Podeli
Foto: Profimedia.rs

Agencija za borbu protiv korupcije je pre manje od mesec dana i posle šest godina "većanja" zaključila da generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković ipak nije u sukobu interesa. U svetlu novih okolnosti, u kojima se Selaković pominje kao budući ministar spoljnih poslova, jasno je da ovakva odluka nije bila slučajna.

“Znam da je Selaković bio dobar ministar pravde, znam da govori dva svetska jezika i volela bih da bude u mom kabinetu”, rekla je Ana Brnabić, mandatarka za sastav nove vlade, ne otkrivajući da li su tačni navodi medija da će Nikola Selaković naslediti Ivicu Dačića na mestu šefa srpske diplomatije.

Ipak, iz njene izjave može se zaključiti da je u najmanju ruku kandidat za ministarsku funkciju u vladi i da mu se smeši povratak u Nemanjinu 11.

Sukob interesa

I baš uoči moguće selidbe, Agencija za sprečavanje korupcije usvojila je žalbu Selakovića, koju je podneo još davne 2014. Naime, tada je Agencija zaključila da se on nalazi u sukobu interesa i preporučila njegovo razrešenje sa funkcije ministra pravde.

Podsećamo, Selakovića je Agenciji u aprilu 2014. godine prijavilo Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije zbog sumnje da se vodio interesima kada je za funkcije zamenika javnog tužioca i sudije, kao član Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva, glasao za svoje bliske saradnike iz Ministarstva.

Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

On se “teretio” da je direktno učestvovao u njihovom odabiru za kandidate na više funkcije, a reč je o Radomiru Iliću (aktuelnom državnom sekretaru) i Mirjani Mihajlović, koji su tada bili njegovi savetnici.

Istine radi, na Selakoviću nije krivica što je odluka o žalbi doneta tek šest godina kasnije, umesto posle nekoliko meseci, ali je momenat u kome se donosi sve samo ne slučajan.

Godina bez funkcije

Bivši ministar pravde spada u one funkcionere naprednjaka koji su morali da naprave pauzu u obavljanju državne funkcije.

Bio je član Srpske radikalne stranke, a jedan je od osnivača Srpske napredne stranke 2008. godine, od kada i počinje njegovo aktivnije učešće u srpskom političkom životu. Nakon što je SNS preuzela vlast 2012. godine, Selaković kao najmlađi član Vlade Srbije postaje ministar pravde, a na istoj poziciji je ostao i posle izbora 2014.

Ministarsku fotelju je zadržao do 2016. godine, nakon čega je bio bez funkcije sve do 2017, kad je, nakon izbora Aleksandra Vučića za predsednika Srbije postao njegov generalni sekretar.

Koordinacija odnosa predsednika i SPC

Utisak je da se na toj poziciji najviše bavio odnosima sa Srpskom pravoslavnom crkvom, odnosno da ih koordiniše, naročito kad je reč o Kosovu. Deo vladika u njemu vidi čoveka koji je zadužen da vrši pritisak na SPC i koji treba da amortizuje stavove koji nisu u skladu sa aktuelnom državnom politikom.

Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Prema nezvaničnim navodima, neposredno pred posetu mitropolita crnogorskog-primorskog Amfilohija, a nakon crnogorskih izbora, vršio je pritisak na patrijarha Irineja, govoreći mu da skrene pažnju Amfilohiju da ne kritikuje Vučića zbog sporazuma koji je sklopio u Beloj kući.

Incident sa “hrvatskom” flašicom

Selaković je pre političke karijere radio kao asistent na Pravnom fakultetu u Beogradu.Ostao je upamćen i po gafu sa flašicom hrvatske vode na Pravnom fakultetu. Jedna se studentkinja požalila da joj je on, tada asistent, bacio flašicu hrvatske vode u đubre koja je stajala na njenoj klupi. Kako je preneo Istinomer pisanje nedeljnika Vreme, Selaković je prvo potvrdio tu priču, rekavši da je bacio flašicu želeći da objasni studentima da će Srbiji pomoći ako budu kupovali domaće.

Potom je demantovao da je bacio flašicu, objasnio da je sve laž i estradizacija. On je tada rekao da je na predavanju o zločinima u Drugom svetskom ratu i nacifašističkom zakonodavstvu u NDH, o genocidu nad Srbima i jamama u Hrvatskoj, ugledao flašicu hrvatske vode na klupi i zaključio predavanje da su Srbi pre 70 godina bacani u jame a da danas piju hrvatsku vodu Jamnicu, jer se ta voda hrvatskog proizvođača “puni baš u selu Jamnici gde su do 1995. živeli Srbi a danas ih nema”, te da je na osnovu te priče iskonstruisana laž o bacanju flašice u kantu.

Pobednik na takmičenju u besedništvu

Završio je Šestu beogradsku gimnaziju. Posle osnovnih i master akademskih studija na Pravnom fakultetu u Beogradu, od 2010. godine pohađa doktorske studije. Tokom studija tri puta je pobeđivao na takmičenju u besedništvu na Pravnom fakultetu. Bio je član tima na međunarodnom takmičenju iz oblasti Internacionalnog javnog prava “Philip C. Jessup International Law Moot Court Competition”, a 2007. godine dobio je prvu nagradu Alan Votson Fondacije za projekat “Dušanov zakonik i pravni transkripti”.

Na Pravnom fakultetu 2009. godine postaje stručni saradnik u nastavi na predmetima “Uporedna pravna tradicija” i “Nacionalna istorija države i prava”, na kojima je 2010. izabran za asistenta.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar