4
„Potpuno razumem i ljude koji predstavljaju građansku, liberalnu priču u opoziciji, ali i Boška Obradovića koji zastupa nacionalnu opciju. On je u pravu, jer kod ljudi koji se osećaju srpskim nacionalistima postoji otpor da glasaju za one koje smatraju ekstremnim građanistima i obrnuto. Zato je mnogo bolje da naprave dogovor i nastupe sa više kandidata, ako uopšte odluče da izađu na izbore“, kaže u razgovoru za portal N1 politikolog Cvijetin Milivojević.
Sagovornik portala N1 smatra da „nije mnogo i da budu dva, pa čak i tri kandidata opozicije“, ali uz prethodni dogovor da onaj koji uđe u drugi krug izbora mora biti podržan od ostatka opozicije.
„Uveren sam da bi uz ozbiljne opozicione kandidate došlo do drugog kruga predsedničkih izbora. Da biste pobedili Aleksandra Vučića, morate imati foto-robot kandidata koji mnogo liči na percepciju Vučića u većem delu njegovog biračkog tela. To je formula koju je 2000. godine Zoran Đinđić uspeo da izgura unutar Demokratske opozicije Srbije i da predloži Vojislava Koštunicu, koji je jedini mogao da pobedi Slobodana Miloševića upravo zato što je u percepciji dela biračkog tela bio viđen kao dobar Srbin i dobar predsednik Srbije“, podseća Milivojević.
Kao jedan od razloga zbog kojih opozicija treba da nastupi sa više predsedničkih kandidata politikolog navodi predstavu birača o aktuelnom predsedniku Srbije.
„Vučić je uspeo da se jednom delu birača nametne kao najveći Evropljanin među Srbima, a drugom delu kao najveći Srbin otkako je majka rodila jednog Srbina. Zato mislim da je za opoziciju bolje da ima dva ozbiljna kandidata, ali ne sme da se desi da kandidat koji ne prođe u drugi krug radi protiv onoga koji je prošao, praktično u Vučićevu korist. Onda su džaba krečili“, upozorava Milivojević.
Naš sagovornik sa žaljenjem konstatuje da je opozicija odustala od zahteva da uslov svih uslova da se uopšte uđe u dijalog s vlastima bude razdvajanje termina izbora, dodajući da bi „izlazak na predstojeće izbore mogao da znači izdaju građana koje su prošle godine ubeđivali da ne postoje uslovi za izlazak na izbore“.
„Pošto je to već tako, onda ne vidim neophodnost da opozicija ima jedinstvenu listu i zajedničkog kandidata, štaviše smatram da bi to bilo loše za opoziciju. To potvrđuje i iskustvo sa izbora u Crnoj Gori, na kojima nije došlo do rasipanja opozicionih glasova jer je opozicija izašla sa tri liste – građanističkom, prosrpskom i jednom državotvornom crnogorsko-srpskom. Sve tri liste su uzele svoj deo biračkog tela, jer nije bilo gađenja prema glasanju za neku opozicionu stranku s kojom birači ne dele stavove. To je potrebno i opoziciji u Srbiji, a ne jedinstvena izborna lista i zajednički predsednički kandidat, tim pre što još ne znamo ni ko uopšte izlazi na te izbore“, naglašava Milivojević.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
