NIN: Krušik godinu završio sa rekordnim gubitkom, 3,5 puta veći nego 2020.

Nedeljnik NIN navodi da se u godišnjem finansijskom iz­veštaju za 2021, koji još nije dos­tupan na sajtu APR-a, ali se može naći na zvaničnoj internet stranici Кrušika, jasno vidi i da su krat­koročna zaduženja fabrike dostigla astronomskih 9,98 milijardi dinara ili oko 85 miliona evra.Ove gubit­ke i zaduženja potvrdio je i revizor koga je angažovao sam Кrušik u iz­veštaju u koji je NIN takođe imao uvid.

„Naši postupci u tom pogledu su bili ograničeni samo na ocenu usaglašenosti finansijskih in­formacija sadržanih u Godišnjem izveštaju o poslovanju sa revidira­nim finansijskim izveštajima“, navodi se u ovom internom revizor­skom izveštaju.U istoriji Кrušika dugoj 83 go­dine, bilo je mnogo teških perioda. U NATO bombardovanju 1999. skoro 90 odsto proizvodnih kapaciteta bilo je uništeno, ali rezultati po­slovanja fabrike nisu ni tada bili katastrofalni kao 2021, navodi NIN.Sa eksplo­zijom dugova i konstantnim padom ove državne fabrike oružja počinje 2015, kada kao posrednici u prodaji mina počinju da se pojavljuju privi­legovani privatni trgovci povezani sa vlašću.NIN je više puta pisao o poslovima preduzeća jednog od fi­nansijera SNS-a Slobodana Tešića sa Кrušikom i o firmi GIM, za koju je posredovao sada pokojni otac ministra odbrane, u to vreme mini­stra policije Nebojše Stefanovića. Neki poslovi su bili toliko nepo­voljni da su troškovi proizvodnje mina bili veći od cena po kojima ih je Кrušik prodavao povlašćenim trgovcima.

Na to je prvi upozorio uzbunji­vač Aleksandar Obradović, koji se mnogo pre izbijanja afere obraćao nadležnim institucijama zbog si­tuacije u Кrušiku, a između ostalog pisao je i Aleksandru Vučiću, koji je u vladi Ivice Dačića bio mi­nistar odbrane.Umesto da ga posluša, vlast ga je uhapsila. Zatim je pre skoro tri godine pokrenula istragu protiv Obradovića koja do danas nije završena.List navodi da je za godinu dana broj zaposlenih u toj fabrici smanjen za 428 radnika.Uz to, interni re­vizor u svom izveštaju navodi da od septembra 2020. Кrušik nije plaćao redovno poreze i doprinose za rad­nike i da „zbog neizmirenih obaveza za poreze i doprinose zaposleni nisu imali overene zdravstvene knjižice od maja do oktobra 2021“.

Tek oko 10 miliona dinara izdvojeno je za ur­gentne zdravstvene potrebe radnika. Drugim rečima, za zaposlene kojima je zdravstvena zaštita bila urgent­na, Кrušik je „zdravstvene knjižice overavao podnošenjem pojedinačnih poreskih prijava“.List navodi i da su među dužnicima ove fabrike firme Slobodana Tešića koji se nalazi pod sankcijama i na crnoj listi SAD.Podseća da su upravo Tešićeve firme sklopile najviše spornih ugovora sa Krušikom, u kojima je ovo preduzeće bilo oštećeno.Opširnije čitajte u NIN-u.Bonus video: Šta to beše Krušik?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=tatobeekruik-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2524056"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram