Mila Pajić, intervju iz izgnanstva: Srbija je moja jedina kuća. Od 1. novembra očekujem pravdu

Kako komentarišeš oslobađanje pritvora tvojih suosumnjičenika na dan posete evropske izaslanice?

Jedino po čemu mogu da “tumačim” posetu predsednice Evropske Komisije je po njenim izjavama koje je dala dok je bila u poseti, a koje se odnose na, po njenom sudu, navodnom napretku u pogledu REM-a i biračkog spiska, koje mi govore da ne postoji razumevanja krize u Srbiji iz perspektive EU Komisije jer su to dve trenutno najugroženije institucije u Srbiji koje se aktivno zloupotrebljavaju u službu održavanja autoritarnog, diktatorskog režima.

Očekuješ li bilo kakav „ustupak“ vlasti i za vas u političkom progonu?

Ne, ne očekujem nikakav “ustupak” vlasti, niti ga priželjkujem. Optužena sam za delo koje nisam počinila, koje su oni izmislili da bi ostvarili svoju korist u tom trenutku, te ne mislim
da će bilo kakve “ustupke” praviti, a ukoliko im, pak, to zbog neke “nove koristi” može značiti, svakako taj postupak neću doživeti kao ustupak i neću ga ni prihvatiti, jer, ponavljam, nemaju ni u čemu ni da ga naprave.

Možeš li očekivati pravedno suđenje u Srbiji, s obzirom na način na koji vlast koristi pravosuđe?

Ne. Sudstvo u Srbiji počiva isključivo na političkim instrukcijama, te znam i da će svaka odluka koju donesu biti dosledna istim. Sudstvo u Srbiji služi da presudi onima koji režim mogu da uzdrmaju, a da čuva one koji ga održavaju. Ničemu drugom.

Poništene su vam putne isprave — da li se i dalje osećaš državljankom Srbije?

Osećam se državljankom Srbije kao što sam se osećala i pre nego što su mi oduzeli identifikacione dokumente - jer taj osećaj nije počivao na institucijama koje su mi ga jedno vreme izdavale, pa onda, nezakonito, oduzele, već na osećaju pripadanja društvu u kom sam rođena, odrasla i kom sam bila spremna, podjednako koliko i sad, da se posvetim da bi napredovalo.

Koliko se studentski protest promenio od vremena kada ste učestvovali u njemu?

Studentski pokret je vremenom rastao kao i svaki drugi. Njegova specifičnost se ogleda u broju, u snazi tog broja i potencijalu da probudi ljude koji nisu ni znali da spavaju. U tome je
uspevao i u svom početku kao i sada. Menja se vremenom kao i svaki drugi pokret koji broji mnogo ljudi, ali sam sasvim sigurna sa jasnim, zajedničkim, ciljem ka kom idu.

Da li bi pokret išao drugačijim pravcem da ste ostali u Srbiji?

Ne. U trenutku kada se studentski pokret jasno odvojio od drugih aktivističkih i političkih aktera u društvu, ja se više nisam doživaljavala kao deo njega, te ne mislim da sam na njega
mogla bilo kako da utičem.

Treba li prekid blokada fakulteta shvatiti kao neuspeh?

Blokade fakuleta su jedan metod protesta. Pokazale su se kao jedan od najuspešnijih, ali kao i svaki drugi imaju ograničen vek trajanja. Ali, to ne znači da nema bezbroj drugih metoda
protesta, kao i da se one neće koristiti. Režim autoritarca koji sve svoje resurse ulaže da ostane na vlasti ne pada samo zbog jedne.

Šta misliš o studentskoj listi?

Ne znam detalje studentske liste, ali sam sigurna da će akademska zajednica sačiniti ozbiljnu, odgovornu i posvećenu listu koja broji ljude koji su spremni da Srbiju konačno
uvedu i sprovedu kroz demokratsku tranziciju koja joj je potrebna. Pak, nisam sigurna da ću moći da glasam za bilo koga na vanrednim izborima kad budu raspisani jer sam prognana iz
svoje države.

Šta očekuješ od 1. novembra?

Očekujem pravdu.

Smatraš li da ste podneli najveću žrtvu?

Ne, nije žrtva govoriti istinu, već potreba, jedina ispravna stvar koju građanin-ka može da uradi kada drugi ćute. Uradila bih sve isto. I da sam znala da će epilog svega što sam govorila, radila, svega za šta sam se borila, biti ovaj, ništa ne bih drugačije postupila. Ne bih, jer znam da sam govorila istinu i radila isključivo prema onome što znam da je jedino ispravno.

Kako ti se danas čini društvo u Srbiji?

Društvu u Srbiji je potreban zdrav sistem koji mu služi kako bi ispunilo sve svoje kapacitete. Ne mislim da ih sada ispunjava. Ali, ne postoje civilizovana i necivilizovana društva, postoji
sistem koji im omogućava da napreduju. Ja se borim za taj koji će to srpskom društvu omogućiti.

Da li se kaješ zbog onoga što si učinila ili propustila da učiniš?

Kajala bih se samo da nisam postupala prema onome u šta verujem da je ispravno. A verujem da Srbija zaslužuje demokratiju, da zaslužuje slobodu, da zaslužuje da ozdravi. Za
to sam se borila i za to ću nastaviti da se borim dok je svojim očima takvu ne budem videla.

Da li bi se vratila u Srbiju?

Da, to je moja jedina kuća.

Mila Pajić, zajedno sa Dorotejom Antić, Anjom Pitulić, Branislavom Đorđevićem, Jovanom Dražićem i Dejanom Bagarićem se nalazi u političkom progonu od marta 2024. Zajedno sa još šestoro aktivista, terete se za krivično delo 'pripremanja dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, u vezi sa pozivanjem na nasilnu promenu ustavnog uređenja', a sve na
osnovu nelegalno prisluškivanih razgovora. Suđenje im je zakazano za 24. novembar.