27
Novinar Nenad Kulačin je, uz pisca Marka Vidojkovića, jedan od autora podkasta “Dobar, loš, zao”. Godinama su meta režima u Srbiji i dobijaju najmonstruznije pretnje, što od predstavnika vlasti, što od njihovih ostrašćenih glasača. Zbog urezanog “X” na svom poštanskom sandučetu, koje je doživeo kao još jednu otvorenu pretnju, Kulačin će uskoro biti relociran. Na samom početku nove sezone, u intervjuu za Novu, Kulačin kaže da se plaši da dolazi vreme kada u Srbiji neće imati ko da objavi da je neko od njih nastradao.
Uprkos svemu, kaže da neće odustati.
“Najvažnije je ne zaćutati! Ako bismo to uradili, potpuno bismo se predali. Ovako se još nekako borimo. Ko nije spreman u nedemokratskim društvima da se bori za slobodu, ima pravo da sedi i ćuti, ali nema pravo da bude slobodan čovek”, navodi Kulačin.
Počinje nova sezona „Dobar, loš, zao“. Da li se nešto menja i šta publika može da očekuje?
Marko Vidojković i ja smo u jednom trenutku razmišljali o tome da nešto promenimo, tipa da nam gost bude od početka u emisiji, ali su nas događaji u Srbiji preduhitrili. Umesto da vidimo šta da menjamo, mi smo se posvetili onome što je najaktuelnije u Srbiji. Jednostavno, samo ćemo nastaviti tamo gde smo stali krajem jula. Naša publika zna ko smo i šta smo, takvi ćemo i ostati.
U novu sezonu krećete sa novim pretnjama. Ovog puta upućene su vama. Šta se tačno desilo?
Prošlu sezonu smo zavšili sa pretnjama, i sa dve jezive kampanje u režimskim medijima. Optužen sam da sam hteo da ubijem predsednikovog sina, zato što sam napisao da u rudniku litijuma nema uranijuma, ali ima sumporne kiseline. Ljudi moraju da razumeju da mi novinari nismo političari ili državnici. Ovde, kada kažem da mi je neko nacrtao “X” na poštanskom sandučetu, odmah dobijem odgovor – “A, šta tek rade predsedniku”. Ja, na sreću, nisam predsednik i nisam dužan takve stvari da trpim. Uostalom, presudom Međunarodnog suda u Strazburu, izabrani predstavnici vlasti su dužni da trpe kritike, uvrede i psovke na svoj račun. To zna i Vučić i zato nikoga ni ne tuži. Mene samo zanima, ako su danina pričali o tome da hoću da ubijem predsednika i njegovog sina, zašto me nisu uhapsili, nego me razvlače po novinama i Pinku?
27
0
1
Prinuđeni ste da privremeno promenite i mesto boravka. Trpi i vaša porodica. Kako se osećate zbog svega toga?
O tome još ne želim da pričam, ali porodica najviše trpi, pre svega supruga i deca. Živimo pod video nadzorom koji nam nije obezbedila, na sreću država, već prijatelji i ljudi kojima je stalo do nas. Konačno sam shvatio da od države nema nikakve vajde. Čvrsto sam odlučio da više ništa ne prijavljujem državnim organima. Od sada sve pakujem i direktno se obraćam međunarodnim organizacijama za zaštitu novinara. Plašim se da u Srbiji dolazi vreme kada neće imati ko da objavi da je neko od nas nastradao.
Marko je već dugo u sličnoj situaciji. Koliko je važna podrška Međunarodnog PEN centra?
Podrška PEN je mnogo važna, čak i meni koji nisam pisac. Marko se natčovečanskim naporima bori da PEN obrati pažnju na svaki detalj progona novinara u Srbiji. Neko vreme nas nisu dirali i ja sam siguran da je to bilo zbog PEN-a. Mi smo sada u situaciji da kada evidentiramo neki napad na nas novinare u Srbiji, svet odmah reaguje. U okviru toga, plašim se da će relokacija postati glavna mera zaštite. Kako stvari stoje, biću četvrti novinar iz Srbije koji je relociran u ovoj godini. To dovoljno govori o tome koliko je naša profesija na udaru ove kriminalne vlasti. Ono što je mnogo važnije po sve nas, to je kolegijalna solidarnost i apsolutna i bezuslovna podrška svakoj koleginici i kolegi koji na bilo koji način budu napadnuti i maltretirani. Ta solidarnost nam, čini mi se, malo nedostaje.
