144
Za novog ministra pravde, umesto višegodišnje ministarke Maje Popović, predložen je Nenad Vujić, direktor Pravosudne akademije.
U zvaničnoj biografiji Nenada Vujića, koji je objavljen u predlogu ministara za sastav nove Vlade, navodi se sledeće…
Rođen je 26. oktobra 1966. godine u Loznici. Završio je osnovnu školu „Jovan Cvijić“ u Loznici i srednju Pravno-ekonomsku „Marko Radulović“ u Loznici. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu gde je stekao zvanje diplomirani pravnik. Ima položen pravosudni ispit. Govori engleski jezik.
Od 2010. godine do danas direktor je Pravosudne akademije.
Tokom više od 15 godina na ovoj funkciji bavio se rukovođenjem, planiranjem i programima obuka koje se sprovode za sudije i javne tužioce. Držao je predavanja za sudije i javne tužioce o Evropskoj konvenciji o osnovnim ljudskim pravima i praksi Evropskog suda za ljudska prava. Takođe je predavao sudijama, javnim tužiocima, advokatima i policijskim službenicima o maloletničkom pravosuđu, i predavanja polaznicima počenta obuke Pravosudne akademije, sudijama i javnim tužiiocima vezi prava EU i specijalizovim seminarima o EU nalogu za hapšenje i pribavljanje dokaza. Od 2013. godine bio je član, a od decembra 2017. do decembra 2019. godine bio je predsednik Komisije za reformu pravosuđa.
Od maja 2021. godine Koordinator je Klastera 1 u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom.
Član je radne grupe za izradu zakona o Pravosudnoj akademiji od avgusta 2024. godine. Od septembra 2005. godine do decembra 2009. godine bio je direktor Pravosudnog centra za obuku u Beogradu (preteča Pravosudne akademije). U periodu od januara 2004. godine do septembra 2005. godine radio je kao Koordinator i predavač na programu obuke sudija i tužilaca za ljudska prava u Pravosudnom centru za obuku i stručno usavšavanje. Od decembra 2001. godine do kraja decembra 2003. obavljao je dužnost pravnog savetnika i rukovodioca kancelarije Norveškog saveta za izbeglice (projekat ljudskih prava – direktna pravna pomoć izbeglicama i raseljenim licima), kancelarija Niš Od maja 2001. godine do decembra 2001. godine radio je kao pravni savetnik i zamenik šefa kancelarije Norveškog saveta za izbeglice (projekat ljudskih prava direktna pravna pomoć izbeglicama i raseljenim licima), kancelarija Kraljevo. Od aprila 2000. godine do maja 2001. obavljao funkciju pravnog savetnika i koordinatora mobilnih pravnih timova u Norveškom savetu za izbeglice (projekat ljudskih prava – direktna pravna pomoć izbeglicama i raseljenim licima), kancelarija Kraljevo.
Od oktobra 1999. godine do aprila 2000. godine radio je kao pravni savetnik u Fondu za humanitarno pravo. Pružao pravnu pomoć izbeglicama, raseljenim licima, kao i vodio prikupljanje podataka i pisao izveštaje o nestanku i kidnapovanju Srba na Kosovu i Metohiji. Bio je zadužen i za izveštavanje o stanju prava etničkih manjina. Godine 1997. i 1998. radio je kao pravni savetnik u Jugoslovenskom komitetu pravnika za ljudska prava u Beogradu
od 1994. godine do decembra 1997. godine radio je u Centru za demokratsku tranziciju. Pored visokog obrazovanja, radnog i praktičnog iskustva takođe je pohađao mnogobrojne stručne seminare, kurseve i obuke:
– Stručna obuka predavača za Evropsku Konveciju o ljudskim pravima i osnovnim slobodama u praksi Evropskog suda za ljudska prava
– Seminar o pravu EU, Lisabonski ugovor, Sud pravde EU i Evropska Povelja o osnovnim ljudskim pravima
Sindikalni kursevi u organizaciji sindikata organizacionog sindikata, AFL/CIO
– Seminar o izbornim sistemima koje organizuje IFES – Međunarodna fondacija za izborne sisteme
Nenad Vujić je specijalista za ljudska i manjinska prava, prava izbeglica i raseljenih lica, radnih i sindikalnih prava, kao i za zaštitu ljudskih prava prema Evropskoj konvenciji i standardu UN-a.
Tokom karijere držao je veliki broj predavanja o ljudskim i pravima i institucionalnoj zaštiti, pravosuđu i zaštiti maloletnika, Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, Evropskom sudu za ljudska prava, pravima manjina i izbeglica i interno raseljenih lica, sindikalnim i radničkim pravima i slobodama, pravima žena i posebno osetljivih grupa, ljudskim prava pojedinca i grupa onvenciji o zaštiti ljudskih prava i njihovom uticaju na moderne demokratije, odnos ljudskih prava i tradicije društva i drugo.
Objavio je veliki broj istraživanja, eseja i izveštaja, među kojima su:
• Stanje ljudskih prava u Srbiji i KOVID19 „Stanje javne opasnosti“ Revija za kriminologiju i krivično pravo, septembar 2020. godine
– Esej „LJudska prava i tradicija“ esej godišnje konferencije Pojas i put, Šangaj, decembar 2019. godine.
– Esej „EU i Savet Evrope- Pravo dece u postupku; standardi Konvencije o ljudskim pravima i Principi za pravosuđe po meri deteta“, esej godišnje konferencije Instituta za kriminologiju, 2019. godine.
– Esej EU i Savet Evrope- Pravo dece na privatnos; standardi i član 8 Konvencije o ljudskim pravima, esej godišnje konferencije Instituta za kriminologiju, 2018.
godine
– Esej „EU standardi i maloletničko pravosuđe“, eseji godišnje konferencije Instituta za kriminologiju, 2017. godine
–
– Esej „Evropski sud za ljudska prava standardi u maloletničkoj materiji“, Vrhovni kasacioni sud, Bilten, 2016. godine
– Esej Savet Evrope
– standardi u maloletničkoj materiji- maloletnička pravna
pitanja“, Srpsko udruženje za krivično pravo, 2013. godine.
– Esej „Maloletničko zakonodavstvo i praksa u Srbiji“, godišnja konferencija Srpskog udruženja za krivično pravo, 2012. godine
– Analiza „Zakonika o krivičnom postupku (2011) i Evropske konvencije o ljudskim pravima, članovi 5 i 6“ godišnje konferencije Srpskog udruženja za krivično pravo, 2011. godine
– Analiza „Obuka sudija u Republici Srbiji o članovima 5 i 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima“, Savet Evrope
– Godišnji izveštaji o izbeglicama i interno raseljenim licima u Srbiji 2004, 2005, 2006 i 2007. godine (Bilten Grupa 484)
– Mesečni, godišnji izveštaji i analitički izveštaj o ozbeglicama i interno raseljenim licima i kršenju njihovih prava u Hrvatskoj, BiH i Kosovu i Metohiji, za Norveški savet za izbeglice i UNHCR
– Izvešaji o okolnostima kidnapovanja i nestanaka Srba na Kosovu i Metohiji u periodu 1998 do decembra 1999 godine (Izveštaj Fonda za humanitarno pravo 2000 godine).
– Prikaz „Pravna pitanja koja se rešavaju bilteralnim sporazumima o izbeglicama, potpisanim između Savezne Republike Jugoslavije i Republike Hrvatske“, (Časopis o ljudskim pravima, 1998. godine).
Dobitnik je Godišnje nagrade za 2018. godinu Srpskog udruženja za krivično pravo.
Inače, Nenad Vujić se na čelu Pravosudne akademije nalazi od 2010. godine, zapravo od kada je ona postala Pravosudna akademije, a on imenovan za direktora. Prošle godine se pomenuta institucija našla u fokusu javnosti nakon što je Državna revizorska institucije (DRI) utvrdila propuste u njenom poslovanju, odnosno da krši obavezu dobrog poslovanja.
Tada je DRI tražila razrešenje Nenada Vujića, ali do toga nije došlo.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
