Predlogom budžeta za 2023. godinu planirano je da gradska kasa raspolaže sa 189 milijardi dinara, što je 35 milijardi dinara više nego što je bilo predviđeno rebalansom budžeta iz septembra ove godine. O ovom predlogu raspravljaće se u ponedeljak na Skupštini Grada, a iz budžeta najviše novca će biti potrošeno na izgradnju metroa, gotovo 20 milijardi dinara. Sa druge strane, uprskos željama predsednika Srbije Aleksandra Vučića i gradonačelnika Aleksandra Šapića gradnja gondole stavljena je na čekanje. Pored toga, radiće se na rekonstrukciji puteva i bulevara, a nastaviće se i izdvajanjem novca za gradnju nove autobuske stanice u Bloku 42.
Prema nacrtu predloga budžeta za 2023. godinu, Beograd će se zadužiti 3.524.770.973 dinara. Od toga 590 kod domaćih banaka, a ostalo kod inostranih.
Vlast će tako Beograđane zadužiti kod domaćih banaka zbog projekata poput izgradnje saobraćajnice Patrijarha Pavla u iznosu od 590 miliona dinara u 2023. godini i 236 milionna dinara u 2024. godini.
Kada je reč o zaduživanju u inostranstvu, tu je iznos značajno veći – 2.934.770.973 dinara, tj. 24,776 miliona evra.
Za projekat KCS Krnjača 2 sa kolektorima PPOV Krnjača gradska vlast uzeće pozajmicu od Evropske investicione banke od 1.132.750.0000 dinara, tj. 9.559.072 evra. Na spisku projekata zbog kojih će nas vlast dodatno zadužiti je i projekat unapređenja beogradskog javnog prevoza i saobraćajne infrastrukture. Pozajmicu nam daje Evropska banka za obnovu i razvoj, u iznosu od oko 10,2 miliona evra.
Za projekat termalne rehabilitacije javnih zgrada, tj. za unapređenje energetske efikasnosti od Evropske investicione banke uzećemo kredit od 592.500.000 dinara, odnosno pet miliona evra.
„Dobar deo“ budžeta biće iskorišćen za izradu tehničke dokumentacije, studija opravdanosti, te za izgradnju prve linije metroa. Samo za ovo će biti utrošeno gotovo 175 miliona evra. Predlogom je predviđeno da se iduće godine radi samo na prvoj liniji metroa, dok će druga linija biti u opticaju tek 2024. godine.
Do sada je za ovaj projekat izdvojeno 3,5 miliona samo na angažovanje različitih firmi, instituta i fakulteta.
Iako JP „Beogradski metro“ osnovano je još 2018. godine, a od tada nije urađeno puno toga kako bi Beograd dobio mrežu podzemnog saobraćaja.
Umesto toga, preduzeće je dobilo direktora Andreju Mladenovića, koji je prešao sa funkcije u gradu na funkciju direktora preduzeća.
Iako dugo osporavana od stručnjaka, aktivista i opozicionih predstavnika, gondola je ponovo „preživela“.
Doduše, u predlogu budžeta za narednu godinu za ovaj projekat će biti potrošeno simboličnih 240.000 dinara, dok se u 2024. planira znatno veće investiranje od 420 miliona dinara. Dakle, uprkos želji predsednika Aleksandra Vučića pa čak i najave Aleksadnra Šapića da će nastaviti projekat, gondola je i dalje na čekanju.
Pored gondole, novac Beograđana će se i dalje slivati u projekat izgradnje nove autobuske stanice u Bloku 42 na Novom Beogradu. Iako je Šapić više puta govorio da ne znaju šta će da rade sa ovom autobuskom stanicom, budući da je jasno da aktuelno rukovodstvo BAS-a nema novca da završi ovaj projekat, nastaviće se gradnja u Bloku 42.
I u narednoj godini će se nastaviti sa izdvajanjem za novu stanicu, a predloženo je da iz budžeta utroši 126.500.000 dinara u 2023. godini, te 283.500.000 dinara u 2024. godini.
Iako je pompezno najavljivana više navrata od tadašnjeg zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića, koji je u više navrata obećavao da će nova stanici biti završena. Do sada završena je samo konstrukcija, a radovi minimalno napreduju.
Do sada je na projekat potrošeno više od 20 miliona evra, a odgovornost niko nije preuzeo zbog toga što radovi nisu završeni.
Predlogom budžeta koji će u ponedeljak biti pred odbornicima planirano je izvođenje radova na uređenju saobraćajnice u Bulevaru kralja Aleksandra, od Cvetkove pijace do okretnice Ustanička. Za ovu gradnju biće izdvojeno 905.524.000 dinara u 2023. godini, kao i 1.223.983.000 u 2024. godini.
Za rekonstrukciju Trga Nikole Pašića iz gradske kase biće utrošeno 498.560.000 dinara, dok će rekonstrukcija Glavne ulice u Zemunu biti plaćenna 480.280.200 dinara.
Radiće se i u Batajnici gde će za pružni prelaz sa pristupnim saobraćajnicama biti izdvojeno 326.000.000 dinara, a biće i rekonstruisanje objekta u Resavskoj ulici 406 koji će biti prenamenjen u Muzej Grada Beograda. Za to je planiran budžet od 1.573.198.043 dinara.
Na osnovu uporedne analize budžeta iz 2022. godine, ali i onog koji je projektovan za 2023. godinu, gradska vlast nije predvidela novac za besplatne udženike. Možda i jeste, ali to u zvaničnom predlogu koji je uputila odbornicima nije elaborirala i predstavila.
Upoređujući budžet za 2022. i predlog za 2023. godinu, uočljivo je da će izdvajanja za osnovno i srednje obrazovanje u narednoj godini biti niže nego što su odbornici usvojili prošle godine.
U ovogodišnjem budžetu za osnovno obrazovanje izdvojeno je 5.578.570.254 dinara, dok se naredne planira „samo“ 5.118.489.804 dinara. Samim tim nije jasno kojim sredstvima Šapić planira da reši pitanje besplatnih udžbenika.
Ista nedoumica vezane ja za udžbenike za srednjoškolce – prošle godine odbornici su usvojili odluku da se u 2022. godini na ime izdvajanja za srednje obrazovanje potroši 2.784.989.398, dok će za narednu godinu biti još niži – 2.372.637.911 dinara.
Računica je prosta – budžet je manji, a izdvajanja će biti mnogo veća jer će grad pokriti plaćanje svih udbženika za mlade Beograđane.
Bonus video: Aleksandar Šapić o besplatnim udžbenicima i vrtićima
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar