"Predsednik je demonstrante nazvao lešinarima i hijenama. Jezik uvreda preplavio je medije": Ovo je pismo opozicije upućeno EU i SAD

Pismo su potpisale poslanička grupa Ujedinjeni - Stranka slobode i pravde, Pokret slobodnih građana, Pokret za preokret i Sindikat Sloga i poslanička grupa Zeleno-levi klub - Ne davimo Beograd.Pismo prenosimo u celosti.Trinaestogodišnji učenik naoružan pištoljima i molotovljevim koktelima ubio je devetoro dece i čuvara u svojoj školi 3. maja u Beogradu. Samo dan kasnije, još devet žrtava bilo je ubijeno ili preminulo nakon što je 21-godišnjak pucao na ljude u selima blizu glavnog grada. Srbija je od tad zemlja slomljenog srca.Naravno, daleko od toga da je Srbija jedina zemlja koja je doživela masovna ubistva. Ali ne treba bežati od činjenice da su se ovi događaji odigrali u atmosferi nasilja i straha, u zemlji u kojoj se protivnici vlasti svakodnevno zastrašuju i vređaju i gde je na meti svako ko se usudi da iznese kritičko mišljenje o vlasti i označen je kao zaverenik u njenom rušenju.Jezik uvreda preplavio je medije, Parlament i javni prostor uopšte. Zemlja je, po navodima izveštaja EU o Srbiji, „duboko podeljena“. Takođe i zemlja u kojoj je predsednik, pre samo dve godine, u udarnom televizijskom terminu opisivao kako je klan iz podzemlja, odgovoran za višestruka ubistva, svoje žrtve pretvarao u „ljudske ćevape“, uz jezivefotografije za ilustraciju slučaja. Susedstvo škole u ​​kojoj je došlo do masovne pucnjave – u centru Beograda – prepuno je oslikanih murala mrtvih fudbalskih navijača. Škola je takođe u blizini murala Ratka Mladića. Uprkos brojnim neuspešnim pokušajima zabrinutih građana da ga uklone, mural, oslikan 2021. godine, prefarban je tek nedavno – 9. maja ove godine.Iako šokirano i ožalošćeno, stanovništvo nije ćutalo – za nekoliko dana od ovih neopisivih tragedija, građani glavnog grada Srbije izašli su na ulice odbacujući kulturu nasilja koja je preplavila zemlju u vreme vladavine aktuelnog predsednika i njemu lojalnih medija. Od prvog protesta 8. maja, održano je još osam skupova „Srbija protiv nasilja“ koje su tehnički organizovale opozicione parlamentarne stranke. Oni su samo narastali kako su građani – a posebno mladi – dizali svoj glas i organiozovali se. Zahtevi uključuju smenu visokih zvaničnika, oduzimanje dozvola za emitovanje provladinim televizijskim stanicama ozloglašenih zbog emitovanja nasilnih rijaliti programa i ignorisanja opozicionih političara, smenu članova Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i rukovodstva državnog javnog servisa emitera (RTS), kao i gašenje tabloida poznatih po širenju laži i targetiranju protivnika vlasti.Umesto da ujedini zemlju koju su potresle od dve tragedije, predsednik je radio ono što najbolje ume – potpirivao podelu i ciljao „neprijatelje“. Demonstrante je okarektirisao kao „ološ” i „lešinare”. Zakazao je svoj miting za 25. maj i, uprkos tome što je uložio ogromna javna sredstva za dovođenje ljudi iz cele zemlje, nije uspeo da mobiliše onoliko ljudi koliko uspevaju protesti protiv nasilja svake nedelje.Predsednik je ponudio da otpočne razgovore sa opozicijom, ali nije prestao da vređa i kleveta one sa kojima navodno očekuje da uđe u taj dijalog. Takođe nije učinio ništa da obeshrabri pretnje javnim ličnostima koje podržavaju proteste, niti je uputio policiju da ispita ove pretnje. Pribegavši taktici tipičnoj za njegov režim najavio je prevremene izbore.Svi izbori od kada je sadašnja koalicija preuzela vlast 2012. godine, osim 2020. godine, raspisani su pre isteka mandata vlade. Predstojeći izbori – ako se zaista raspišu – biće još jedni koji teško da će biti pošteni. Mi, kao deo stranaka koje tehnički organizuju proteste „Srbija protiv nasilja“, ne odbijamo izbore, ali oni će imati istinski legitimitet samo ako se uslovi za sve izjednače.

