Vlast je uveliko u kampanji, dok se opozicija žali na izborne uslove. Samo četiri dana nakon sastanka uz posredstvo predstavnika Evropskog parlamenta, na kojem su tema bili mediji, imenovani su novi članovi upravnih odbora Radio televizije Srbije i Radio televizije Vojvodine. Deo opozicionih stranaka ovo vidi kao podrivanje napora da se kriza reši dijalogom i zato su evroparlamentarcima uputili pismo. Navode da ih ovaj postupak vlasti zabrinjava i da će zbog toga razgovarati o napuštanju dijaloga.
Iako su pojedinim „starim“ članovima upravnih odbora javnih servisa mandati istekli još pre tri meseca, izbor novih je za deo opozicionih stranaka iznenadan i jednostran. A kažu i skandalozan.
Evo i zašto: na prvim sesijama nedavnog dijaloga sa vlašću, a uz posredstvo gostiju iz Brisela, ova imenovanja, nisu pominjana, tvrdi Ljuban Panić iz Stranke slobode i pravde.
„I ako vlast nema nikakvu nameru da se o tome dogovara sa opozicijom, onda nikakve potrebe nema da taj dijalog dalje podrazumeva naše učešće, jer on ne može da proizvede ništa delotvorno na terenu“, navodi Panić.
Pavićević: Evroparlamentarci bez mandata da opominju
Ovaj potez vlasti im govori i da njeni predstavnici nemaju nameru da se u izveštavanju javnih servisa nešto i zaista promeni.
„Opoziciji koja bi nakon toga trebalo da odluči da izađe ili da ne izađe na izbore ovo je nešto što ne daje neku vrstu ohrabrenja. Ili da nastavi ili ne nastavi ovakav format razgovora“, smatra politikolog Đorđe Pavičević.
Evroparlamentarci, podseća Pavićević, nemaju mandat da zbog ovoga opomenu vlast. Ali, ova stavka bi mogla da se nađe u redovnim izveštajima Brisela o stanju u Srbiji, misli on.
Grbović: Ako su uspeli da ga primoraju da potpiše Briselski sporazum…
Drugom učesniku dijaloga – predsedniku Pokreta slobodnih grđana Pavlu Grboviću – deluje da strani posrednici ipak mogu da im pomognu i pritisnu baš tamo gde u ovoj zemlji leži sva moć.
„Ako su uspeli da ga primoraju da potpiše Briselski sporazum, ja sam prilično siguran da oni imaju i mehanizme kako će njega da primoraju da potpiše kako opozicija može malo da se pojavi na RTS-u, i da javni prostor u Srbiji deluje iole pristojno“, ističe Grbović.
„REM zapravo nije nezavisno telo“
Nije opoziciji sporno samo to ko čini upravne odbore javnih servisa, već i ko su oni koji njih biraju. Bira ih Savet Regulatornog tela za elektronske medije. Novinarka Cenzolovke Ivana Predić koja je pratila ove izbore podseća da je to problem na koji ukazuje i medijska strategija.
„Da REM nije zapravo nezavisno telo, nego da je prilično pod političkim uticajem, a onda ako imamo telo koje je već pod političkim uticajem koje bira članove UO javnih servisa onda nam je jasno da tu može da se prelije prosto taj isti uticaj“, upozorava Predić.
Sve manje vremena za dogovor
Osim želje da taj uticaj vlast i dalje ima u rukama, ovi, kako kaže Ljuban Panić, jednostrani potezi vlasti i REM-a još nešto pokazuju.
„Pokazuju da se vlast jako uplašila činjenice da dođe do otvorenih razgovora“, napominje on.
A vremena za to nema još mnogo, upozorava Đorđe Pavićević. Podseća da je kraj septembra rok do kojeg bi trebalo da postignu sporazum sa vlašću.
BONUS VIDEO: Trovanje ribe na Kolubari