Petnaest dana od uvođenja vanrednog stanja i više od 20 otkako je u Srbiji počela epidemiološka kriza bili su dovoljni da srpski političari pokažu nove osobine koje kriju u danima kada krize, bar one prave, nema na vidiku.
Čak i kada rečima pokušavaju da prikriju svoje osobine, one iskaču kroz neverbalnu komunikaciju, koja prema rečima stručnjakinje za govor tela, psihološkinje Ane Mirković, uvek prikaže političare baš onakvima kakvi jesu.
“Kada glumite, preglumljujete, kao što to, na primer, rade Vučić ili Vulin, onda telo to pokaže”, kaže psihološkinja Ana Mirković koja je za Nova.rs analizirala govor tela naših političara.
Mirković kaže, da javni nastupi političara u periodu širenja korone u Srbiji pokazuju da su u velikom problemu, te da poruke koje šalju građanima putem neverbalne komunikacije ne ulivaju poverenje.
Aleksandar Vučić
Od prve konferencije održane 11. marta kada je izašao pred kamere zajedno sa pulmologom Branimirom Nestorovićem i poslao građanke u šoping u Italiju, pa do one na kojoj nam je saopšteno da će “ono što nas čeka biti užasno”, prošlo je samo četiri dana. Taj ekspresni obrt od 180 stepeni stvorio je nesigurnost kod građana.
Vikanje na građanje, krivljenje istih za širenje epidemije i obrušavanje na državljane koji su se vratili iz inostranstva nisu doprineli jačanju poverenja.
A nepoverenje, kaže Ana Mirković, Vučić odaje i svojom neverbalnom komunikacijom.
„Dugačke dramske pauze, uzdisaji koji su frekventniji od reči, daju dozu neprirodnosti. Kao da je vežbao, ali nije do kraja uvežbao. Verujem da on želi da kod gledaoca kreira sliku zabrinutosti i kompleksnosti teme (koja je sama po sebi prekompleksna), da bi se, kao što u svakom medijskom nastupu to čini, on predstavio kao jedina osoba koja te nerešive probleme može razrešiti”,objašnjava Ana Mirković.
Vučić ne iskače previše iz svoje standardne uloge, pa čak ni u krizi.
“Često postavlja prste ‘u piramidu’ što je gest dominacije i moći, a potom prekrsti prste što sugeriše složenost situacije sa kojom se borimo svi, ali on uvek najviše. Češkanje oka, uha, dodirivanje čela, kragne su gestovi nesigurnosti, često i pokazatelji laži. Kada gledaoci, na potpuno podsvesnom nivou, donose odluku da li će mu verovati ili ne – analiziraće svaki njegov gest i ukoliko ne mogu potpuno da povežu ton, poruku, i ostale nevedene gestove u jednu smislenu celinu – dolazi do sumnje i nepoverenja u njegove odluke, sposobnosti, iskrenost i dobru nameru“.
Ana Brnabić
Od premijerke, od početka krize, nismo doživeli previše ekscesa, njena obraćanja mahom su bila kratka i tehnička, a Mirković ističe da nastupi Ane Brnabić na trenutke odišu strogoćom.
„Pošto svi šire najvećim delom negativne emocije, sada najveće poverenje uliva premijerka Ana Brnabić, jer ona uglavnom ne prenosi emocije. Brnabić nema nikakvu emociju prilikom javnih nastupa, ona govori kao polu-robot“, ocenjuje psihološkinja za Nova.rs.
„Za razliku od Vučića, kod koga je mnogo odglumljenih emocija, kod Ane se ne vide emocije na licu i ona tehnički iznosi informacije i plan borbe sa koronavirusom. Njene poruke mnogo više koreliraju sa njenim tonom glasa i gestovima, pa otuda i brojne poruke na Tviteru u kojima se njeni nastupi na konferencijama za štampu ocenjuju kao mnogo korisniji, konkretniji i racionalniji od predsednikovih“.
Analizirajući premijerkin obilazak privremene bolnice za obolele od korone na Sajmu, psihološkinja ističe da s obzirom na to da nosi masku, najviše poruka čitamo iz očiju.
„Opšti utisak je da ona ne veruje previše u to o čemu govori, pa porukama da tako mora, svuda je to tako, uslovi su najbolji u Evropi i tako dalje, pokušava da ubedi i sebe i sve nas.“
Dragan Đilas
Lideri Saveza za Srbiju i Pokreta slobodnih građana nedavno su objavili poziv svim građanima da se ujedine i zaborave na politiku, no Đilasu nije trebalo mnogo da pošalje Vučiću pismo obojeno političkim prizvukom, a umiveno brigom za građane.
Predsednik Stranke slobode i pravde svakako koristi krizu da kod dela građana nezadovoljnih Vučićevim postupcima i politikom zadobije političke poene i dodatno se pozicionira kao lider opozicije.
Ono što može da mu bude prepreka je, prema rečima Ane Mirković to što je loš u nastupima, međutim u prilog mu ide to što za razliku od vlasti nema nikakvu odgovornost, te se relaksiranije ponaša u javnom govoru.
„Treba imati u vidu da su i pozicije prethodnih govornika koje sam analizirala i Dragana Đilasa potpuno drugačije. Oni imaju ogromnu dozu odgovornosti za koju, bojim se, nisu spremni niti su joj dovoljno dorasli, dok je Đilas oslobođen te vrste tereta. Ta relaksiranost se može primetiti u samom nastupu, iako on ne govori relaksirano već sa mnogo emotivnog naboja i ljutnje, osude i nerazumevanja.“
Aleksandar Vulin
„Vulin govori kao da recituje, nema spontanosti u tom govoru“, objašnjava psihološkinja i ocenjuje njegov nastup u javnosti kao najgori, što zasigurno neće doprineti njegovom rejtingu za čije je merenje Ministarstvo odbrane raspisalo javnu nabavku.
Ministar odbrane ni u krizi ne iskače iz svog karakterističnog modela ponašanja – odbrane predsednika Srbije od vidljivih i nevidljivh ”neprijatelja”, mahom iz redova opozicije.
Naime, i pored poziva šefa države da se politika ostavi po strani u doba krize koja je zahvatila sve građane Srbije, Vulin je najčešći kritičar opozicije, a ne libi se ni da zapreti silom građanima.
„Veliki trud ulaže da izgleda empatično i da izgleda kao da iza svega u čemu učestvuje stoji velika briga za građane. Nikakve prirodnosti nema u njegovom tonu, odabiru reči, intonaciji – bojim se da njegov cilj – da ljude umiri i izgradi dozu poverenja da vojska brine o nama – nastupom nije postignut“, kaže Mirković i dodaje da je pored predsednika Srbije, Vulin najskloniji “glumatanju”.
Boško Obradović
„Obradović je teatralan, kao i uvek“, kaže psihološkinja. Njegov nastup u javnosti, pored Vulinovog svrstava u najgore.
Lider Dveri, takođe se ne libi da sakupi političke poene u jeku epidemiološke krize, pa se sa antimigrantske kampanje koju je donedavno vodio prešaltao na ekonomske mere i kritiku vlasti.
Iako je na samom početku epidemiološke krize objavio “da sve članice Saveza za Srbiju ostaju dosledne u svojoj odluci da, dok traje epidemija koronavirusa, nijednom reči ne doprinose politizaciji ove teme”, Obradović se veoma brzo vratio političkim okršajima kako na Tviteru, tako i na svom Jutjub kanalu, upravo na temu koronavirusa.
Ivica Dačić
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić se u javnosti ovih dana pojavljivao uglavnom kada je govorio o srpskim građanima zarobljenim u inostranstvu. Međutim, ležeran stav po kom je poznat, zamenio je nesigurnim istupima i isprekidanim rečenicama, koje ne ulivaju mnogo poverenja.
„Govori o temi koja definitivno nije njegova, pa mu celo telo pokazuje dozu nesigurnosti, izgleda kao da bi svakog trenutka mogao i skliznuti iz stolice na kojoj sedi. Pogled nesiguran u skladu sa površnim analizama situacije. Ivica izgleda kao dete koje se pravda za učinjeni prekršaj i ja, najiskrenije, njemu ništa ne verujem“.
Predrag Kon puca po šavovima
Stručnaci koji nastupaju na konferencijama za štampu prema oceni Ane Mirković imaju dobar nastup i ulivaju najviše poverenja kod građana.
„Kod doktora Kona se ponekad vidi pucanje po šavovima, kao na primer u petak i subotu, kad je na konferneciji u Vladi Srbije odgovarao na pitanja novinara, ali generalno uliva poverenje“, kaže Mirković.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