Konačni izveštaj ODIHR-ove izborne posmatračke misije, objavljen nakon izbora u aprilu 2022. godine, kritikovao je različite korake koji favorizuju aktuelne državne funkcionere: „kombinovani uticaj neuravnoteženog pristupa medijima, neopravdani pritisak na zaposlene u javnom sektoru da podrže javne funkcionere, značajni dispariteti u finansiranju kampanje i zloupotreba administrativnih resursa doveli su do nejednakih uslova za kandidate. Mediji su pokrivali sve izborne kandidate, ali većina javnih i privatnih emitera sa nacionalnom pokrivenošću favorizovala je aktuelnog predsednika i vladajuću koaliciju, ograničavajući mogućnost glasača da donesu izbor na osnovu pune informisanosti. Dan izbora obeležio je niz sistematskih proceduralnih nedostataka.“Ova procena se ogleda u Izveštaju Evropske komisije o Srbiji za 2022., u rezoluciji Evropskog parlamenta o Izveštaju EK, kao i u Izveštaju Stejt departmenta za Srbiju za 2022. godinu o stanju ljudskih prava. Sve ovo zahteva da se preporuke ODIHR-a, koje navodimo, u potpunosti implementiraju u transparentnom procesu i mnogo pre narednih izbora.KLJUČNE PREPORUKE1. Da bi se unapredila pravna sigurnost i pružile jednake mogućnosti izbornim takmacima, za zakonodavstvo bi bila korisna dalja revizija kako bi se odgovorilo na izazove u vezi sa zloupotrebom administrativnih resursa i pristupa medijima i eliminisale preostale praznine i nedoslednosti, mnogo pre sledećih izbora i u okviru inkluzivnog itransparentnog konsultativnog procesa.2. Da bi se obezbedila dosledna primena procedura na dan izbora i unapredili profesionalni kapaciteti izborne administracije, standardizovana obavezna obuka bi se mogla razmotriti za sve članove lokalnih izbornih komisija i biračkih odbora i potencijalne članove, uključujući i prošireni sastav.3. Kao odgovor na zabrinutost za ažurnost biračkih spiskova u cilju povećanja poverenja javnosti, vlast treba da omogući sprovođenje potpune revizije Jedinstvenog biračkog spiska i matičnog registra što je pre moguće, uz učešće relevantnih aktera, uključujući političke partije i civilno društvo.4. Vlast treba da preduzme mere za sprečavanje zloupotrebe službenih i državnih resursa. Zakon bi trebalo da obezbedi jasno razdvajanje između zvaničnih funkcija i predizbornih aktivnosti nosilaca funkcije. Prekršaji bi trebalo da budu proaktivno sprečeni i da se rešavaju od strane relevantnih organa putem proporcionalnih i odvraćajućih sankcija.5. Vlast treba da uspostavi i sprovodi efikasne zakonske i institucionalne mehanizme nadzora, kako bi se sprečilo zastrašivanje i pritisak na birače, uključujući zaposlene u javnim i državnim institucijama i preduzećima.6. Da bi se osigurala pravna sigurnost i odgovornost za finansiranje kampanje, zakonodavstvo bi trebalo dalje revidirati kako bi se otklonili nedostaci i prethodne preporuke ODIHR-a i GRECO-a, uključujući eksplicitno regulisanje kampanje trećih strana i odredbi o efikasnim, proporcionalnim i odvraćajućim sankcijama za kršenje i neadekvatno prijavljivanje. Da bi se omogućila efikasna primena, Krivični zakonik treba uskladiti sa Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti.7. Potrebno je ojačati nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Njegova odgovornost tokom perioda kampanje treba da bude eksplicitno definisana zakonom i da se proširi na sve aspekte medijskog izveštavanja o izborima. REM treba proaktivno da koristi svoja zakonska ovlašćenja za postupanje po službenoj dužnosti u slučaju kršenja medijske regulative, na osnovu svog sistematskog monitoringa.8. Da bi se obezbedila doslednost procesa glasanja, brojanja i tabela, RIK treba da objavi jasna, dosledna i blagovremena uputstva i odluke o svim postupcima na dan izbora koji nisu dovoljno regulisani zakonom.9. Izborna administracija treba da preduzme mere za poboljšanje efikasnosti rešavanja sporova, kroz suštinsko razmatranje svih pritužbi u vezi sa izbornim danom iomogućavanje prijavljivanja upravnih i krivičnih prekršaja nadležnim organima.10. Javni servis TV RTS treba odmah da započne bar jedan novi nedeljni debatni politički format u kome bi parlamentarne stranke trebalo da imaju najmanje 35 minuta vremena, ne nužno uz prisustvo predstavnika vladajuće koalicije. Time bi javni servis dao priliku svim opozicionim partijama u Narodnoj skupštini da iskažu svoje programe i stavove. Trenutno postoji samo jedan TV format nedeljno i to je daleko od dovoljnog.Pozivamo sve gore navedene međunarodne institucije koje su podržale ove preporuke da pomognu u njihovoj implementaciji u ovom ključnom trenutku za zemlju. Pozivamo ih da pomognu u uspostavljanju i omogućavanju transparentnog procesa o uslovima predstojećih izbora. Bez ove pomoći i bez procesa kroz koji možemo da dođemo do ravnopravnijih uslova i pravednije političke konkurencije, sadašnja duboka politička kriza neće biti rešena, a budućnost Srbije će ostati neizvesna.Mi, dole potpisane stranke koje tehnički organizujemo proteste „Srbija protiv nasilja“, posvećene smo evropskoj budućnosti Srbije. Za nas je Evropska unija prirodna destinacija za demokratsku i ekonomski prosperitetnu Srbiju. Praćenje evropskog puta predstavlja najbolji način za rešavanje pitanja koja proističu iz burne prošlosti regiona. Naši zahtevi i program su usklađeni sa demokratskim vrednostima koje su u osnovi evropskog projekta. Ne želimo da Srbija bude partner čija vam je pomoć potrebna da održite region stabilnim, ali koga ne želite za svojim stolom, jer se gnušate njegovih manira. Želimo da Srbija postane članica koja deli vrednosti na kojima je osnovana Evropa i koja u skladu sa njima rešava otvorena unutrašnja i spoljna pitanja.BONUS VIDEO: Da li uporno ignorisanje vlasti zahteva građana mogu da promene tok protesta protiv nasilja

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=daliupornoignorisanjevlastizahtevagraanamogudapromenetokprotestaprotivnasilja-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="6261122"]