0
"U nedostatku nekog drugog suvislog objašnjenja, ostaje nam samo da zaključimo da se celokupan saziv Skupštine povukao pred izazovom koji epidemija Covid-19 predstavlja po državu i društvo i time su direktno izneverili poverenje građana Srbije koje su bili dužni da predstavljaju samim prihvatanjem poslaničkih mandata", navodi u svojoj analizi o uvođenju vanrednog stanja u Srbiji advokat Luka Jovanović, direktor programa i komunikacija Foruma za bezbednost i demokratiju(FBD).
„Petog aprila navršilo se tri nedelje otkad je proglašeno vanredno stanje u Republici Srbiji. Bili smo svedoci, tokom minule nedelje, pokretanja inicijative pred Ustavnim sudom u kojoj se traži ocena ustavnosti proglašenja vanrednog stanja. Svoje mišljenje o ustavnosti odluke o uvođenju varednog stanja je u saopštenju iznela u javnost i Advokatska komora Srbije, stajući nedvosmisleno na stanovište da je vanredno stanje uvedeno mimo Ustava“, navodi se u tekstu na sajtu FBD, koji potpisuje Jovanović.
„Koliko su u pravu? Kakve bi bile posledice toga?
Pokušajmo da krenemo od početka. Vanredno stanje je 15. marta na osnovu čl. 200, stava 5 Ustava Republike Srbije proglasili su Predsednik Republike, Predsednica Vlade i Predsednica Narodne skupštine. Pomenuta odredba predviđa da u slučaju nemogućnosti sastanka Narodne skupštine odluku o proglašenju vanrednog stanja mogu zajednički doneti ova tri lica.
Ono u čemu se svi akteri koji su pokrenuli pitanje ocene ustavnosti slažu jeste da ova sprečenost Narodne skupštine ničim nije bila obrazložena u samoj odluci i da su, zaobišavši Narodnu skupštinu, ova lica uzurpirala ovlašćenja koja su po slovu Ustava rezervisana primarno za Skupštinu. Isto tako, reklo bi se da im je i zajedničko razumevanje za težinu situacije u kojoj se društvo trenutno nalazi ali drže da nepoštovanje procedura koje su propisane upravo za ovakve slučajeve ima dalekosežne negativne posledice, kao i da se za borbu protiv pandemije moglo pribeći manje drastičnom pravnom sredstvu.
Pitanje koje se otud nameće jeste da li je Skupština bila sprečena da se sastane i donese odluku o proglašenju vanrednog stanja? Nijedan akt Vlade RS ne može biti stariji od skupštinskog – pa ni oni koji se odnose na mere za sprečavanje širenja zaraznih bolesti nisu mogli da joj zabrane tako nešto – tvrditi suprotno bi bilo besmisleno jer onda od narodne suverenosti ne bi ostalo ni slovo na papiru. Predsednica Narodne skupštine mogla je, na osnovu čl. 87, stav 2 Poslovnika Narodne skupštine da odredi 15. mart kao dan za održavanje sednice na kojoj bi bila doneta odluka o vanrednom stanju, pogotovo ako se uzme u obzir da je već 13. marta neophodnost donošenja takve odluke bila izvesna (redovna sednica je bila održana samo dan pre toga!). Vladajuća stranka je svakako imala i kvorum i neophodnu većinu za donošenje takve odluke, sa ili bez svojih koalicionih partnera.
Saopštenje AKS ispravno poziva Predsednicu skupštine da objasni koje su okolnosti sprečile održavanje sednice Skupštine, koja je već počela svoje redovno zasedanje 2. marta, i koje tačno okolnosti sprečavaju najviše zakonodavno telo u zemlji da makar održi sednicu (prema slovu Ustava poseban poziv za ovo nije neophodan) i makar potvrdi do sada donete akte Vlade i (koje je Vlada prema čl. 200 stav 9 Ustava bila dužna da podnese Skupštini na potvrdu najkasnije 48h od njihovog donošenja!)
Zanimljivo je da tako nešto od nje nisu tražili narodni poslanici, pogotovo ne opozicione stranke koje ovih dana lamentiraju nad uzurpacijom ovlašćenja Narodne skupštine od strane Vlade i Predsednika (čemu su, u određenoj meri, i sami doprineli bojkotujući njen rad).
U nedostatku nekog drugog suvislog objašnjenja ostaje nam samo da zaključimo da se celokupan saziv Skupštine povukao pred izazovom koji epidemija Covid-19 predstavlja po državu i društvo i time su direktno izneverili poverenje građana Srbije koje su bili dužni da predstavljaju samim prihvatanjem poslaničkih mandata“, navodi se u tekstu i dodaje da je u tom smislu „krivica“ za neregularnu pravnu situaciju nije, formalno-pravno posmatrano, ni na Vladi (koja i dalje snosi odgovornost što uredbe kojima se na najsporniji način ograničavaju građanska prava nije poslala Narodnoj skupštini na potvrdu) ni na Predsedniku već upravo na Predsednici Narodne skupštine.
„Taj raskorak između propisanog i implementiranog u svom korenu je daleko više političke nego pravne prirode. Ovlašćenja Skupštine nisu u toj meri bila uzurpirana koliko su poklonjena na tacni. Koliko je ovakav ishod bio posledica nemara Predsednice Narodne skupštine a koliko drugih, vanustavnih, faktora otvoreno je pitanje“, ističe se.
„Svojom nevoljnošću da vrše dužnosti koje je Ustav pre svega njima poverio, svojim ponašanjem neposredno pre proglašenja vanrednog stanja kao i pasivnošću tokom njega, SVI narodni poslanici, na čelu sa Predsednicom Narodne skupštine, trajno su okrnjili svoj kredibilitet i dovodeći u pitanje i sam autoritet institucije u koju su izabrani.
Dakle, ako bi smo pošli od toga da nije postojao osnov za proglašenje vanrednog stanja na osnovu čl. 200, stav 5 Ustava RS, budući da Narodna skupština nije bila sprečena da održi sednicu na kojoj bi ga proglasila i da je stoga odluka o njegovom proglašenju protivustavna, kakve bi tačno bile posledice toga?
Prvo, danom objavljivanja odluke Ustavnog suda protivustavni opšti akt bi bio stavljen van snage. Sve uredbe koje je Vlada RS donela na osnovu te odluke bi, isto tako, bile stavljene van snage. Time bi se stavile ad acta neke od, u stručnoj javnosti najspornijih, uredbi donetih tokom vanrednog stanja, konkretno uredbe kojima se zadire u krivičnoprvnu materiju, kao i sve mere kojima se ograničavaju prava garantovana Ustavom, poput zabrane penzionerima za napuštanje prebivališta i ograničenja slobode kretanja koje je nametnuto policijskim časom.
Dalje, sva lica kojima je povređeno neko pravo konačnim ili pravosnažnim pojedinačnim aktom donetim na osnovu pomenutih uredbi imala bi pravo da traže izmenu tih akata. Ukoliko izmena tih akata nije moguća za otklanjanje njihovih posledica bi se pribegavalo povraćaju u pređašnje stanje ili naknadi štete.
Ovom prilikom ne bih ulazio u nagađanje kako će Ustavni sud postupati po ovoj inicijativi i kakvu će odluku doneti i kada, ali iz svega navedenog nesporno je da će bilo kakva odluka po ovom pitanju imati značajne posledice, pre svega kada je u pitanju tumačenje odnosa između zakonodavne i izvršne vlasti. Ovom prilikom pak jeste važno istaći da eventualno odbijanje ove inicijative od strane Ustavnog suda ne sprečava postavljanje pitanja ustavnosti pojedinačnih akata donetih na osnovu odluke o proglašenju vanrednog stanja.
Odluka o oceni ustavnosti vanrednog stanja će, svakako, biti doneta u dogledno vreme ali do tada treba kao pouku iz ove priče koja je u toku izvući to da je nemali deo pravnih problema izazvanih ovakvim proglašenjem vanrednog stanja uzrokovan pre svega političkom neodgovornošću političkih aktera, kako vlasti tako i opozicije, koji su opšte dobro i autoritet institucija u koje su izabrani žrtvovali na oltaru kratkoročnih interesa i političke računice“, napisao je Luka Jovanović.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
