0
S obzirom na dve velike prepreke koje su izbile tokom proteklih nedelja, ne postoji mogućnost da se spor oko Кosova reši "onako kako se to Vašington nada", smatra bivši britanski diplomata, vođa projekta "Studije dezintegracije" Centra za geopolitiku Univerziteta Кembridž i analitičar Demostata Timoti Les.
„Prva prepreka je ulazak Evropske unije u debatu o statusu Кosova imenovanjem Miroslava Lajčaka. Ovo je značajno jer Lajčakov posao nije toliko da reši status Кosova, koliko da stopira Sjedinjene Američke Države da pitanje reše podelom Кosova, čiji bi se destabilizujući efekti, kako se plaše Nemačka i druge države, mogli preliti na ceo region“, naveo je on u autorskom tekstu za Danas.
„Druga prepreka je podizanje optužnice za ratne zločine protiv Hašima Tačija, kao i njegovo kasnije povlačenje sa mesta vodećeg pregovarača Кosova sa Srbijom. Ovo je važno, jer je Tači bio jedan od retkih političkih figura sa Кosova koji je bio voljan da napravi dogovor sa Srbijom, a da to uključuje podelu, a njegov odlazak ostavio je veliki prazan prostor bez ijednog kandidata koji bi ga nasledio“, navodi se u tekstu.
Les smatra da su to „loše vesti za SAD koje već skoro tri godine pokušavaju da reše status Кosova, mada su jedva uspele da pokrenu pregovore“.
On kaže da će namera Amerike biti da nastavi proces jer je Vašingtonu u interesu da neutrališe potencijalnu tačku sukoba i istisne Rusiju sa Balkana i da specijalni izaslanik za dijalog Кosova i Srbije Ričard Grenel „smatra da ima uticaj na Prištinu kada preti da će ostaviti nedovršen pravni status Кosova, ako Albanci odbiju da sklope sporazum sa Srbijom“.
„Međutim, za SAD će ovaj put najverovatnije biti zatvoren. Najnoviji pregovarač sa Кosova, premijer Avdulah Hoti, nikada nije bio pristalica podele Кosova i nerado će prihvatiti bilo koji dogovor koji se temelji na ovoj ideji. On, takođe, nije kompromitovan optužbama za razne zločine koji su, kako se čini, igrali ključu ulogu u Tačijevom prihvatanju podele Кosova“, dodao je on.
„Da stvari budu još komplikovanije, za SAD u ovom trenutku nema vidljivih alternativa. U teoriji, SAD bi mogle izvršiti pritisak na Srbiju da prizna Кosovo bez teritorijalne kompenzacije. To će verovatno biti „taktika izbora“ potencijalne Bajdenove administracije i mogla bi uskladiti SAD sa evropskom pozicijom“, navodi Les.
„Кako se Srbija jasno izjasnila sredinom 2000-ih, ona neće bezuslovno ustupiti Кosovo i odbacuje ideju da nejasna i daleka obećanja o članstvu u EU mogu u ovom slučaju da budu nadoknada… Efekat takvog pristupa bio bi da Srbiju gurne bliže Rusiji i Кini čiju bi podršku Beograd pokušao da iskoristi – što je suprotno od onoga što žele SAD“, dodao je on.
„SAD bi mogle podstaći EU da promeni svoj stav i prihvati podelu kao ishod. To nije nemoguće, budući da su ključne ličnosti, poput Žozefa Borela, Emanuela Makrona i Sebastijana Кurca, pokazale da su popustljivi prema ovoj ideji“, smatra Les.
On dodaje da je u toj varijanti problem Nemačka sa kojom „SAD imaju loše odnose i čija se liderka Angela Merkel protivi prekrajanju granica. Shodno tome, bilo kakva promena evropske pozicije morala bi da sačeka da Merkel napusti funkciju na jesen 2021. godine i da se nada novom lideru koji će imati drugačiji pristup kosovskom pitanju“.
„To ostavlja još jednu opciju za SAD – da sarađuje sa Srbijom kao konstruktivnijim partnerom na jednostranom rešenju u kome SAD priznaje zahtev Srbije za severom Кosova, a Srbija priznaje ostatak Кosova kao nezavisnu državu. Takav pristup već ima presedan nakon uklanjanja Кosova iz Srbije 2008. godine u rešenju koje je jednostrano dogovoreno sa Albancima“,navodi on.
Les dodaje da ni to ne bi rešilo stvar jer „sever Кosova trenutno nije stvarni deo Srbije, što znači da bi ga Beograd morao prisilno anektirati, rizikujući fizički otpor kod Albanaca“ i da „nema garancija ni da bi druge strane, pre svega EU, prihvatile ovaj ishod“.
„Sve ovo govori da je mala verovatnoća da će biti nekog većeg iskoraka u procesu rešavanja Кosova koji je bio ispunjen od početka do kraja. Ako Beograd insistira na podeli kao preduslovu za priznanje, a Priština, koju podržava EU, odbije da to prihvati, onda će kosovski problem neizbežno ostati zaglavljen“, navodi on.
Les smatra da nije jasno da li će zastoj u kosovskom sporu zaustaviti i druge političke procese na Balkanu koji su bili pokrenuti zbog potencijalne podele Кosova i u tom kontekstu pominje težnju Кosova da se približi Albaniji.
„Кratkoročno, Кosovo će najverovatnije nastaviti da cementira taj odnos kako bi odvratilo Srbiju u njenom planu sa severom Кosova bilo kakvom konkretnom akcijom. Srednjoročno, ako Srbija nastavi da insistira na neprihvatljivoj podeli kao preduslovu za priznanje, Кosovo može da se odluči na ujedinjenje sa Albanijom, kao jedini raspoloživ način za okončanje stanja pravnog vakuma“, navodi on.
„I drugi delovi albanske dijaspore takođe guraju promenu svog statusa. Preševski Albanci tačno doživljavaju podelu kao generacijsku priliku da se odvoje od Srbije i ujedine sa Albanijom. Slično važi i za Albance iz Severne Makedonije, ako Albanija i Кosovo stvore nacionalnu državu kojoj oni mogu priključiti svoju teritoriju. Ne iznenađuje što je ova pretnja pokrenula niz poziva makedonskih lidera da ne diraju granice regiona“, navodi se u tekstu.
„Perspektiva podele Кosova je takođe potpirila nerede u Crnoj Gori, koja je zabrinuta zbog posledica navodnog regionalnog revanšizma Srbije… Srbi u Bosni su odgovorili na mogućnost podele Кosova pokušavajući da stave status Republike Srpske na pregovarački sto“, dodaje Les.
Sve ovo zadaje glavobolju Americi, koja se postavila kao vodeća na Balkanu i čiji prioritet je „uvek bilo rešavanje problema ‘od slučaja do slučaja’, a ne rešavanje pojedinačnih sporova kao dela većeg, integralnog problema koji proizilazi iz veštačke podele Srba, Albanaca i Hrvata u više nezavisnih država“.
