“Današnja vlast i njen prvi čovek pate od toga da sami sebe hvale. Niti su danas najbolji odnosi Srbije i SAD, niti današnja administracija u SAD zaslužuje da bude viđena na onaj način na koji smo gledali na neke prethodne. Po mom mišljenju, na dve strane su se našla dva čoveka skromnih i ograničenih vidika, zato su se verovatno i razumeli”, kaže u kratkom razgovoru za Nova.rs Milan St Protić, bivši ambasador u SAD i jedan od učesnika petooktobarskih promena.
Protić je tako prokomentarisao izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučić, koji je nedavno, posle potpisivanja sporazuma u Vašingtonu, izjavio da odnosi Srbije i Amerike u poslednjih 30 godina nisu bili bolji.
„Šta će biti od tog potpisanog, koliko vidim od toga će imati koristi samo onaj koji uopšte nije bio prisutan i nije potpisao taj dokument, a toj Izrael. To je sa američke strane bio cilj tog sporazuma. On inače nema nikakve veze sa Kosovom ni sa normalizacijom odnosa. To je iskorišćeno da bi se ostvarili određeni interesi u politici koju vodi interes. Nisam protiv toga, ali to se onda radi sa Izraelom“.
Vučić je takođe izjavio da Srbija neće potpisati konačni sporazum sa Prištinom ukoliko ne dobije nešto zauzvrat. Šta vi mislite na šta bi Vučić pristao da bi stavi potpis na sporazum sa Prištinom?
Stavljate me u nemoguću situaciju da vam ja govorim šta se događa u glavi prvog čoveka Srbije. Ja ne mislim da se tamo nešto bog zna šta događa, da se ikada događalo. Tako da ne mogu da vam odgovorim na ovo pitanje.
Šta bi po vama Srbija trebalo da dobije da bi potpisala sporazum sa Prištinom?
Srbija prvo treba da se promeni iznutra, pa onda da rešavamo ostala pitanja. Sve što bismo postigli, otići će u vetar kao što je otišlo toliko puta ranije, jer je unutrašnji režim takav da uništava sve. I najbolju stvar da neko učini, to će se izgubiti u apsurdnosti sistema u kojem živimo i vrednostima po kojima se ponašamo.
Danas se navrašava 20 godina od petooktobarskih promena i nekako kad god se obeležava godišnjica tog datuma priča se o izneverenim očekivanjima. Kako vi danas gledate na Peti oktobar?
Veoma sentimentalno na sam taj dan i sa setom. Zato što je prošlo 20 godina i zato što nema nekih vrlo bitnih i dragih ljudi koji su u međuvremenu ili ubijeni ili umrli, a imali su bitnu ulogu u tom događaju. Kada se gleda koji su bili efekti, niko od nas ne može da bude zadovoljan. Naprotiv, mi akteri iz prvih redova smo frustrirani i razočarani, jer rezultati nisu onakvi kakve smo priželjkivali.
Šta ste vi zapravo priželjkivali? Koje su glavne stvari koje ste želeli da postignete?
U tome i jeste problem, što nismo bili jedinstveni u tom pogledu na budućnost zemlje. Neki od nas jakobinci želeli su pravu revoluciju, tako da se tabla izbriše, da se piše ispočetka, da se donese nov Ustav odmah, da se izvrši diskontinuitet i sa prethodnom državom i sa prethodnim režimom i da krenemo sve ispočetka. Oni drugi umereni oportunisti koje je oličavao Vojislav Koštunica hteli su kontinuitet. Na žalost, ta ideja kontinuiteta je na kraju pobedila, sa ubistvom Zorana Đinđiča i konačno.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare