Plan "3-6-9": Da li je sporazum koji je Severnu Makedoniju izveo iz krize moguće rešenje i za Srbiju

Onog trenutka kad je vlast donela odluku da se ide na nove izbore u Beogradu i da će se to najverovatnije desiti 28. aprila, bilo je jasno da umesto smirivanja krize idemo u još veću.

Opozicija kaže da ovaj datum ne dolazi u obzir.

Razloga je više.

Za nepunih dva meseca, prema njihovom mišljenju, apsolutno je nemoguće da budu primenjene preporuke koje je nedavno dao ODIHR, a koje se tiču poboljšanja izbornih uslova. Takođe, u tako kratkom roku ne bi mogla biti sprovedena ni međunarodna istraga decembarskih izbora, koju traži Evropski parlament.

To znači da bi se ti izbori sproveli u potpuno istim uslovima kao i oni u decembru. Dakle, uz pritiske i ucene zaposlenih u javnim preduzećima, uz apsolutnu dominaciju vladajuće stranke na televizijama s nacionalnom frekvencijom i što je najvažnije bez uvida u birački spisak, što sa sobom nosi fantomske birače i nove “migracije” glasača iz Republike Srpske i regiona.

Povrh toga, opozicija ukazuje na to da 28. aprila Beograđani zbog nastupajućih prvomajskih i uskršnjih praznika neće biti u gradu, a oni koji budu bili tu do biračkih mesta će dolaziti zaobilazeći gužve zbog za taj datum zakazanog maratona.

Usled svega navedenog, postoji velika verovatnoća da koalicija “Srbija protiv nasilja” na ove izbore ne izađe.

Lider Stranke slobode i pravde Dragana Đilas kaže da je pre izbora potrebno doneti lex specijalis, kojim će se izbori odložiti dok se ne primene sve preporuke ODIHR.

Radomir Lazović iz Zeleno-levog fronta kao deo njihovog predloga za izlazak iz političke krize navodi i nešto slično planu 3-6-9, na osnovu kojeg je svojevremeno Severna Makedonija izašla iz šest meseci dugog postizbornog haosa.

Može li Srbija da primeni makedonski plan

„Dajte da probamo da ovo društvo izvučemo iz krize, tako da se dođe do onoga što bi bili fer izborni uslovi. SNS nam to neće omogućiti, mi ih moramo naterati da se to desi. Imamo plan kako to da uradimo. Profesori i stručnjaci su pripremili plan“, rekao je Lazović u emisiji „Iza vesti“ i dodao da su neki elementi tog plana osnivanje posebnog tela sa izvršnim ovlašćenjima, po ugledu na Severnu Makedoniju.

“To telo će pratiti i nadzirati ono što se dešava na izborima, a u njemu će svoj udeo imati i opozicija i stručnjaci”, rekao je Lazović i naglasio da su time pokriveni i problemi biračkog spiska i medija.

A šta je tačno urađeno u Severnoj Makedoniji?

Nakon ozbiljne i duge političke krize, njihova tada nova Vlada predstavila je ambiciozan reformski program, kako bi zemlju vratila na put ka pridruživanju EU. Ovaj takozvani plan 3-6-9 predviđao je niz reformi koje se sprovode u fazama.

Te mere su bile usmerene ka osiguranju fer i poštenog izbornog procesa na osnovu preporuka OSCE/ODIHR i Venecijanske komisije. Pritom su kao najvažnija pitanja istaknuti ažuriranje biračkog spiska, regulisanje medijskog izveštavanja i obezbeđivanje nesmetanog i transparentnog rada Državne izborne komisije.

U merama ovog plana bila je predviđena obaveza vraćanja demokratskog ambijenta u radu parlamenta, zatim uspostavljanje parlamentarnog nadzora nad bezbednosnim službama. Naglasak je bio i na kontinuiranoj saradnji sa građanskim sektorom, koji je bio uključen u proces donošenja odluka.

Na spisku ključnih ciljeva bila je i reforma pravosudnog sistema, uz saradnju sa međunarodnim organizacijama.

Plan koji je doneo stabilnost

Govoreći o ovom planu, spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić za Nova.rs kaže da se on pokazao vrlo efikasnim.

“On je razrešio vrlo ozbiljnu i duboku političku krizu u kojoj se tad nalazila Severna Makedonija, a koja umnogome podseća na ovu koju mi danas imamo u Srbiji. S jedne strane tad su se nalazili makedonski “naprednjaci” Nikole Gruevskog, a s druge je bila građanska opozicija. Taj projekat na kraju je zaista funkcionisao i doneo stabilnost ovoj državi”, kaže Jakšić i dalje navodi da bi to značilo formiranje prelazne Vlade, koja bi svoj mandat iskoristila za pripremu novih, slobodnih i fer izbora.

“Pre svega kroz čišćenje biračkog spiska i omogućavanje jednakog pristupa medijima”, navodi Jakšić.

Problem je, objašnjava on dalje, što će vlast u Srbiji teško pristati na tako nešto.

“Mislim da u ovom trenutku ne postoji pritisak međunarodne zajednice na Vučića, kakav je u tom trenutku bio na Gruevskog. Mislim da Zapad trenutno smatra da je dovoljno učinjeno Rezolucijom Evropskog parlamenta i preporukama ODIHR. Dakle, ovo jeste dobar plan, ali ne verujem da će vlast na to pristati. Takođe, ne verujem ni da bojkot o kojem opozicija priča može da donese nešto dobro. Tako opozicija praktično ostaje izolovana na jednom ostrvu koje pluta naprednjačkim okeanom. Umesto toga, mislim da bi trebalo da se fokusiraju na kampanju, koju je SNS već otpočeo”, zaključuje Jakšić.

BONUS VIDEO: Dragan Đilas - Moguće je da "Srbija protiv nasilja" ne izađe na izbore