Pukla je svaka od tri stolice na kojoj Vučić sedi već 13 godina: Ono što je rekao Zelenskom je suvi dokaz

Paradoksima u Srbiji se sve teže vidi kraj. Dok nadstrešnice padaju, problemi koji ulaze u domen osnovnih potreba već godinama stoje, a za to vreme predsednik Vučić ide i obećava da će graditi kule i gradove u Ukrajini. Dok se ovaj potez može tumačiti na više načina, par stvari je ipak jasno. Zemlja je trenutno, ne samo metaforički, u krhkom stanju, a takvi su nedavno postali i odnosi Vučića sa svim partnerima. O tome govore i direktne, ali i indirektne poruke koje stižu sa svih strana, bilo iz Vašingtona, Moskve, Strazbura ili pak Brisela.

Podsetimo, sve je počelo debaklom na Floridi, odakle se Vučić munjevito i posramljeno vratio.

Predsednik Srbije najavljivao je da će se dva, tri puta sresti sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, ali se ispostavilo da nije bio ni pozvan na taj događaj. Brže-bolje su stigle vesti da je “hitno morao da se vrati u Srbiji na lečenje”, kao da na Floridi nema lekara, a ubrzo se odgonetnuo možda i njegova najveći diplomatski promašaj do sad. Naime, prema raznim navodima, Vučić je pokušao da uđe na događaj pod lažnim imenom “Alek Vuči”, te je ubrzo uhvaćen u laži i zamoljen da napusti teritoriju SAD-a.

Nakon toga, predsednik Srbije je, uprkos apelima sa Zapada, otišao u Moskvu da proslavi Dan pobede nad fašizmom sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom. Koliko je žrtva zapadne podrške bila isplativa, govori i sam doček predsednika, kojem se može pripadodati atribut neslavan. Činjenica da predsednik jedne od zemalja pobednica u Drugom svetskom ratu, ali i predstavnik jedine zemlje Evrope, od Belorusije na ‘vamo koja nije uvela sankcije Rusiji, sedi u poslednjim redovima, govori sama za sebe .

Ta žrtva dolazi sa svojom cenom, a ona se najbolje vidi kroz posetu visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaje Kalas, koja je uprkos tradiciji da se održi konferencija za štampu sa visokim predstavnikom zemlje koju obilazi, odlučila da to ovog puta uradi sama. Indikativni je i izveštaj o Srbiji, koji je sačinio izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula, a u kojem se ponovo na račun reformi u Srbiji nije imalo bogzna šta pohvalno pročitati. preko Moskve”.

Mazanje očiju

Kada je reč o obećanju Zelenskog trebalo bi posebno naglasiti da se u Srbiji već sedam meseci tenzije ne smiruju zbog pada tek rekonstruisane nadstrešnice. Važno je dodati i da, recimo Zrenanjin već 21 godinu nemaju čistu pijaću vodu, u proteklih nekoliko meseci imali smo situacije da su padali plafoni po školama. Čak i sama slika Beograda govori dovoljno o stilu gradnje ove vlasti, jer se “čuvene kocke” u centru grada ponovo vade. Da ne pričamo o problemima koji postoje u “omiljenom” projektu ove vlasti Beograd na vodi.

U tim nagolimanim problemima u domaćoj infrastrukturi, Vučićevo obećanje da će podići ceo grad ili dva izaziva opravdan bes među građanima. Spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić za Novu kaže da Srbija nema istinskog partnera, već je samo žrtva interesa velikih država.

“Putin ima interes da zadrži Srbiju kao područje ruskog uticaja u jugoistočnoj Evropi, pa i u Evropi šire. Kina ima svoje poslovne interese i ne zanima je topografija, sarađivaće sa svakim ko uzima njihove kredite, kupuje njihovu robu. Evropljani isto tako imaju svoje interese, dakle to što Nemačka toleriše Vučića, toleriše ga sada zbog litijuma. Makron je vrlo zadovoljan, kako i ne bi bio kada mu neko kupi za tri milijarde evra avione u ovom trenutku“, objašnjava Jakšić.

On dodaje da je ovakva diplomatija u značajnoj meri “trula”, jer Vučiću ne veruju ni u Moskvi, ni u Berlinu ni u Kijevu.

“Ne veruju mu ni na Istoku ni na Zapadu, a on stvara uverenje, stvara tu iluziju da je on veoma dobrodošao iskreni saveznik. I to jeste suštinski problem. U ovo vreme kada se sve zaista deli, kada se svrstava i kada Evropa hoće da se homogenizuje, i zbog rata u Ukrajini je zainteresovanija nego što je bila za proširenje. Ta diplomatija je veoma problematična i stvara trenutnu iluziju, ali mislim da će se već na srednji rok pokazati koliko je ona zapravo loša”, kaže Jakšić.

Pritisak dolazi sa svih strana

Dimitrije Milić iz Novog trećeg puta veruje da je ovakav potez predsednika Srbije samo još jedan u nizu manevara za pronalaženje svog mesta u ovakvim “komplikovanim međunarodnim odnosima”, gde pritisak dolazi sa svih strana. On za Novu objašnjava da je to rezultat balansiranja dveju strana, koje su sada već u vrlo oštrim odnosima. Ipak, prema Miliću, u zenitu unutrašnje tenzije od strane aktivnog nezadovoljstva građanstva, Vučić traži podršku stranih partnera. Međutim, u ovakvoj postavci unutar Evrope, prema sagovorniku Nove, to će ići malo teže.

“Ipak, imamo unutrašnje nemire, tako da pretpostavljam da je u ovom trenutku bio više usmeren na dobijanje simpatija od zapadnih država. Jer je uvek postojalo sumnje naročito u Baltičkim državama, Poljskoj, Nordijskim državama na kojoj je pozicija Srbija i do koje mere Srbija de facto sarađuje sa Rusijom, a koliko je to samo nominalno neki vid političkog komuniciranja u domaćem mnjenju jer je Rusija popularna”, kaže Milić.

I upravo u popularnosti Rusije u domaćem mnjenju leži ključno pitanje. Ali, prema Miliću, ovakvo pitanje uopšte nije usmereno domaćoj javnosti.

“Usmereno je ka zapadnim akterima spoljne politike, i u svetlu domaćih aktera postoji očekivanje da će oni videti možda neku vrednost u tome, pa će više tolerisati tako nešto. Kada se radi o izgradnji, pretpostavljam da ne bi radile to neke domaće kompanije, Srbija bi, možda, finansirala, ali ne bi fizički Srbija gradila. Mada možda i bi, to i dalje ne znamo”, kaže Milić.

Jakšić sa druge strane napominje da je Ukrajina jedna od zemalja koja nije priznala Kosovo, pa on gleda na ovu situaciju kao jedan gest solidarnosti. Sa druge strane, Jakšić kaže da je Srbija jedina iz regiona koja nije potpisnica deklaracije u Odesi, zbog svoje podrške Moskvi. Ipak, on navodi da postoje mnogo važnija i krucijalnija pitanja od toga da li ćemo obnavljati Ukrajinu ili ne.

“Mnogo je važnije zašto gradovi nemaju kanalizaciju i pitku vodu, a dobija se nacionalni fudbalski stadion. To je za nas mnogo bitnije”, zaključuje Jakšić.