Srpska opozicija trenutno se nalazi pred svojevrsnom prekretnicom koja će u značajnoj meri odrediti njen položaj u narednoj deceniji. Stoga je za nju važno da što pre odredi svoje predstavnike na predsedničkim i gradskim izborima, da definiše kakvu će politiku voditi u narednom periodu i da jasno kaže šta je njen cilj”, smatraju stručnjaci za javno mnenje u razgovoru za Nova.rs.
Česti međustranački i koalicioni sukobi, sujeta, pogrešni potezi ali i pritisci vlasti i ograničen prostor delovanja, doveli su do gotovo potpunog uništenja opozicionog potencijala Vučićevih protivnika. Za samo dve godine počinje novi izborni cikus – parlamentarni i beogradski izbori – a od poteza opozicije u tom momentu, kako i priprema za isti, zavisiće i politička budućnost njenih aktuelnih lidera.
Pročitajte još...
Pred opozicijom je dug i trnovit put povratka u politički mejnstrim, a da bi ga ubrzali i olakšali pre svega moraju da definišu svoje političke ciljeve, odnosno šta žele da postignu na izborima 2022. godine. Prema njegovim rečima, političari koji su nasuprot vlasti moraju da daju svoju dijagnozu društvenog stanja u zemlji, smatra izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju Bojan Klačar.
“Strategija mora da zavisi od toga šta im je cilj za te izbore. Oni moraju da odluče da li žele da idu na pobedu na predsedničkim ili gradskim izborima, ili računaju na sveobuhvatne promene u društvu”, navodi naš sagovornik, dodajući da se tek nakon definisanja ciljeva mogu birati aktivnosti koje će opozicija sprovoditi.
“Neophodna sveobuhvatna dijagnoza društvenog stanja u zemlji”
Klačar dodaje da opozicija mora da definiše šta je danas Srbija, kao i šta je ono što oni žele da naprave od nje. Kako kaže, dijagnozu stanja u državi opozicionari ne treba da postavljaju naspram sosptvenih pogleda na stanje u društvu, već kroz istraživanje o potrebama ljudi u zemlji.
“Dijagnoza stanja mora da bude bazirana na racionalnim osnovama. Svakako bi morao da postoji dijalog unutar opozicije i konsultacije gde bi se realno sagledali problemi u državi. Svaka kampanja mora da ima neku vrstu segmentacije, ona ne može da se vodi parolom da ‘ne valja ništa’ i da se na osnovu toga prave aktivnosti. Postoji set stvari koji ne valja i do njega treba doći kroz istraživanje”, ističe on.
“Predstavnici stranaka moraju da naprave strategiju svog delovanja”
Izvršni direktor CESID-a kaže da je važno da opozicija napravi strategiju koja treba da odgovori na pitanje – kako opozicione stranke izlaze na izbore i sa kojim ljudima.
“Moraju da odluče da li je to koalicija sa mnogo stranaka ili formiranje jedne jedinstvene partije. Takođe, moraju da reše da li izlaze u jednu, dve ili tri kolone, kako te kolone izgledaju i ko ih čini. To bi onda predstavljao strateški nastup političkih stranaka”, objašnjava Klačar.
Važno: Izabrati zajedničkog kandidata za predsedničke i gradske izbore
Klačar napominje da je kampanja za predsedničke izbore presonalizovana i da je opoziciji potrebno jako ime, ali da je slična situacija i sa gradskim izborima u Beogradu.
“Bez obzira što se ne bira gradonačelnik direktno u svakom sluačaju je potrebna neka osoba koja će biti promovisana kao kandidat opozicije za gradonačelnika”, navodi on.
Što više odbora i ljudi širom Srbije – preduslov uspeha
Infrastruktura, odnosno veći broj odbora i predstavnika širom Srbije, nešto od čega mnogo zavisi eventualni uspeh opozicije na izborima. Ukoliko se odluče za zajednički nastup, opozicionari bi, prema mišljenju Klačara, morali da bolje organizuju svoje odbore širom zemlje kako bi u svakom mestu mogla da se čuje njihova poruka.
“Ne treba samo reda radi formirati lokalne odbore. Opozicija mora da izgradi infrastrukturu koja uključuje da u jednom mestu u Srbiji, ljudi koji tu žive znaju ko je njihov predstavnik. Nije važno da će on imati svoju kancelariju, sekretaricu, lokalni odbor ili slično. Mnogo je bitnije da postoji mreža ljudi koja propagira opozicione ideje na lokalnom nivou. Nemoguće je da se sve poruke iz Beograda spuste do svakom mesta u državi. Posebno kad nisi u prilici da kontrolišeš medije. Stoga, poruke opozicije moraju da dolaze ‘odzdo’, a ne ‘odzgo’. Biračima moraju da prilaze lokalni ljudi koji su predstavnici opozicije”, naveo je naš sagovornik.
Pejić: Opozicija da odredi ko je predstavlja
Vladimir Pejić, direktor Agencije za istraživanje javnog mnjenja Faktor plus kaže za Nova.rs da opozicija, pre svega, mora da definiše ko je njen deo i ko će biti njen glavni predstavnik.
“Ne moraju da oni budu u koaliciji, ali moraju da odluče ko čini taj front unutar opozicije. To je veoma važno”, navodi Pejić.
Ključna stvar: Jasno definisanje politike prema važnim državnim pitanjima
Pejić smatra da opozicionari ne moraju da imaju identičan stav o važnim državnim pitanjima, ali da on ipak mora da postoji.
“To su pitanja Evropske unije, statusa Kosova, učlanjenja u NATO pakt, odnosi sa Rusijom, ekonomska politika, odnosi u regionu. Opozicija ne sme da ima samo ‘ad hoc’ politiku koja je isključivo kontra vlasti, već treba da ponude ideju i da objasne šta je ideja i suština njihove politike. Na taj način će građani znati šta mogu od njih da očekuju. Njihova politika ne treba da zavisi od politike vladajuće koalicije”, naglasio je on.
Opozicionari da prestanu da se gledaju “ispod nišana”
Prema Pejićevom mišljenju, veoma je važno da opozicionari prestanu jedni druge da tretiraju kao neprijatelje.
“Mora da postoji jedan, ako ne prijateljski stav, onda bar takav da ne ulaze jedni sa drugima u sukobe”, kaže Pejić.
“Prema vlastima imati kritički, a ne marksistički stav”
Direktor Agencije Faktor plus-a napominje da opozicija ne treba da “radikalno kritikuje” sve postojeće u zemlji, a što sprovodi vlast, navodeći da kritika mora da bude usaglašena i smislena.
Pročitajte još...
“Ne moraju da pohvale dobre stvari, ali ne treba da imaju potpuno neprijateljski stav. Naravno, onde gde su kritični treba da budu izrazito oštri i da ne štede ni sebe, a ni druge”, napominje Pejić.
“Opoziciju moraju da predstavljaju ljudi koji nisu licemerni”
Pejić upozorava da opoziconari ne smeju da se ponašaju kritički prema stvarima koje ni sami ne bi drugačije radili.
“Na primer, ako su sarađivali sa MMF-om ili planiraju da to čine, onda ne treba ni da kritikuju druge koji to rade. Ne sme da postoji”, smatra naš sagovornik.
Na pitanje koliko je opozicija daleko od pobede na izborima ukoliko ispuni pomenute uslove, Pejić je naveo da je to teško proceniti.
“I jeste i nije. Videli smo da se neke stvari mogu mnogo brže odvijati nego što se to na prvi pogled čini. Po mom mišljenju, opozicija ne sme da se kreće prečicama i da očekuje da će sa ‘čarobnim štapićem’ doći do nekog boljeg rezultata. Stranačka infrastruktura i iznošenje jasne politike, koja uključuje i kritiku vlasti, mora da im bude prioritet. Suštinski je važno da oni promene svoj odnos, a kakva će biti brzina njihovog uspeha je teško reći. Ukoliko se dobro postave, ako budu iskreni prema sebi i javnosti i ako imaju jasnu politiku, onda građani mogu da shvate šta oni nude. Onda će sve zavisti od njihove ubedljivosti“, zaključuje Pejić.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