Neko vam preti anonimno, a neko veoma otvoreno. Zna se za gradonačelnika Aleksandra Šapića. Da li ima još nekih političara koji su pokušali da utiču na ono što govorite u emisiji?
Naravno da ih ima, i to svih boja. I to je njihovo pravo, ali je naše pravo da ne pristanemo na tako nešto – još jače. Verujte, još se nije rodio taj koji bi mogao da nam naredi, a mi ga poslušamo. I to je crvena linija koja se ne prelazi, nikada. Ko je pređe, završio je sa novinarstvom. Ovom prilikom hoću da se zahvalim našoj kompaniji koja je sigurno imala probleme i trpela kritike zbog nas, ali razumem da boriti se u Srbiji za demokratiju i slobodne medije nije lako. Aleksandar Vučić i njegovi sledbenici bi trebalo da znaju da neće doveka biti na vlasti i da bi valjalo o tome razmisliti. Živim za dan kada će se njihove vedete praviti da ih ne poznaju, da su morali to da rade i kada će snositi posledice zbog izdaje profesije.
Aktuelna je afera oko zadržavanja hrvatske pevačice Severine na ulasku u Srbiju, nakon čega je ministar policije Ivica Dačić otkrio da postoje spiskovi za verbalni delikt. Kako to komentarišete?
Dačić je kolateralna šteta cele ove priče i tog čoveka polako počinjem da žalim. Mnogo toga je morao da proguta da bi preživeo u komoditetu u kojem obitava sve ove godine. E, to ima cenu, a jedna od njih je i to da mora da sluša, ne Vučića što se podrazumeva, već i Vulina. Dačić je poslednji od njih koji bi hapsio Severinu. Taj bi je pre priveo na večeru, ili na još nešto romantičnije, nego što bi joj stavio lisice. Njeno privođenje i ti spiskovi su najveći dokaz koliko je Vučić nisko pao i koliko je njegov kompleks od Hrvatske veliki.
Mislite li da na njima ima imena novinara koji rade u nezavisnim medijima, uključujući i vas?
To mi tek nije jasno. Zar ne treba uhapsiti nekoga ko radi na tome da se ubije predsednik, njegov sin, neko iz UM ko hoće nasilno da preuzme vlast u Srbiji, zašta nas sve ne optužuju, nego Severina? Nekoliko puta sam ove godine prelazio našu granicu i sem podrške i ljudskih pozdrava, nisam imao drugačijih iskustva. Plašim se da se mi novinari i ostali protivnici ovakve vlasti nalazimo na nekim drugim spiskovima, mnogo ozbiljnijim od tog na kojem je bila Severina.
Vaša poruka je „Zaćutati nećemo“. Koliko je važno ohrabriti ljude da ne budu uplašeni i da ne ćute?
Najvažnije je ne zaćutati! Ako bismo to uradili, potpuno bismo se predali. Ovako se još nekako borimo. Moramo da nastavimo da se borimo koliko god to delovalo bez velike nade. Svi znamo onu narodnu, a i Marko je nedavno pomenuo to – Najtamnije je pred svitanje. Siguran sam da naše svitanje nije toliko daleko koliko se mnogima čini. Ono što je dobro je to da, ovoga puta, to svitanje malo zavisi i od nas. On se više ništa ne pita. Da se pita, ne bi se iživljavao na Severini. Ne spadam u one koji imaju opravdanje za sve one koji se pravdaju sa – Moram. Ništa se ne mora. I mi svi imamo decu, pa ne moramo. Ko nije spreman u nedemokratskim društvima da se bori za slobodu, ima pravo da sedi i ćuti, ali nema pravo da bude slobodan čovek.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare