0
Srđan Majstorović iz Centra za evropsku politiku smatra da je sutrašnji sastanak predstavnika EU sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem u Briselu "veoma važan jer predstavlja početak nove faze u dijalogu" dve strane. Dodaje da je ono što je neophodno za uspeh jednog dijaloga, da se na neki način taj dijalog demokratizuje, a problem je što građani Srbije ne znaju šta je konkretno plan srpske delegacije.
Ocenjuje i da je „evidentno da Priština u dijalogu vidi sebe kao apsolutnog gubitnika, jer nema izvesnost evropskog puta, i uprkos ispunjavanju nekih tehničkih uslova njeni građani i dalje ne mogu slobodno da putuju“.
„Sve to snižava akcije EU kada je u pitanju mogućnost vršenja uticaja na albansku stranu da bude više kooperativna u dijalogu“, navodi on u Danu uživo na TV N1.
Ističe i da srpska javnost, osim što zna za dosadašnje teme pregovora i da je u centru pažnje Zajednica srpskih opština (ZSO), „ono što su teme
nastavka ovog dijaloga jako je teško u javnosti detektovati“.
„Nevladine organizacije su u više navrata naglašavale da taj dijalog treba da se demokratizuje. Niko ne dovodi u pitanje potrebu da se taj dijalog dešava iza zatvorenih vrata, ali ono što čujemo posle tih sastanaka dovodi do zabune, prištinska strana tvrdi jedno, a srpska nešto drugo“, navodi on i dodaje da će pritiska na strane u dijalogu uvek biti, ali da je njegova „suština da dovede do neke normalizacije suživota građana dve strane, a tome političke elite i u Beogradu i u Prištini ne doprinose na pozitivan način“.
Majstorović navodi da ne misli da se radi o novom dijalogu, kao što je to izjavio Kurti, već je „očigledno da se radi o nastavku dijaloga, ali očigledno je i da će ovo biti novi početak od kojeg će zavisiti dalja dinamika dijaloga“.
Ukazuje i da odvojene izjave Vučića i Kurtija posle sastanka, kako je to predviđeno protokolom, „pokazuje koliko je teško da se usaglase dve strane oko nekih osnovnih pitanja“.
„Očigledno je da u Prištini postoji nova situacija, nova energija sa novom vladom s Kurtijem na čelu, koji se pojavio sa novim idejama i na neki način ne prihvata ono što je stav EU i SAD, pa i Srbije, da to što je u Prištini nova vlada ne znači da se radi o novom dijalogu“, kazao je Majstorović.
Dodaje da bi „bilo veoma dobro kada bismo imali izjave koje idu u pravcu trasiranja puta daljeg dijaloga, bilo bi dobro kada bi sa predstavnicima EU, Žozepom Borelom i Miroslavom Lajčakom, dogovorili sutra teme o kojima će biti reči u nastavku dijaloga“.
Sutrašnji sastanak uvod u nastavak dijaloga
Ističe da je sutrašnji sastanak uvod u nastavak dijaloga, jer su se pojavili novi akteri, sa idejama koje nisu u skladu sa poimanjem srpske strane, EU i SAD, i dodaje da očekuje da će se pričati o temama koje će biti predmet daljeg dijaloga“.
Navodi da je za Beograd najvažnije pitanje Zajednice srpskih opština (ZSO) i da očekuje da će srpska delegacija insistirati na tom pitanju.
S obzirom da je Kurtijeva perspektiva drugačija, kaže da „treba imati umerena očekivanja od sutrašnjeg sastanka“.
„Bez obzira što je Kurti u prethodnom periodu podizao cenu svoje pregovaračke pozicije upravo preko ZSO, mislim da je on dovoljno iskusan političar koji zna koliko je to važna tema za Srbiju“, ukazuje on.
Međuvladina konferencija Srbije i EU
Povodom međuvladine konferencije Srbije i EU 22. juna na kojoj ipak neće biti otvoreno nijedno novo poglavlje, odnosno klaster, Majstorović kaže da to nije nikakvo iznenađenje.
„Imajući u vidu da osnovni parametar za dalje napredovanje Srbije ka EU jeste pravosuđe i poštovanje prava, to pokazuje koliko je naša strana loše pročitala ono što je napisano u dosadašnjim izveštajima. Naglašava se da nova metodologija u pregovorima znači da će ovaj proces dobiti mnogo više na političkom karakteru, što znači da oni koji upravljaju ovom zemljom moraju da preuzmu političku odgovornost za ono što se dešava na terenu“, ukazuje Majstorović.
Upozorava da nas je „lakonski odnos prema ranijim izveštajima EU doveo do toga da se u poslednjem izveštaju navodi da je predsedavajući skupštinske grupe vladajuće stranke odgovoran za govor mržnje i pretnje neistomišljenicima, to je ušlo u izveštaj“.
„Da su vlasti dobro pročitale taj izveštaj, vlada bi sve učinila što je u njenoj moći da njeni predstavnici u Skupštini ne šire govor mržnje i ne prete“, ističe Majstorović i dodaje da „s obzirom da je to izostalo nije bilo realno očekiivati otvaranja novih poglavlja, tj. klastera“.
Dodaje da „ukoliko bi vlada pokazala jasnu političku opredeljenost i svojim radnjama doprinela rešavanju afera koje su navedene u poslednjem izveštaju (Jovanjica, Krušik i Telekom), članice EU bi drugačije gledale na političku posvećenost vlade reformama“.
Dodaje i da se ne može reći da nije bilo nikakvih pomaka, „usvojeni su neki zakoni, akcioni planovi, strategije, ali sa velikim zakašnjenjem“.
„Dokle god se ne prepozna iskrena posvećenost u borbi protiv korupcije, organizovanog kriminala, reforme pravosuđa, neće biti napretka, a to su sve stvari koje će EU uzeti u obzir kada bude razmatrala da li će u decembru biti otvoren neki od novih klastera“, zaključuje Majstorović.
