardi evra).