Jeremić: Poslanici pažljivo birani da se obesmisli parlament

"Radi se o novoj formi koordinacije političkog delovanja, a fokus rada će biti na snaženju konstitutivnih elemenata šireg fronta koji se zove Udružena opozicija Srbije", rekao je Jeremić u N1 Studio Live.On je istakao da se ova udružena opozicija razlikuje od Saveza za Srbiju, "koji je bio savez, koalicija", jer je u pitanju "jedna labavija forma koordinacije koja nam je potrebna, i ostavlja više prostora za izgradnju kapaciteta opozicionih činilaca da sutra, kada se steknu uslovi za fer i poštene izbore na kojima ćemo učestvovati, iznese izborni proces".On je ponovio da "u Srbiji, do promene vlasti ne može da dođe dok se ne steknu dva uslova: da se izgradi infrastruktura koja će da pokrije 9.000 biračkih mesta, za šta treba 18.000 posvećenih i obučenih ljudi, koji neće biti spremni da prodaju glasačku kutiju za 100 evra"."Drugi element je da postane jasno, i domaćoj i međunarodnoj javnosti, o onome što bi došlo posle ovog diktatorskog režima", poručio je Jeremić.On je ukazao da je sadašnji saziv parlamenta dokaz da "danas u Srbiji nemamo demokratiju"."Nije ni zamišljeno u ovoj konstelaciji da se bilo šta menja kroz parlament. Poslanici su veoma pažljivo birani da se što više u budućnosti obesmisli parlament kao institucija", ocenio je predsednik Narodne stranke, i dodao da se slično radi i sa pravosuđem, crkvom, "pa, nažalost, i sa zdravstvom".Na pitanje da li vidi nekoga u parlamentu ko bi mogao da bude korektiv rada vlasti, on je u šali rekao da bi to možda bio Lav Pajkić."Ali, šalu na stranu, nema od tog posla ništa. U Srbiji u parlamentu nema opozicije. To je jasno i domaćoj i međunarodnoj javnosti. Bojkot je postigao svoj cilj. Danas više nije moguće ni umiti ni našminkati parlament, kako bi on izgledao kao demokratsko telo", zaključio je Jeremić i dodao da je SzS odigrao važnu ulogu u prethodnom periodu, "a kulminacija toga je bio bojkot, koji je za cilj imao da se u potpunosti ogoli diktatura koju imamo u Srbiji.Pomirenje nemoguće dok su na ključnim mestima vinovnici iz ratnih razaranja

Jeremić je, povodom 25. godišnjice akcije "Oluja", koja se u sredu obeležava u Hrvatskoj, rekao da će to što je "savremena Hrvatska izabrala da na temeljima 'Oluje' izgradi identitet države predstavljati opterećenje za buduće odnose (Srbije i Hrvatske) i za imperativ regionalnog pomirenja."Regionalno pomirenje je izuzetno teško ostvariti kada se na ključnim mestima nalaze vinovnici ili direktni vinovnici ili njihovi naslednici iz perioda ratnih razaranja i stradanja koje smo imali 1990-ih na Balkanu", ocenio je Jeremić."Kada imate vlast oličenu u jednom čoveku, koji je spreman sve da učini da je odbrani, onda razumete da svaka vrsta diktature predstavlja ogromnu opasnost za nacionalne interese", dodao je on.Ukazao je da je od ogromne važnosti da se okrenemo budućnosti, i da ne zaboravljajući svoju istoriju pokušamo da pronađemo način za buduću saradnju i dobrosusedske odnose.Povodom hrvatske tužbe protiv Srbije za genocid, on je rekao da je Srbija imala tri pravne opcije u tom slučaju: "da prizna krivicu i ponudi poravnanje, što nije dolazilo u obzir; druga je bila da pripremi odbranu protiv te tužbe, i treća da podnese kontratužbu", za šta se i, naposletku, opredelila.On smatra da je to bila dobra odluka, jer je Međunarodni sud pravde u Hagu, "tragajući za balansom, odbacio i jednu i drugu tužbu... te se ispostavilo da je ta kontratužba postigla efekat , jer nije postignut nepovoljan balans", kao u slučaju tužbe BiH protiv Srbije, gde je presuđeno da Srbija nije kriva za genocid u BiH, ali nije ništa učinila da spreči genocid u Srebrenici.Dodao je i da je druga dobra strana kontratužbe to što je Srbija prvi put tada, pripremajući se za suđenje, prikupila dokumente svih zločina koji su počinjeni nad Srbima na teritoriji Hrvatske, uključujući i sve zločine u "Oluji", i to se danas čuva u arhivi jedne međunarodne organizacije, i dostupno je svima.Podsetio je i da je dok je bio predsednik Generalne skupštine UN organizovao visoku debatu o učinku haškog i drugih tribunala na pomirenje među narodima, koja je po broju učesnika bila najmnogobrojnija debata u istoriji UN, jer su u njoj učestvovali predstavnici 60 zemalja, od kojih je većina bila veoma kritična prema radu Haškog tribunala, za kojeg je Jeremić rekao da je bio "zaštićena sveta krava" u UN, i da do tada niko nije procenjivao njegov rad.Na osnovu te debate, Rusija (stalna članica Saveta bezbednosti UN) odlučila je da sazove sednicu Saveta bezbednosti na kojoj bi stavila veto na dalje finansiranje Haškog tribunala, ali, mada je Jeremić o tome obavestio tadašnje srpske vlasti, kada je ta sednica i održana posle dva meseca, vlasti iz Beograda nisu to tražile od Moskve.