Kako Vučić koristi Srebrenicu i priču o "genocidnom narodu" da bi oprao biografije ključnim ljudima iz mračnih devedesetih

Iako je i bez dopune crnogorskim amandmanima bilo jasno da usvajanjem Rezolucije o Srebrenici srpski narod neće biti genocidan, sada nema nikakve dileme - nikakve kolektivne krivice neće biti.

Odgovornost će imati pojedinci, ne narod, iako se danima već konfuzna srpska javnost zasipa izjavama ovdašnje vlasti da ćemo svi biti krivi.

Iako su pravnici, politikolozi i drugi stručnjaci pokušali da objasne da je nemoguće proglasiti narod genocidnim, srpska vlast predvođena predsednikom tvrdi suprotno – cilj je da se Srbi žigošu i obeleži onom "najgorom" mogućom rečju – genocidnim.

Vučić, a potom i svi ostali ministri i visoki funkcioneri nametnuli su stav da je pitanja usvajanja rezolucije “biti ili ne biti”, da je čast i obraz jednog naroda u pitanju i da više ništa neće biti isto. Jasno je da rezoluciju i ukoliko bude usvojena, neće krivci biti Srbi, već pojedinci, ali otkud onda takav narativ vlasti?

Deo analitičara dao je svoju ocenu o čemu se radi - pranje biografije zbog "rezultata" iz prošlosti. Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam izjavio je da manipulacija javnošću preko usvajanja rezolucije služi upravo služi da ključni politički akteri speru odgovornost koju su imali.

"Time se uveliko manipuliše, ali to se ne radi slučajno. Pored manipulacija kroz žigosanje celog naroda, ovim se insistira i na pranju biografija. Oni koji su bili kreatori politike devedesetih sada su na političkoj sceni ključni igrači. Proturajući tezu da je srpski narod genocidan, pokušavaju da speru odgovornost sa sebe koju su objektivno imali”, rekao je Popov za Novu.

On je napomenuo da ćemo od predsednika Aleksandra Vučića i dalje slušati da je ceo narod kriv jer to ima svoju unutrašnju upotrebnu vrednost.

“Vučić će i dalje insistirati na tome da je ovo perfidna podvala, da je ovo usmereno, ipka, protiv celog srpskog naroda protiv koga se navodno zamerio ceo svet. Sve je to u službi unutrašnje politike, usmerena za domaću javnosti kako bi se pokazalo da se biju velike bitke da bi se sačuvao imidž i ponos. Mantra će ostati ista, čime se pravdaju veliki unutrašnji i spoljnopolitički neuspeti”, jasan je Popov.

Crnogorski amandmani i srpski prezir

Pre nego što je predsednik u ranu zoru dobio blagoslov patrijarha da ode u Njujork u kojem će se boriti za srpsku stvar, odnosno da se ne usvoji Rezolucija, Vlada Crne Gore koju predvodi Milojko Spajić pokušala je da stvar učini relaksiranijom.

Njihovi amandmani na tekst rezolucije kojima se eksplicitno navodi da je odgovornost individualna, a ne kolektivna, usvojeni, inkorporirani u tekst rezolucije i naći će pred najvećom svetskom organizacijom kroz dva dana.

Iako je sada i definitivno jasno da niko nije prst kritike uputio na ljude koji osećaju pripadnost srpskom narodu, srpska vlast tvrdi da su Crnogorci perfidni i da će objaviti šta se krije iza ove inicitijave koju su doneli na „svoju ruku“.

Vučić im je zamerio jer se nisu konsultovali uoči predlaganja amandmana i da se ovakvim stavom ostavlja prostor ako ne za krivičnu, onda moralnu odgovornost naroda. Konačno, predsednik je poručio da će se u petak znati ko nam je prijatelj.

“Predvideo sam šta će oni da rade i posle toga. Ta kampanja se ne vidi ovde u Srbiji, a ta kampanja protiv srpskog naroda je jeziva, posebno u Sarajevu, Zagrebu. Oko ovih amandmana iz Crne Gore niko nije razgovarao sa nama. I detaljno su dogovarali te amandmane sa nekim drugim zemljama. Otkriću u petak i sa kojima”, rekao je između ostalog Vučić nedavno u jutarnjem programu na Pinku.

Ne znamo na koga je predsednik sve mislio, zbog čega će prst krivice nastaviti da se uperuje, ali je izvesno da su Milojko Spajić i ministri izmakli Vučiću argument kojim danima maše u srpskoj javnosti.

Šta još piše u Predlogu rezolucije o Srebrenici

Predlagači nacrta rezolucije o Srebrenici utvrdili su konačnu verziju tog dokumenta o kojem će raspravljati Generalna skupština Ujedinjenih nacija 23. maja.

Inicijatori predloženog teksta su bile Nemačka i Ruanda, dok je amandmane na nacrt podnela Vlada Crne Gore.

Konačan nacrt rezolucije, u koju je Glas Amerike (VOA) imao uvid, predviđa da 11. jul bude proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici, koji bi se obeležavao svake godine.

U nacrtu rezolucije, bez rezerve se osuđuju akcije koje veličaju osuđene za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i one odgovorne za genocid u Srebrenici. Takođe, naglašava se važnost završetka procesa pronalaženja i identifikacije preostalih žrtava genocida u Srebrenici i njihovu dostojanstvenu sahranu i poziva na nastavak krivičnog gonjenja počinilaca genocida u Srebrenici.

BONUS VIDEO: Rezolucija u UN-u o Srebrenici: Reakcija nemačke javnosti