Profesor FPN: Poenta građanske kulture je da moramo biti opredeljeni - ako nisi opredeljen, nisi građanin

Vanredni profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Bojan Vranić kaže da polarizacija u društvu više nije sama po sebi najveći problem - veći problem je što smo se mi na nju navikli - a najteže je promeniti stare navike.

"Imamo sada jedan čudan slučaj - a to je da vi fizički možete da uđete u prostor polarizacije. Ako želite da prošetate kroz polarizaciju, vi to možete, linijom Pionirskog parka i Ulice kneza Miloša. One koji su tu, i sa jedne, i sa druge strane, nazvao bih partizanima, prvoborcima, onima koji su spremni da se ličnim aktivizmom u svakom trenutku, neprekidno, bore za ono u šta veruju. I naravno, ti brojevi nikad nisu preterano veliki, ali nije ni dobro kada ih ima. To znači da sistem ne radi", kazao je on.

Brojke su, kaže, manje bitne. To što ljudi toliko nema fizički na ulicama (za obe strane), ne znači da ne prate politiku, objasnio je profesor.

"Poenta predstavničke demokratije je u tome - ne moramo svi sve vreme biti na ulici. Ali poenta građanske kulture je da moramo biti opredeljeni. Kako Gramši kaže, ako nisi opredeljen, nisi građanin", istakao je.

Komentarišući to kako štrajk glađu Dijane Hrke utiče na vlast, Vranić kaže da je dobro što ju je Aleksandar Vučić pozvao, odnosno da što kontakt postoji.

"Provlači se jedna pomalo morbidna crta gde ljudi kao da sede i čekaju da vide da li će gospođa Hrka izdržati do kraja. Niko to ne sme da dozvoli. Ne sme da bude još jedna žrtva. Poenta štrajka glađu jeste da se ispune uslovi, a ne da neko umre. Ali to niko ne kaže", naveo je.

Ako je predsednik rekao da neće dozvoliti da Dijana Hrka umre, nije li lako da to spreči time što će raspisati izbore?

Vranić kaže da je od njenih zahteva taj jedino merljiv, ali da Vučić ne raspisuje izbore samo za sebe, već za sve aktere na političkoj sceni. Ujedno, nije siguran da svi akteri na toj sceni žele izbore u ovom trenu, misleći na različite stranke opozicije.

Studenti ih svakako žele. Pojedina imena sa studenske liste (kojoj podrška, dodaje Vranić, raste), objavio je Nedeljnik vreme, na šta su studenti reagovali.

Profesor kaže da politički akteri, kada jednom smene Srpsku naprednu stranku, moraju prestati da se ponašaju kao Srpska napredna stranka.

"Ovo je iz ugla slobode medija važno, a to podrazumeva da se informacije od javnog značaja prenose. Ako je Vreme imalo kredibilne izvore, sasvim je u redu što su to objavili. S druge strane, smatram od početka da studenti ne treba da objave studentsku listu, jer to je pitanje političke strategije. Kada to tražite od studenata, isto je kao da tražite od SNS-a da skine ime Aleksandra Vučića sa svoje liste. SNS je našao formulu na osnovu koje pobeđuje. To je duboko nefer, ali se još nije našao sud koji je rekao da to ne sme da se radi", podsetio je.

Isto tako, nastavio je Vranić, studentska lista povećava svoju popularnost time što ne znamo imena.

"To je nova forma političkog organizovanja, koja je bez lidera i bez istaknutih imena. To, očigledno, pali. Zašto pali? Jer je ljudima dosta političkih imena koja se samo smenjuju", kazao je.

Nije optimističan da će izbori biti ove godine, ali ipak misli da će biti vrlo brzo.

"Imate redovne izbore za lokalne samuprave, koji obuhvataju 150.000 građana. Nije to malo, to je jako dobar pokazatelj gde smo i šta smo. Da parafraziram gospodina Zlatibora Lončara - nemojte da budete nespremni kada izbori dođu. Mislim da je to jako dobar savet. Zaista, budite spremni", zaključio je on.