Vučić traži da zaboravimo 1999. i brani poklanjanje Generalštaba: Pogledajte šta je rekao za BBC

Jedna od prvih slika koje dočekuju posetioce u centru glavnog grada Srbije, Beograda, jesu vladine zgrade u stanju ozbiljnog raspadanja, uočava BBC i podseća da su ih NATO avioni bombardovali još 1999. godine – i one su do danas ostale gotovo nepromenjene.

Poruka koju takav prizor šalje posetiocima mogla bi da glasi: „Dobrodošli u Srbiju – naša skorija istorija je bila burna i komplikovana, i još uvek je nismo do kraja obradili.”

Poput osmeha s nizom polomljenih zuba, zgrade Ministarstva odbrane i dalje stoje. Ali jasno je da su pretrpele ozbiljan udar kada je NATO intervenisao da bi zaustavio tadašnju vojnu kampanju Srbije na Kosovu. Kao članica zapadnog vojnog saveza, Sjedinjene Američke Države su bile direktno uključene u to bombardovanje.

U svetlu te istorije, za mnoge Srbe je prošle godine bio šok kada je vlada potpisala sporazum sa kompanijom Affinity Global o obnovi tog prostora i izgradnji luksuznog kompleksa hotela i apartmana vrednog 500 miliona dolara.

Ne samo zato što je ta firma američka, već i zbog toga što je njen osnivač Džared Kušner, najpoznatiji kao zet Donalda Trampa. I zato što bi planirani kompleks trebalo da se zove „Tramp kula Beograd”.

Iako se sada pojavila velika prepreka koja dovodi ceo projekat u pitanje, odluka srpske vlade da zaključi ovaj ugovor zapravo nije iznenađenje. Jer, pre nego što je 2016. postao predsednik SAD, Donald Tramp je i sam iskazivao interesovanje za izgradnju hotela upravo na tom mestu.

Ovakav potez takođe se uklapa u obrazac ponašanja vlasti – kako tvrdi opozicija – da dozvoljavaju stranim investitorima da profitiraju na javnoj imovini. Kao glavni primer navode projekat Beograd na vodi – stambeni i komercijalni kompleks koji je izgradio investitor iz UAE na zemljištu koje je prethodno pripadalo srpskim železnicama.

Tamo gde su nekada stajali zarđali vagoni i napuštene šine, danas se nalazi moderan tržni centar, luksuzni restorani i neobična, zaobljena 42-spratna Kula Beograd. Međutim, ne dopada se svima.

No, to je bila zapuštena industrijska zona – a ne znamenitost u srcu grada. Kompleks Ministarstva odbrane je sasvim drugačija stvar – ne samo zato što ima ulogu spomen-obeležja žrtvama bombardovanja 1999.

Takođe, to je snažan vizuelni podsetnik zašto ogromna većina građana Srbije i dalje oseća odbojnost prema NATO-u, i zašto imaju simpatije prema Rusiji. U tom kontekstu, dati američkom investitoru pravo na korišćenje lokacije na 99 godina, navodno bez ikakve naknade unapred, predstavlja odvažan potez.

Vučić vidi šansu da popravi odnos sa SAD

Ali predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, ne oseća potrebu da se pravda. „Važno je da prevaziđemo teret iz 1999. Spremni smo da gradimo bolje odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama – mislim da je to izuzetno važno za ovu zemlju", rekao je za BBC.

Takav stav nailazi na izvesno razumevanje kod međunarodne poslovne zajednice u Beogradu. Priliv direktnih stranih investicija se više nego utrostručio u poslednjoj deceniji. Ipak, BDP po glavi stanovnika i dalje je nizak u poređenju sa članicama EU – samo je trećina proseka Unije.

Da bi se ti brojevi nastavili kretati naviše, privlačenje novih investitora je ključno. I dok finansijski detalji projekta nisu javno dostupni, Njujork tajms (New York Times) je objavio da će srpska vlada dobijati 22 odsto buduće dobiti.

„Za jedno malo i specifično tržište – bivšu Jugoslaviju, van EU – svaki publicitet je dobar publicitet. Ako dolaze veliki međunarodni igrači, to privlači pažnju. Dobijate i prepoznatljivost i priliku", kaže Džejms Tornli, bivši partner u KPMG Srbija, sada partner u firmi KP Advisory u Beogradu.

Tornli živi u Srbiji već 25 godina i svestan je osetljivosti teme. Ali veruje da će se mišljenje ljudi promeniti kada vide koristi projekta.

„Taj prostor je ruglo i mora da se reši. Ništa se nije desilo 26 godina – hajde da to sredimo", poručuje on.

"Da se ovo dešava čak i u Rumuniji ili Bugarskoj – bio bi tender".

Ipak, nisu svi međunarodni investitori tako oduševljeni.

Endru Pirson, bivši direktor CBRE-a za Jugoistočnu Evropu, sada vodi kompaniju iO Partners, koja je fokusirana isključivo na taj region. On priznaje da je ruševno stanje kompleksa Ministarstva „loše za imidž grada”, i da je projekat verovatno „dobra vest jer pokazuje da zemlja može da privuče velike investicije”.

Ali ima ozbiljne zamerke na način na koji je posao sklopljen sa Affinity Global. Pirson tvrdi da nije bilo javnog tendera, koji bi omogućio i drugim firmama da konkurišu.

„Za državnu imovinu treba moći da dokažete da dobijate tržišnu vrednost, a to se obično postiže javnim konkursom. Da se ovo dešava u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Mađarskoj ili čak Rumuniji ili Bugarskoj – bio bi tender. Išlo bi na otvoreno tržište. Investitori koji su već prisutni ili žele da uđu, imali bi šansu da kupe to zemljište", kaže Pirson.

Vučić je još 2023. rekao da je imao „izvanredan razgovor” s Džaredom Kušnerom o „potencijalu za velike i dugoročne investicije”. Od tada, Donald Tramp Mlađi je više puta posećivao Beograd, pošto je objavljeno da će deo kompleksa činiti Trampov međunarodni hotel. Uloga Trampovih, kako se navodi, ograničena je isključivo na hotelski deo.

Pitanja o mogućem sukobu interesa, s obzirom na to da se Donald Tramp vratio u Belu kuću, odbijena su od strane njegove portparolke koja tvrdi da predsednik ne profitira iz ovog posla.

Pirson se ipak pita kako se osećaju firme koje su već uložile znatna sredstva u Srbiju: „Da sam investitor koji je već uložio desetine ili stotine miliona, bio bih razočaran što nisam dobio priliku.”

Ni Affinity Global ni srpska vlada nisu odgovorili na pitanja BBC-a o načinu na koji je dogovor sklopljen, niti o tome da li je uopšte bilo javnog konkursa.

Istorijski i arhitektonski značajna lokacija

A onda se postavilo i pitanje – da li bi na tom mestu uopšte smeo da nikne komercijalni kompleks? Zgrada, čak i sada u ruševnom stanju, ostaje značajna i arhitektonski i istorijski.

Prvobitno je izgrađena da dočeka posetioce glavnom gradu Titove Jugoslavije. Arhitekta Nikola Dobrović projektovao je dva objekta sa obe strane Nemanjine ulice, koji zajedno čine simboličnu kapiju.

Oblik zgrada takođe podseća na kanjon Sutjeske – mesto odlučujuće pobede partizana nad nacistima 1943. godine. I od 2005. kompleks uživa zaštitu kao kulturno dobro Srbije.

„Ozbiljan grad ne gradi modernu budućnost rušeći svoje istorijske centre i kulturne spomenike. Ako Srbija želi da napreduje, prvo mora da poštuje sopstvene zakone i kulturno nasleđe. Prema zakonu, nije moguće ukinuti zaštitu ovom lokalitetu", kaže Estela Radonjić Živkov, bivša zamenica direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Obrt ravan holivudskom trileru

Ali baš kada se činilo da je sudbina mesta zapečaćena, tužilaštvo za organizovani kriminal donosi obrt ravan holivudskom trileru.

Dana 14. maja, uhapšen je zvaničnik koji je dao zeleno svetlo za ukidanje zaštite Ministarstva – Goran Vasić, vršilac dužnosti direktora Zavoda.

Tužilaštvo je saopštilo da je Vasić priznao da je falsifikovao stručno mišljenje koje je poslužilo kao osnova za ukidanje statusa kulturnog dobra. Optužen je za zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje dokumenata.

Protivnici projekta ovu aferu vide kao dokaz da je Kušner imao povlašćen tretman – što vlasti negiraju.

Gde to sada ostavlja Affinity Global i planirani Trampov hotel – još nije sasvim jasno.

Višestruki pokušaji da se obavi intervju sa predstavnicima firme nisu uspeli, ali u saopštenju su poručili da Goran Vasić „nema nikakve veze s našom kompanijom”, te da će „sagledati situaciju i odlučiti o daljim koracima”.

Vučić, s druge strane, negira da postoji bilo kakav problem: na samitu evropskih lidera u Tirani izjavio je da „nije bilo nikakvog falsifikata”.

Za sada, čini se da će razrušeni ostaci Ministarstva odbrane još neko vreme ostati nepromenjeni. A zahvaljujući Trampovoj vezi – imaće još više da se priča o njima među onima koji po prvi put dođu u Beograd.