Srpska opozicija je uz veliki aplauz dočekala vest o padu režima Mila Đukanovića u Crnoj Gori, te ovaj događaj ispratila pohvalama na račun složnosti opozicije, njenom napornom radu i rovovskoj borbi, svemu onom što je njima na prethodnim izborima manjkalo. Politički analitičari smatraju da bi lideri opozicionih partija u Srbiji mogli mnogo toga da nauče od crnogorskih kolega, pre svega da je autokratski režim moguće smeniti jedino na izborima, a ne bojkotom, da ne mogu sve opcije u jedan koš i da je moguće pobediti i kad se ide u tri kolone, te da moraju glasačima ponuditi neki program, a ne samo kritiku režima.
Poraz Mila Đukanovića na tek završenim izborima u Srbiji se slavio, bezmalo kao da se „istorijska pobeda“ dogodila ovde. Da zanemarimo stav građana, koji i dalje na situaciju u komšiluku gledaju kao da se dešava u njihovom dvorištu, vrlo je interesantno da se i veći deo srpske opozicije poveo ovim primerom.
Retki su oni koji su prethodnih dana izbegli da se bave unutrašnjim pitanjima susedske nam države, pa su i pobedu opozicione struje dočekali kao da su je osvojili lično oni, u Srbiji…
Ali nisu.
Zakasnela pamet
Razlika između jednih i drugih iz današnje perspektive je velika. Crnogorske opozicione stranke za poprište sa režimom izabrale su birališta, srpska opozicija birala je bojkot. Dok su se u Srbiji štampali „bojkot“ nalepnice i posteri, u Crnoj Gori su se pozabavili programom koji se ne bavi isključivo kritikom Đukanovića, već nešto i nudi. Crnogorska opozicija podelila se u tri jasne kolone, svaka je zastupala svoju ideologiju, ali se ni u jednom trenutku međusobno nisu napadali. Srpska opozicija se beskonačno delila i međusobno svađala i optuživala, više nego što su se bavili kritikom režima.
Dan nakon pada Đukanovića u Crnoj Gori, kao da su lideri srpske opozicije počeli da uviđaju sopstevene greške.
Lider Dveri Boško Obradović na Tviteru je napisao da se na primeru Crne Gore može učiti.
„Iz crnogorskog primera je jasno da pobedu nad našim Milom Đukanovićem može da izdejstvuje samo dobra saradnja u opoziciji bez obzira na broj kolona, kao i iskreni rodoljub i nestranačka ličnost na čelu opozicionog fronta. Vučića može da pobedi samo patriota koji se ne stidi Srpstva“, napisao je Obradović.
Sličnog je mišljenja i predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić.
„Od srca čestitam opoziciji u Crnoj Gori na herojskoj kampanji za slobodu i istorijskom rezultatu na izborima – lekcija i uzor za ceo region“, ocenio je Jeremić.
Program pre svega
Ocenjujući zakasnelu reakciju srpskih opozicionara direktor Centra za praktičnu politiku Dragan Popović za portal Nova. rs kaže da u politici nije dobro prepisivanje recepata iz druge države, ali da se na crnogorskom primeru mogu izvesti sledeći zaključci.
„Bojkot nije dobra ideja, jer se vlast čak i u autoritranim društvima može i mora osvojiti na izborima. Slobodan Milošević je bio neuporedivo gori od Aleksandra Vučića, on je ubijao svoje političke protivnike, a ipak smo ga smenili na izborima. Glasačima mora da se ponudi neki program, ne možete očekivati da neko glasa za vas samo zato što kritikujete aktuelnu vlast. Crnogorska opozicija je svesna šarolikosti biračkog tela formirala tri kolone i svaka od njih se držala svog programa. Svako je nudio nešto što je moglo da se svidi nekom delu glasača. Na kraju, iako vrlo različita, opozicija se nije međusobno napadala, toga su se iznad svega pridržavali“, navodi Popović.
Spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić kaže da se na primeru Crne Gore može učiti dvostrano, kako opozicija, tako i sama vlast.
„Od okupljanja i načina okupljanja opozicije, platforme, do ponašanja vlasti. Ja prosto ne mogu da zamislim Vučića koji prihvata poraz na dostojanstven način, kao što je to sinoć uradio Milo Đukanović. Opozicija je, sa druge strane pokazala, da ne može program za osvajanje vlasti biti kritika režima. Naša opozicija to nikako da shvati, da kritika Vučića nije politika. Moraju da kažu šta nude oko Kosova, kakva je po njihovom mišljenju geostrateška pozicija Srbije, u Evropskoj uniji ili bliže Rusiji i Kini, a zatim i da se odreknu ove ideje jedinstva levih i desnih što izgleda kao jedan protivprirodni blud“, navodi Jakšić.
Izbeći mešanje crkve
Jakšić ističe i da se od jednog dela crnogorskog recepta treba čuvati.
„Ovo u Crnoj Gori bi mogla biti i pobeda Amfilohija Radovića, više nego opozicije. A nikako nije dobro da crkva bude toliko uvučena u politička pitanja. Snaga crkve se pokazala u svoj svojoj moći u Crnoj Gori, to bi lako moglo da se prenese u Srbiju. Ne moslim da je to dobro, ali prosto je tako. Već smo i mi imali sukobe na liniji država – crkva, tako da nije nemoguće da opozicija počne da traži saveznika u crkvi“, navodi Jakšić.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare