32
Uz nemačkog kancelara Olafa Šolca u Srbiju, 19. juna stiže i potpredsednik Evropske komisije zadužen za “Zeleni dogovor” Maroš Šefčovič. Njegovo ime prvi put se spomenulo u domaćoj javnosti kada se u Njujorku susreo sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i tom prilikom zajedno sa tadašnjim ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem potpisao Pismo o namerama između Srbije i EU. Međutim, iako domaćoj javnosti ne toliko poznat, Šefčovič iza sebe ima bogatu i dugogodišnju karijeru unutar evropskih institucija.
Kako piše Politico u petak bi u Srbiji trebalo biti potpisan sporazuma o saradnji između EU i Srbije o uvozu minerala, uključujući litijum, koji su ključni za digitalnu i zelenu tranziciju EU, zbog toga dolaze Maroš Šefčovič koji je unutar EU zadužen za „Zeleni dogovor“, ali i kancelar nemačke Olaf Šolc.
Šefčovič se u septembru prošle godine sastao sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, tadašnjim ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačić i bivšim ambasadorom Srbije u SAD Markom Đurićem.
Kako je tada saopšteno prilikom tog susreta razgovaralo se o ubrzanom pridruživanju Srbije Evropskoj uniji, oblasti upravljanja sirovinama, energetike, rudarstva, kao i o razvoju novih tehnologija neophodnih za dalji održivi privredni rast i zaštitu životne sredine.
Tom prilikom je potpisan i Memorandum o razumevanju između Srbije i Evropske unije, što je očigledno, sa ove distance bio prvi korak u saradnji naše zemlje i EU po pitanju litijuma.
Pre nego što je “zakoračio” u institucije Evropske unije Šefčovič je bio slovački diplomata. U periodu od 1991. do 1992. godine bio je konzul u Zimbabveu, nakon toga od 1992. do 1995. Zamenik ambasadora u Kanadi, a ambasador postaje 1999. godine kada je odaslan u Izrael na službu.
PROČITAJTE JOŠ:
Karijeru unutar Evropske unije započinje 2004. godine, kada je prvi put izabran za evropskog poslanika ispred slovačke socijaldemokratske stranke “Smer”. Na toj poziciji bio je sve do 2009. godine, kada prelazi u izvršnu vlast EU odnosno Evropsku komisiju (EK).
Najpre je u periodu od godinu dana vršio funkciju komesara za obrazovanje, sport, kulturu i omladinu. Zatim 2010. godine postaje potpredsednik EK zadužen za unutarinstitucionalne odnose i administraciju.
Četiri godine kasnije Šefčovič je izabran za komesara zaduženog za energetiku i na toj poziciji bio je do 2019. godine.
Iste godine vraća se na poziciju potpredsednika EK zaduženog za unutarinstitucionalne odnose, a 2023. godine nakon što je Frans Timermans podneo ostavku kako bi se kandidovao na izborima u Holandiji, Šefčovič preuzima i funkciju komesara za “Zeleni dogovor”.
Početkom 2019. godine Šefčovič je objavio da će biti kandidat za predsednika Slovačke ispred stranke “Smer”.
U prvom krugu predsedničkih izbora osvojio je 18,66 odsto čime je zauze drugo mesto, dok je prvoplasirana Zuzana Čaputova osvojila 40,57 odsto. Njih dvoje su bili kandidati u drugom krugu, u kom je Šefčovič izgubio.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
