Počinju pregovori u Beloj kući: Moguće zamke i iznenađenja

Više puta odlagani pregovori Beograda i Prištine u Vašingtonu zakazani su za 4. septembar, ali će sudeći po izjavi specijalnog izaslanika američkog predsednika Ričarada Grenela i Aleksandra Vučića oni početi već danas.I dalje nije poznato da li će tim pregovorima posredovati Donald Tramp, zbog kojeg je i prolongiran sastanak koji je prvobitno bio zakazan za 2. septembar. Kako su izjavile pojedine diplomate, Trampovo prisustvo zavisi od toga da li postoji mogućnost da dve strane postignu politički dogovor."Da li će predsednik Tramp fizički učestvovati na ovim sastancima u četvrtak i petak, tek treba da se utvrdi", naveo je Grenel na brifingu sa novinarima."Ko zna šta će biti u petak"Iz Beograda, osim Aleksandra Vučića, kao članovi srpske delegacije u Vašington su otputovali ministar finansija Siniša Mali, direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.Sa druge strane, Avudlah Hoti  je sa sobom u Vašington poveo još sedam vladinih zvaničnika - njegove zamenike Aljbuljenu Baljaj i Dritona Seljmanaja, zatim ministra spoljnih poslova Meljizu Haradinaja, ministra infrastrukture Arbana Abrašija i ministra pravde Seljima Seljimija. Takođe, tu je koordinator za dijalog Skender Hiseni i šef kabineta premijera Ardita Duši.

Govoreći o pregovorima u Beloj kući, predsednik Srbije prethodnih dana nije bio optimističan. Govorio je da će glavna tema biti međusobno priznanje Srbije i Kosova i naveo da očekuje "zamke" i "iznenađenja", te da će, ukoliko dođe do toga, odbiti sastanak sa Donaldom Trampom.

"Mi smo dobili zvaničnu agendu i u njoj je jedna tačka koja je za nas bila problematična i koju nismo mogli da prihvatimo. Nisam siguran da će to na tome da se zaustave", rekao je Vučić, ne otkrivajući o kojoj tački se radi.Sudeći po najavama nije isključeno ni da do sutrašnjeg sastanka ne dođe, ukoliko na stolu bude nepristojna ponuda, ali je to, čini se, malo verovatno. Upitan da li je moguće da se srpska delegacija ne pojavi na razgovorima u petak, Grenel je rekao da niko ne zna kako će teći sastanak.

"Činjenica je da ove razgovore vodimo u četvrtak. Videćemo šta će biti. Nije apsolutno sigurno da će biti održan sledeći sastanak... Znate, ono što je predsednik Vučić rekao je upravo ono što sam rekao u svom prvom odgovoru, a to je ko zna šta će se dogoditi u petak? Ovo je jedan od problema koji mislim da imamo u ovom sistemu, a to je da novinari i političari razmišljaju pravolinijski o ovom procesu. Pa, petak, šta će se dogoditi? A u ponedeljak, šta će biti", rekao je Grenel pre dva dana odgovarajući na pitanje novinara.Ekonomija - autoput, železnica, aviolinijaOno što je gotovo izvesno, jeste da će predstavnici dve strane govoriti o projektima koji su već dogovoreni, a koji još nisu realizovani. Njihova vrednost prelazi 800 miliona evra.Prvi projekat - obnova avio-linije Beograd - Priština, dogovoren je još u januaru ove godine i to je prvi sporazum koji je postignut uz posredovanje Ričarda Grenela. Potpisano je zapravo pismo o namerama u američkoj ambasadi u Berlinu, gde je osim Grenela bio prisutan savetnik za nacionalnu bezbednost Robert O’Brajen.

Dogovoreno je da na relaciji Beogard-Priština lete avioni Lufthanzinog prevoznika Eurovings, čiji je predstavnik rekao da će letovi biti obnovljeni pošto Srbija i Kosovo otklone preostale prepreke.Beograd i Priština su takođe uz posredovanje izaslanika američkog predsednika dogovorili izgradnju autoputa Beograd-Priština. Srbija bi do kraja godine trebalo da započne radove na prvoj trasi izgradnje autoputa do Prištine. Reč je o deonici od Niša do Pločnika.Ukupna vrednost radova procenjuje se na 820 miliona evra, a Srbija je već uzela pozajamicu od Evropske investicione banke u iznosu od 100 miliona evra, a u vidu granta obezbedila je još 40,6 miliona evra, a deo novca biće obezbeđen iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj.Prema nekim informacijama, prištinska strana još nije počela da radi na ovom projektu.Dve strane, uz posredovanje SAD-a, dogovorile su i obnovu železničkog saobraćaja i to na deonici od Beograda preko Merdara do Prištine. U pitanju je pruga na trasi: Beograd – Lapovo – Niš- Doljevac – Kuršumlija – Merdare – Priština, u dužini od 388 kilometara.Kada je reč o srpskoj strani, železnički saobraćaj se i sada odvija od Niša do mesta Merdare. Međutim, od Merdara do same administrativne linije pruga je nefunkcionalna, jer je tunel na toj liniji urušen 1999. godine u bombardovanju, a dalje, na teritoriji KiM, u veoma je lošem stanju i u toku su rekonstrukcije.Očekuje se da će u Beloj kući biti reči i o regionalnom projektu, takozvanom "mini Šengenu", koji je inicirao Aleksandar Vučić, a sa kojim se Priština nije saglasila, a nije isključeno da budu dogovoreni i neki novi projekti.https://youtu.be/3HPF8DbkrHw