21
Srbija vodi odgovornu politiku pomirenja u regionu, bez koje nema budućnosti, stabilnosti, ekonomskog razvoja i normalizacije odnosa, poručila je ministarka pravde Maja Popović na sednici Saveta bezbednosti.
Tokom obraćanja na sednici posvećenoj šestomesečnom izveštaju o radu Mehanizma za međunarodne krivične tribunale, ukazala je na neka od ključnih pitanja koja se tiču aktuelne saradnje Srbije i Rezidualnog mehanizma za međunarodne krivične tribunale, saopšteno je iz Ministarstva pravde.
„Tužilaštvo Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju je doživelo potpuni neuspeh u istragama i suđenjima za zločine izvršene na teritoriji Kosova i Metohije nad srpskim i nealbanskim civilnim stanovništvom i time znatno urušilo ugled i poverenje u Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju i Mehanizam. Nekažnjivost za strahovite zločine izvršene prema srpskom stanovništvu je praktično postala politika koja je svoje snažno uporište našla upravo u radu Tužilaštva Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju“, poručila je Popović.
Ona je naglasila da sve reference na tzv. Kosovo treba da budu shvaćene u punoj saglasnosti sa rezolucijom Saveta bezbednosti 1244 i da je obaveza svih učesnika u procesuiranju ratnih zločina i ostvarivanju saradnje u borbi protiv kriminaliteta da u potpunosti postupaju u skladu sa ovom rezolucijom.
Popović je istakla da još nije odgovoreno na deset zahteva za pružanje pravne pomoći, koje je Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije uputilo EULEKS-u u Prištini, koji svoje aktivnosti sprovodi oslanjajući se na autoritet Saveta bezbednosti UN-a.
Povodom ukazivanja Tužilaštva Mehanizma na zastoj u pregovorima između Srbije i Hrvatske po pitanju zaključenja sporazuma o ustanovljavanju okvira za procesuiranje ratnih zločina, Popović je napomenula da je reč o bilateralnom pitanju koje nije u isključivoj nadležnosti Mehanizma, niti je od posebnog interesa za njegovo funkcionisanje.
Ona je navela da sporazum nije zaključen jer je Hrvatska insistirala na ukidanju univerzalne jurisdikcije u pravnom sistemu Srbije.
„Ovu vrstu jurisdikcije poznaje i pravni sistem Republike Hrvatske, ali i pravni sistemi drugih država članica EU, pa se postavlja pitanje zbog čega se insistira na njenom ukidanju u pravnom poretku Republike Srbije“, rekla je Popović.
Ona je naglasila da je Srbija uložila napore u cilju produbljivanja saradnje sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom u ovoj oblasti, navodeći da svaki zločin mora biti adekvatno kažnjen bez obzira ko ga je izvršio.
„Zato posebno ističem da je neophodno da i države u regionu preduzmu iste korake, jer Republika Srbija za sada jedina iskreno pruža ruku pomirenja“, navela je Popović.
Popović se prethodno osvrnula i na tvrdnje predsednika Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Hagu, koji je u svom izveštaju naveo da Republika Srbija ne sarađuje sa Mehanizmom i ne ispunjava svoje obaveze u pogledu predmeta Jojić i Radeta.
„Postupanje Republike Srbije u vezi sa ovim predmetom ne predstavlja kršenje međunarodnih obaveza Republike Srbije, već nastojanje da se postupa u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti 1966″, rekla je, ističući da upravo nacionalni pravosudni organi treba da preuzmu krivična gonjenja, prema navedenoj rezoluciji.
Ona je podsetila da je odluka Višeg suda u Beogradu, koji je našao da pretpostavke za izručenje Vjerice Radete i Petra Jojića nisu ispunjene, postala pravnosnažna.
Ukazala je i da je Mehanizam usmerio sve svoje aktivnosti na pitanja koja se tiču nepoštovanja suda, iako je formiran za procesuiranje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava izvršena na teritoriji bivše Jugoslavije.
U tom smislu, istakla je da su organi Republike Srbije uručili pozive licima koja treba da budu saslušana u Tužilaštvu za ratne zločine Republike Srbije u svojstvu osumnjičenih i da je Republike Srbija time ispunila svoje obaveze, iako to nije navedeno u izveštaju tužioca Bramerca.
Popović je ponovila zahtev i spremnost Srbije da se zatvorske kazne koje je izrekao Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju i Mehanizam za međunarodne krivične tribunale izvršavaju u Republici Srbiji, pod nadzorom Mehanizma.
Tokom izlaganja, Popović se oštro usprotivila i praksi dugogodišnjeg neodlučivanja Mehanizma o molbama za prevremeno puštanje na slobodu državljana Republike Srbije.
„Neodlučivanjem o molbama flagrantno se krše njihova osnovna ljudska prava“, rekla je. Ona je dala garancije da će, i pored toga, uslovi prevremenog puštanja na slobodu biti u potpunosti poštovani, kao što su i do sada bez izuzetka bili poštovani. „Republika Srbija ispunila je sve ono za šta je garantovala“, dodala je.
Ona je takođe ukazala i da pomaka nema ni u pogledu vraćanja obimne arhivske građe koju je Republika Srbija prosledila Tužilaštvu Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju ili Mehanizmu, a koja nije korišćena ili više nije potrebna za tekuća suđenja pred Mehanizmom.
„Ne postoji nijedan razlog za dalje odugovlačenje sa otpočinjanjem procesa povraćaja originalne dokumentacije“, istakla je.
Popović se osvrnula i na zamerke Tužilaštva Mehanizma da pojedinci delegitimišu činjenice koje su suprotne stanovištima Tužilaštva, a koje proizlaze iz presuda Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju ili Mehanizma.
„Republika Srbija je demokratska država u kojoj je garantovana sloboda govora, stručne i naučne kritike. Kritici podležu i presude Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju i Mehanizma, kao i u svakoj drugoj demokratskoj državi“, navela je.
Ministarka pravde je naglasila da je u izveštajnom periodu Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije aktivno sarađivalo sa Tužilaštvom Mehanizma. Pored redovnih sastanaka na visokom nivou, navela je, ostvarena je saradnja u konkretnim predmetima protiv dva visoko rangirana zvaničnika, što je rezultiralo podizanjem jedne optužnice i unapređenjem istrage u drugom slučaju.
U ovom periodu, kako je rekla, formirana je i radna grupa sastavljena od predstavnika Mehanizma i Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije, kako bi se unapredila saradnja u konkretnim predmetima, posebno na planu obezbeđenja dokaza.
BONUS VIDEO: Šolc, Kosovo, sankcije: Srbija staje na putu ka EU?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
