Kubat: Bunt je pobuna protiv nepravde, a ne poretka

Politika 25. jul. 202008:37 > 10:28
Podeli:

Profesor Bogoslovskog fakulteta Rodoljub Kubat komentarisao je na koji način se slažu religija i pobuna.

On se za „Probudi se“ na TV Nova S osvrnuo na nedavne proteste protiv vlasti u Srbiji iz ugla teologije.

„To je kompleksna tema koju sam ja u članku u Ninu tek dodirnuo. Pitanje bunta se obično u tradicionalnom shvatanju hrišćanstva doživljavalo kao nešto negativno, kao pobuna protiv poretka i božanskog. Međutim, problem je tu na terminološkom planu. Bunt se može definisati i na drugačiji način, odnosno da se vezuje za biblijska predanja i ideje“, poručuje profesor Kubat.

Podsetio je da se prvi put u istoriji civilizacije pojavljuje jedna grupa ljudi koja buntuje protiv poretka u kome je tada Izrael živeo, a to su bili proroci.

„Njihovu reakciju na tadašnje stanje stvari u društvu možemo definisati kao bunt. Ako govorimo o buntu, onda ga treba shvatiti kao jednu vrstu pobune protiv greha i nepravde, a ne poretka“, kaže Kubat.

Hrišćanstvo je, dodaje, kroz srednjovekovnu istoriju gledalo negativno na svaku vrstu bunta.

„Prosto je to bila pozicija iz koje se razmišljalo. Međutim, rana crkva koja je bila na periferiji društva i proganjana, bila je zapravo jedna buntovnička organizacija, ako se gleda sa te tačke gledišta“, nastavlja sagovornik „Probudi se“.

On je naveo da Srbi imaju dugogodišnju tradiciju teologije bunta.

„Osvrnuću se samo na poslednjih 60, 70 godina. Videćete da je taj koncept kod nas jako prisutan. Ava Justin Popović je bio prognan sa Bogoslovskog fakulteta i zatvoren u manastir jer je bio jedan od teologa jako suprotstavljen raznim vrstama nepravde. Zatim, njegovi naslednici vladika Atanasije Jevtić, mitropolit Amfilohije i drugi, to su sve ljudi koji su u pozitivnom smislu buntovni“, istakao je Kubat.

Komentari

Vaš komentar