Koliko puta smo čuli da srpskoj politici trebaju nova lica, mladi, pametni, obrazovani, harizmatični ljudi baš kao što su crnogorski Aleksa Bečić ili Dritan Abazović, međutim, surova stvarnost glasi ovako: među liderima stranaka u Srbiji nema ljudi od 33 ili 34 godine koliko imaju pomenuta dvojica političara. Ako se računaju samo predsednici stranaka, ispade da je Čedomir Jovanović sa svojih 49 godina i dalje najmlađi političar u Srbiji.
Fama oko izbora u Crnoj Gori ne jenjava, a sve veću pažnju javnosti privlače dvojica mladih lidera: predsednik Demokratske Crne Gore i lider koalicije „Mir je naša nacija“ Aleksa Bečić i predsednik Ujedinjene reformske akcije (URA) i lider opozicione koalicije „Crno na bijelo“ Dritan Abazović. Prvi ima 33, a drugi 34 godine i svojom harizmom i energijom bukvalno su pokorili Crnu Goru, što se širi i na region.
Čekaćemo ih još
U Srbiji, sa druge strane, takvih mladih političara nema ili su bar dobro sakriveni od javnosti.
Kao da je neko istoriju pustio na ripit, isti ljudi, iste politike i ideologije, i tako već 30 godina, što je prema oceni sagovornika Nova.rs dovelo do toga da mladi u Srbiji generalno gledano gube interesovanje za politiku, bilo da budu njeni akteri, bilo kao glasači.
Politikolog Vuk Velebit kaže da Srbija neće skoro iznedriti svog Dritana ili Bečića.
„Zato što su ljudi koji su bili aktivni 90-ih i početko 2000-ih i dalje čvrsto drže svoje pozicije i ne daju nikome do njih. Uverenje tih starih lidera je da imaju monopol nad političkim životom u Srbiji“, kaže Velebit.
Zapravo, dodaje Velebit, pred svake izbore imamo priču da su nam potrebni mladi ljudi, a onda ako se to i desi, ako se pojavi neko nov i harizmatičan ubrzo bude skrajnut.
„To je stvar interesa tih starih političara, a mahom i odsustvo bilo kakve etičke odgovornosti da se sa čela stranaka povuku ljudi nakon loših izbornih rezultata. To se ustalilo kao normalnost, ne damo fotelje ni ako smo ispod jedan odsto. To dalje ne daje motivaciju mladim ljudim da učestvuju u političkom životu, jer vide šta će im se desiti, da će biti iskorišćeni od strane lideara stranaka i da nema šansi za napredovanje“, navodi mladi politikolog.
Sebični lideri, izbirljivi birači
Sa druge strane analitičar Boban Stojanović smatra da ima mladih ljudi u politici, ali da se prosto ne vide.
„Sigurno je tu negde neki naš Dritan ili Bečić, ali mu se ne da šansa. Pa eto imamo Pavla Grbovića koji je u vrhu PSG, a ima svega 27 ili 28 godina. Setimo se Stefana Simića isto iz PSG, koji je recimo bio sjajan u Utisku nedelje, pun energije, harizmatičan, ima recimo tu Dritanovu strast. Ali, u kampanji PSG nije ga bilo, a niko ne zna zašto. Prosto, tim mladim ljudima koji imaju sve oosobine jednog lidera ne daje se prostor, mogućnost da urade nešto u politici“, tvrdi Stojanović.
Posledica toga je da mi imamo grupu birača starosti od 18 do 30 godina, koji su izrazito opoziciono nastojeni, a ne glasaju jer nemaju u politici ljude svojih godina koji bi mogli da ih motivišu.
„Mislim da su i protesti propali, jer se nije iznedrili neka nova, mlada lica, koje bi masa slušala, kao nekada Zorana Đinđića. Isti propust zabeležio je i „1 od 5 miliona“, koji je mogao ali nije isprofilisao bar jednu mladu, harizmatičnu osobu“, navodi Stojanović i dodaje da problem postoji i sa druge strane, u taboru birača.
„Birači stalno pričaju da im trebaju nova lica, a kad se neko i pojavi, onda ga razapnu na društvenim mrežama. Pa i ovi mladi ljudi u Crnoj Gori, uključujući i Zdravka Krivokapića koji nije mlad, ali je nov u politici, nisu savršeni, samo su vredni, radni, harizmatični i spremni za političku arenu. Pored toga, iza njih je stala neka politička organizacija, dala im je podršku. Srbija izgleda još nije spremna za to“, zaključuje Stojanović.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare