Ad hok mere koje Vlada Srbije donosi u toku vanrednog stanja očekivane su, međutim prema oceni naših sagovornika očigledno je da uvelikom broju slučajeva nadležni prvo donesu zabrane i odluke pa tek onda razmišljaju o tome kako će ih sprovesti.
Predsednica Centra za pravosudna istraživanja Vida Petrović Škero i bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije za Nova.rs kaže da svaka mera mora biti proračunata i obrazložena.
„Ako se u jednom danu donesu i saopšte jedno veče tri mere, a za dve je potrebno obrazloženje jer nisu dovoljno jasne na osnovu onoga što je predsednik rekao, te mere moraju odmah svima biti jasne a ne sa tumačenjima“, kaže Petrović Škero.
Ona ocenjuje da je prosto neverovatno da penzioneri dobiju informaciju da nedeljom ujutro idu u trgovinu, a dan kasnije stiže ispravka da će to ipak biti u subotu ujutro.
„Ja se bojim da neki građani to neće čuti jer im je već jednom saopšteno i više ne prate. Ovako se stiče utisak da se sve radi u nekakvoj panici i brzini i da postoje stalne nekakve popravke, ispravke i dopune kad se u jednom danu nešto donese, a u sledećem promeni, to jeste problem, a država ima pravo i obavezu da donosi mere kada je vanredno stanje da bi se iskoristilo da se zaštiti zdravlje građana“, navodi sagovornica Nova.rs.
Ona kaže da je nastala panika kada je predsednik države rekao da će uvesti takvu meru u kojoj će biti potpuno ograničeno kretanje.
„Da li se očekuje da nacija danonoćno sedi ispred televizora i gleda te promene? Mora se ostaviti potrebno vreme, a sa druge strane te mere su hitne i mora se naći neka ravnoteža i način saopštavanja koji ne sme da uvede paniku“, poručila je Petrović Škero.
Prema rečima Saše Đorđevića iz Centra za bezbednosnu politiku, još na početku krize se očekivalo da će Vlada brzo usvajati i menjati restriktivne mere u zavisnosti od situacije sa zarazom, što je maltene praksa u celom regionu.
„Veći problem od toga koliko se brzo donose i menjaju mere je način komunikacije ka javnosti i potrebe za takvim merama. Na primer, više se insistira na zastrašivanju stanovništva policijskim časom, nego na objašnjavanju zašto je važno da ljudi ostanu kod kuće i kako će nabaviti namirnice i lekove“, kaže za Nova.rs Đorđević.
Pored toga, za njega je i dalje problematično uvođenje vanrednog stanja umesto vanredne situacije u kojoj se gomila moć izvršnoj vlasti i drastično se ograničavaju ljudska prava.
Saša Đorđević, Centar za bezbednosnu politiku
Na pitanje da li je uopšte moguće uvesti meru dvadesetčetvoročasovnog kretanja koju je najavio Vučić, Đorđević kaže da je teško proceniti ljudske kapacitete policije i vojske da 24/7 prate i kontrolišu kretanje preko 6 miliona stanovnika, a postavlja se i pitanje i da li je to potrebno.
„Javno su dostupni samo ukupni brojevi zaposlenih u vojsci i policiji, ali nisu u specifičnim organizacionim jedinicama koje se angažuju u ovakvim uslovima. Predstavnici vlasti su već saopštili sumnju u kapacitete zemlje kada su rekli da nemaju kapaciteta da zatvore Beograd ili neki drugi grad gde je žarište“, kaže Đorđević.
Za epidemiologa Zorana Radovanovića nema dileme da se mere koje su donete na predlog struke moraju sprovoditi, međutim, kako kaže, mnoge odluke su donete a da prethodno nije razrađena logistika kako će to u praksi izgledati.
„To je počelo sa brojevima telefona kojih je bilo malo pa niste mogli da dođete do epidemiologa i da dobijete savet. To nije funkcionisalo iako je bilo dobro osmišljeno, ali u praksi nije funkcionisalo“, rekao je epidemiolog za Nova.rs.
On podseća da je napravljena gruba greška kada je reč o karantinu za ljude koji su dolazili iz inostranstva jer su smeštani u prostore sa jednim mokrim čvorom što je suprotno ideji karantina.
„Napravljena je velika greška, tu struka nije pitana, u tom slučaju neko je radio na svoju ruku bez ikakve logike“, tvrdi Radovanović.
Na pitanje zašto vlada donosi takve mere, epidemiolog kaže da se u ovakvim situacijama pokazuje koliko sistem funkcioniše.
„Ako su institucije klimave ili ne postoje onda se odluke donose ad hok i onda se sve slabosti takvog sistema pokažu u situacijama kao što je bombardovanje zemljotres ili epidemija zarazne bolesti. Institucije u ovoj zemlji ne postoje, postoje formalno i to je opšte poznato“, kaže Radovanović.
Pratite nas i na društvenim mrežama: