Novinar Miša Brkić i programski direktor Demostata Zoran Panović bili su gosti emisije Newsnight u kojoj se govorilo o raspisanim izborima u decembru. "Vučić je napravio održiv model radikala za ovo vreme. I to se pokazuje po kadrovskoj sinergiji bivših kadrova i sadašnjih. Ali, Vučić izbegava da napravi osnovni problem Miloševića, a to je iracionalan sukob sa Zapadom", istakao je Panović. "U kampanji koja traje, vidim da su penzioneri grupacija koja može da bude srećna. Oni su fokus ovih izbora. I vlast i opozicija targetiraju penzionere", naglasio je Brkić.

Predsednici Srbije i Skupštine Srbije raspisali su izbore na republičkom i lokalnom nivou za 65 gradova i opština u Srbiji, na pokrajinske se još čeka. Vučić svima želi, kako kaže, dobar rezultat u predstavljanju svojih ideja i programa i želi da to „čine na miran i civilizovan način“. U fer plej ne veruje ni proevropska ni ona opozicija koja sebe naziva „državotvornom“. Na pozive N1, ni ovog puta da gostuju u emisiji Newsnigt nisu se odazvale vladajuće stranke – Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije.

„Nekakav konsenzus vlasti i opozicije oko potrebe za izborima je postignut, i to je rezultiralo raspisivanjem ovih izbora. Opozicija je tražila, a vlast je prihvatila. Vučić je pokazao da nije politički sujeveran, jer da jeste, raspisao bi izbore na proleće, pošto su pobeđivali na prolećnim ili na ranoletnjim izborima. Opoziciji ostaje da se uzda u političko sujeverje jer je ranije pobeđivala na jesenjim izborima“ , rekao je Panović za N1.

Miša Brkić navodi da je činjenica da jedan deo stanovništva u Srbiji živi loše i da ima pravo da se žali na to što su male plate i penzije.

„U vreme visoke inflacije to se još više i značajnije vidi na kućnom budžetu i ljudi sa pravom zameraju vlastima da teško žive… U kampanji koja traje, vidim da su penzioneri grupacija koja može da bude srećna. Oni su fokus ovih izbora. I vlast i opozicija targetiraju penzionere. Predsednik šalje pismo, a sa druge strane, proevropska opozicija se takođe uhvatila penzionera i na jedan dosta dobar način gađa vladajuću koaliciju“, ističe Brkić.

Ukazuje i na obećanje opozicije da će biti vraćeno ono što je „opljačkano“.

„Sa moje tačke, to je još jedna tura populističkih izbora na kojima će vladajuća stranka potrošiti mnogo državnog novca na svoju kampanju. I to nije prvi put“, napominje Brkić.

Zapitao se koliko koštaju kampanje za sve vanredne izbore u poslednjih 11 godina, i ocenio da se radi o milijardama evra.

Zoran Panović ukazuje da su ovi izbori za nijansu neizvesniji od prethodnih, kao i da Zapad „već projektuje nečiju pobedu“.

„Zapadu je implementacija kosovskog aranžmana bitnija od stanja demokratije u Srbiji. lako je Vučiću prebaciti autoritarne hipoteke iz devedesetih, ili mu prebaciti da ima autoritarne tehnologije vlasti, ali Tadić nije to imao, pa se opet suočio sa zidom kada mu je došla Angela Merkel u Beograd u vezi sa Kosovom. Tu kosovsku stvar ne možemo ostaviti po strani, ona je suštinski bitna“, kaže Panović i dodaje da „neće postojati vlast koja neće voditi funkcionersku kampanju“.

Otkrio je i detalj iz razgovora sa pokojnim funkcionerom socijalista Milutinom Mrkonjićem koji mu je rekao da: „Narod najviše voli da se ‘puši’ asfalt pred izbore. I to ne ovaj veliki valjak, već mali valjci koji asfaltiraju 30, 40 metara do kuće“.

Ocenio je da je Srpska napredna stranka za sve ovo vreme na vlasti uspela „da promeni socijalnu strukturu društva“.

„Vučić je uspeo da stvori jednu vrstu potrošačkog društva, i da podigne nižu srednju klasu. I ta niža srednja klasa impregnira tu podršku, kao i penzioneri, s tim što je stvoren sloj ultrabogatih ljudi“, podvukao je Panović.

Miša Brkić podseća da se kao država stalno zadužujemo, kao i da je tu problem što nemamo visok BDP i proizvodnju.

„Naše zaduživanje je potpuno netransparentno, a sa druge strane se svaki drugi, treći dan pojavi vest da je Srbija izdala hartije od vrednosti i da ih je prodala na međunarodnom finasijskom tržištu. To znači da državi nedostaje novac u budžetu, ili da joj je potreban novac za povećanje penzija ili jednokratnu pomoć“, objasnio je Brkić.

Panović se zalaže za promenu Ustava u vezi sa funkcionerskom kampanjom i navodi da je član 115 loš.

„Nama treba član Ustava koji dozvoljava da predsednik partije u Srbiji bude istovremeno i predsednik države. Nemoguće je u političkoj praksi depolitizovati najjaču političku figuru“, istakao je programski direktor Demostata.

Miša Brkić je rekao da je ključni problem u ekonomiji trka plata i cena, i da se to nikada ne završi dobro.

„A mi smo ušli u tu spiralu. I ostao je neobjavljen zahtev MMF-a da vlast sledeće godine inflaciju, koja je među najvećim u Evropi, spusti na prihvatljiv nivo. Ja ne vidim, uz sva obećanja resornog ministra, premijerke, predsednika i guvernerke, da ćemo to rešiti naredne godine. Ako se nastavi sa ovom rasipničkom politikom i trošenjem nećemo uspeti da obuzdamo inflaciju, na koji građani, sa pravom ukazuju“, precizirao je Brkić.

Komentarišući kontrolu izbora, Panović je konstatovao da treba 16.000 kontrolora za jednu listu, što je ocenio kao izuzetno veliki broj.

„Zato su i lideri opozicije pozvali građane da se uključe u kontrolu izbora. Partije nemaju infrastrukturu i nemaju dovoljno članstva da bi mogle da same to da urade. Ali, to je posledica devastacije partija, jer se ovde godinama vodila kampanja protiv partija. Ljudi su mešali partokratiju sa elementarnom potrebom za postojanjem partija. A partije su centralna tema demokratije i pluralizma u društvu. Zato je vlast mnogo organizovanija. Ima jaku infrastrukturu“, zaključio je Panović.

BONUS VIDEO – Raspisani izbori – neka igre počnu!

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar