Počinje studentska jesen, kreću šetnje od sela do sela

Iz Beograda put Novog Sada krajem oktobra peške kreću studenti beogradskih fakulteta da bi prvog novembra u Novom Sadu bili na obeležavanju godinu dana od tragedije kada je pala tek renovirana nadstrešnica Železničke stanice i ubila 16 ljudi.

Da podsetimo, ovakav marš pod nazivom “Na korak do pravde” održan je i krajem januara kada su beogradski akademci stigli u Novi Sad da pomognu svojim kolegama u akciji “Tri meseca - tri mosta”, kojom je prvog februara obeležno tri meseca od pogibije 16 ljudi na Železničkoj stanici.

Ta protestna šetnja, spavanje studenata pod vedrim nebom u Inđiji, emotivan doček na Petrovaradinu, bili su veliki događaji sami za sebe i u tom trenutku vrhunac studentskog bunta. Ali to je bilo istovremeno prvi ozbiljan studentski korak u buđenju cele Srbije.

"Došli oslobodioci"

Posle Novog Sada kreću šetnje i marševi širom Srbije. Išlo se po kiši i vetru iz svih krajeva zemlje na velike skupove, koji su organizovani u Kragujevcu, Nišu, Novom Pazaru, Beogradu. Ogrnuti zastavama, praćeni bajkerima i biciklistima, akademci su peške prolazili kroz gradove, varošice, ali i zabačena sela, čiji su vremešni meštani svedočili da u njihove krajeve političari nisu zašli decenijama.

“Oni su naši oslobodioci. Srbiju će spasiti njena mladost”, ushićeno se govorilo u selima duž Srbije. Iznosilo se na put sve najbolje što se ima u kući da se dočekaju “deca koja pešače za pravdu i slobodu”. Pamte se starije žene sa jabukama i kiflicama kako dočekuju i grle studentkinje koje vide prvi put.

Na taj način se u svakom kutku Srbije čulo za studentsku pobunu, a onda su akademci, u duhu tehnologija uz koje su stasali, podigli nivo u igrici i krenuli van zemlje. Organizovana je i biciklistička tura do Strazbura, kao i štafetni maraton do Brisela, kojima su i javnosti Evropske unije skrenuli pažnju na svoju borbu.

Vučićevo spinovanje o studentima biciklistima

Da ovakvo studentsko buđenje Srbije i uzbunjivanje Evrope veliki trn u oku predsedniku države Aleksandru Vučiću vidi se iz njegovih nastupa. Ne propušta priliku da plasira teoriju da su “biciklistička tura do Strazbura i maraton da Brisela studentska laž i prevara”.

“Posebna pažnja se svakog dana posvećuje biciklistima koji su lažno išli do Strazbura. Nisam znao da je Strazbur u Srbiji. Svi ovi ljudi su plaćeni dnevnicama, svaki biciklista, trkač, motociklista ima dnevnicu koja nikad nije manja od 50 evra. Samo izračunajte koliko stotina miliona to košta i ko to plaća”, rekao je Aleksandar Vučić nedavno u svojoj “ispovesti o obojenoj revoluciji” u Srbiji.

Sami studenti ne otkrivaju mnogo detalja. Pojedini njihovi predstavnici su u Utisku nedelje najavili ponovo reaktiviranje šetnji, bilo kroz akciju “Student u svakom selu”, koja sve vreme traje u drugom planu studentske pobune, ali i kroz nove marševe po Srbiji u sklopu borbe za vanredne parlamentarne izbore.

"Više studenata pešači do Novog Sada nego što SNS može da skupi u šetnji"

Uglavnom svaka najava studenata, bilo da je u pitanju njih oko četiri hiljade koji će ići peške do Novog Sada, ili neka druga protestna šetnja u organizaciji akademaca, novi su košmar za predsednika Srbije.

To i ne čudi, kada, kako je primetio politički konsultant Dušan Milenković, više studenata pešači od Beograda do Novog Sada nego što SNS može da skupi u svojoj šetnji od 300 metara čak iako ima neograničeno love za dnevnice i logistiku.

"Kakav epski momenat - život imitira umetnost za ‘boj ne bije svijetlo oružje već boj bije srce u junaka’”, napisao je Milenković u objavio u društvenim mrežama.

Da su studentski marševi po Srbiji košmar za Aleksandra Vučića potvrđuje i Dejan Bursać, naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.

On objašnjava za Nova.rs da su studentske šetnje uz velike proteste iz prve polovine godine imale najveći mobilizacioni potencijal “ne samo protestnog pokreta, već nečega što se sada politički artikuliše kao podrška tzv studentskoj listi”.

"Studenti ušli u ekskluzivan prostor SNS"

“To jeste ozbiljna pretnja za Aleksandra Vučića. Pokazalo je te studente ljudima, pokazalo je da su organizaciono sposobni. I što je najvažnije, oni su ušli u nešto što je do sada bila eksluziva Srpske napredne stranke, to je politički rad na terenu”, ističe Bursać.

Ocenjuje da to opozicija nije uspela u prethodnih 13 godina, jer delom nije imala dovoljno ljudi ni dovoljno sredstava, dok su naprednjaci radili na tereni prikačeni na državne budžete.

“Sada to studenti rade, obilaze Srbiju, podižu je, ulivaju joj nadu, prenose svoju poruku i rade to potpuno volonterski. Ovaj narativ Aleksandra Vučiča koji smo posebno imali priliku da vidimo prošlog vikenda je ustvari pokazatelj jednog straha šta može nova najavljena jesen studentskih protesta i šetnji da mu donese”, naglašava Bursać.

On ukazuje da Vučić “ni za jotu nije uspeo da pomeri raspoženje kod svojih birača, koji su uplašeni neizvesnošću i nije im jasno šta se dešava, ali ni kod druge strane, učesnika protesta, koji su entuzijastični i optimistični iako u jednom trenutku došlo do izvesnog zatišja.

"Vučić se s pravom plaši"

“Sada se sa pravom plaši. Ako ništa nije uspeo da učini sa svim onim ponudama - ekonomskim merama, svojom međunarodnom aktivnošću, skupovima koje SNS organizuje vikendima - Aleksandar Vučić se nakon svega toga plaši kakvo će biračko telo reagovati kada se studenti reaktiviraju”, ističe sagovornik Nova.rs.

Predsednika države, kako procenjuje Bursać sada mori čitav set pitanja.

“Da li će imati dodatni odliv svog biračkog tela, da li će oni neodlučni preći na stranu studenata, kao da li će se dodatno motivisati protesti i u brojkama, ali svojim u zahtevima za vanrednim parlamentarnim izborima. A svi znamo, iz same činjenice što ih Vučić ne raspisuje iako ima celu uhodanu mašineriju, da su vanredni parlamentarni izbori problem za Srpsku naprednu stranku”, zaključuje Bursać.