Nemački analitičar: Susret Vučića i Hotija je fatamorgana

Sjedinjene Države vrše snažan pritisak. Lideri Srbije i Kosova će to iskusiti i na sastanku u Vašingtonu u petak. Susret je najavljen kao moguća prekretnica u gašenju hroničnog kriznog žarišta.Kako se navodi u Brajovoj analizi za Dojče vele, američka računica je jasna – nakon što je predsednik Donald Tramp doživljavao jedan spoljnopolitički poraz za drugim, pred predsedničke izbore u novembru želi da zablista na polju spoljne politike i prikaže istorijski rezultat.No, nejasno je o čemu će se uopšte pričati u Vašingtonu. Srpski predsednik Aleksandar Vučić bi hteo da govori samo o ekonomskoj saradnji da nevoljenim kosovskim susedima. Recimo o sporu oko rudnika Trepča ili o važnom akumulacionom jezeru Gazivode.Kosovski premijer Avdulah Hoti pak očekuje obostrano priznanje. Ali niko ne veruje da će Srbija načiniti taj korak, pa ni Hotijev koalicioni partner Ramuš Haradinaj. Vučić je već pripretio da bi, u slučaju da se na njega vrši pritisak da prizna Kosovo, napustio sastanak sa američkim predsednikom.U Beogradu se od nekih političara i analitičara čuje da bi Amerikanci mogli da predlože široku autonomiju za srpsku manjinu na Kosovu, po uzoru na bezmalo samostalnost kakvu imaju Srbi u Bosni i Hercegovini. Zauzvrat bi Beograd morao da prizna nezavisnost Kosova.Saša Janković, bivši predsednički kandidat u Srbiji, ovih dana je predložio kompromis nižeg intenziteta: da Beograd više ne blokira članstvo Prištine u međunarodnim organizacijama poput Uneska ili Interpola, ali da ne mora da prizna nezavisnost. Zauzvrat bi srpske crkve i manastiri na Kosovu dobili eksteritorijalnost i ne bi bili podvrgnuti kosovskom pravnom sistemu.

Grenelovi sporazumiAmerikanci žele i da pokažu Evropskoj uniji kako treba rešavati krize na Balkanu. Sve se vrti oko nekadašnjeg ambasadora u Nemačkoj Ričarda Grenela, ličnog Trampovog izaslanika za problem Kosova. On je, odmah po imenovanju, isposlovao konkretne pomake.U januaru su Beograd i Priština na Grenelovo insistiranje potpisali pismo o namerama o obnavljanju vazdušne linije između dva grada, koja od rata nije obnovljena. Kao neutralna aviokompanija, tu liniju bi trebalo da opslužuje nemački Jurovings, kćerka-kompanija Lufthanze.Mesec dana kasnije su predstavnici dve zemlje pod Grenelom dogovorili gradnju autoputa, kao i obnovu železničkih linija.Ipak, iako su tada "istorijski dogovori" hvaljeni na sva zvona, već pola godine na realizaciji nije učinjeno ništa. Javnost nije čula ni za jedan detalj kako će i kada potpisano biti sprovedeno.To iskustvo govori da bi i sutrašnji pregovori u Vašingtonu mogli da iznedre nekakav sporazum koji bi se ispostavio kao fatamorgana. Jer, niti u Srbiji niti na Kosovu ne nazire se većinska podrška bilo kakvom kompromisu u ovom trenutku.Na posletku, vrhuške u Beogradu i Prištini su decenijama čuvale svoju moć upravo raspaljivanjem starog konflikta. Teško da će, konačnim rešenjem pitanja, ispustiti iz ruku takvo oruđe.