0
Nakon usvajanja Rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji u kojoj se ističe da su izbore održane 17. decembra pratile brojne neregularnosti, te da postoji ozbiljna sumnja u legitimitet pobede SNS u Beogradu, kao ključno pitanje nameće se - šta dalje? I dok vlast uporno odbija da prihvati kritike iz EP, iz Brisela stižu signali da bi uskoro moglo da dođe do imenovanja specijalnog izaslnika Evropske unije koji bi predvodio tim koji bi se bavio istragom onoga što su u svom dokumentu izneli evroprlamentarci.
Pišu: Dunja Ranković i Vojislav Milovančević
Prema saznanjima Nova.rs, u naredne dve nedelje u Briselu trebalo bi da započnu razgovoru o Rezoluciji koju su doneli poslanici EP, a očekuje se da EU, nakon izveštaja ODIHR-a izborima u Srbiji, imenuje i specijalnog izaslanika koji bi se bavio istragom navoda o izborima u Srbiji.
“U narednom periodu očekujemo razgovore o tome. Odluka će u dobroj meri zavisiti od izveštaja ODIHR o izborima, jer gotovo svi međunarodni akteri ga čekaju kako bi mogli da daju konkretan sud. Naravno, važno je da se vlast u Srbiji pozitivino izjasni kad stigne preporuka Evropske unije”, objašnjava naš sagovornik.
Na pitanje da li je Srbija u obavezi da prihvati sugestiju EU, izvor Nova.rs odgovara odrično, ali napominje da bi negativan odgovor mogao značajno da utiče na odnos Brisela prema Beogradu.
Tragom ovih infomracija, portal Nova.rs je kontaktirao evropsolanika i jednog od posmatrača nedavno održanih izbora u Srbiji, Klemena Grošelja. U razgovoru za naš portal on navodi da je to očekivano, jer je to i zahtev EP, ali da trenutno nema informacije šta se po tom pitanju radi.
“Nemam takvih informacija, ali to je ono što Evropski parlament i traži od Evropske komisije, tako da me ne bi iznenadilo da ukoliko bi Komisija i visoka predstavnica za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku (Ursula fon der Lajen prim.aut) krenuti putem. To će biti prilika i za srpsku vlastima da pokažu kakav je njihov odnos prema EU i njenom evropskom putu”, smatra Grošelj.
Podsetimo, Evropski parlament usvojio je u četvrtak Rezoluciju o izborima u Srbiji u kojoj se poziva na sprovođenje nezavisne međunarodne istrage svih prijavljenih neregularnosti. Čak 461 poslanik je glasao za usvajanje dokumenta kom se navodi da EP žali što su srpski izbori održani 17. decembra 2023. odstupili od međunarodnih standarda, čime je doveden u pitanje legitimitet izborne pobede naprednjaka.
U Evropskom parlamentu protiv Rezolucije o izborima u Srbiji glasalo je 53 poslanika, a uzdržano je bilo njih 43. Među onima koji su podržali usvajanje dokumenta u kom se signalizira na probleme koje se iznova i godinama ponavljaju na srpskim izborima su i predstavnici Evropske narodne partije, čiji je pridruženi član Srpska napredna stranka, kao i evroposlanici iz zemalja koje nisu priznale nezavisnost Kosova i Metohija.
Da je rezolucija EP izazvala veliku pažnju i nervozu kod predstavnika vlasti svedoči i objava premijerke Srbije Ane Brnabić, koja je optužila opoziciju da je tražila ukidanje suvereniteta sopstvene države.
A šta piše u dokumentu koji je izazvao veliku pažnju javnosti:
U izveštaju se navodi da EP žali što su srpski parlamentarni i lokalni izbori održani 17. decembra 2023. odstupili od međunarodnih standarda i obaveza Srbije na slobodne i poštene izbore zbog uporne i sistematske zloupotrebe institucija i medija od strane aktuelnih zvaničnika da bi stekli nepravednu i neprikladnu prednost.
„EP smatra da se ovi izbori ne mogu smatrati održanima u pravednim uslovima; uznemirenimo smo izveštajima o široko rasprostranjenim i sistematskim prevarama koje su ugrozile integritet izbora u Srbiji.
U tački 2 EP napominje da je posmatračka misija konstatovala da je izborni dan protekao glatko, ali da su ga obeležili brojni proceduralni nedostaci, uključujući nedoslednu primenu zaštitnih mera tokom glasanja i prebrojavanja, česte slučajeve prenatrpanosti, kršenja tajnosti glasanja i brojne slučajeve grupnog glasanja;
„Izražavamo ozbiljnu zabrinutost zbog tih nepravilnosti i ukupnog izbornog okruženja, koji je pao ispod očekivanih standarda za zemlju kandidata za članstvo u EU. Podsećamo srpske vlasti da je pravilno funkcionisanje demokratskih institucija Srbije u srži procesa pridruživanja Srbije EU i metodologije pristupanja EU“, navodi se u tekstu.
PROČITAJTE JOŠ....
0
0
18
0
Šta piše u nastavku Rezolucije o izborima u Srbiji:
3. EP sa ozbiljnom zabrinutošću konstatuje da postoje brojni dokazi koje su prikupili međunarodni i domaći posmatrači koji pokazuju aktivnosti koje su prethodile i tokom izbornog dana koje su mogle promeniti izborni ishod, a koje su mogle kritično uticati, posebno na rezultate izbora za Grad Beograd i ozbiljno narušiti legitimitet parlamentarnih izbora;
4. Pozivamo na nezavisnu istragu uglednih međunarodnih pravnih stručnjaka i institucija o neregularnostima parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora, sa posebnim osvrtom na izbore za Skupštinu grada Beograda, kao pojedine navode, uključujući i one u vezi sa organizovanim migracijama birača na lokalnom nivou koje prevazilaze delokrug obuhvaćen izveštajima OEBS/ODIHR; podržavamo brzo organizovanje ad hoc misije za utvrđivanje činjenica u Srbiji, uz učešće Evropskog parlamenta;
5. Pozivamo Evropsku komisiju da pokrene inicijativu za slanje ekspertske misije u Srbiju kako bi procenila situaciju sa nedavnim izborima i postizbornim dešavanjima u nastojanju da se olakšaju preduslovi za uspostavljanje neophodnog društvenog dijaloga koji bi doveo do ponovnog uspostavljanja javnog poverenje u institucije i za procenu i rešavanje sistemskih pitanja vladavine prava u Srbiji, posmatrajući primer „Pribeovih izveštaja”;
6. Žalimo zbog nedostatka institucionalnog odgovora na ozbiljne sumnje o umiješanosti sadašnjih zvaničnika u izbornu manipulaciju i zloupotrebu, što kao posledicu ima nekažnjivost i osigurava kontinuitet ove prakse; sa zabrinutošću primećujemo da neke od izbornih nepravilnosti koje su dovele do izbora u decembru 2023. predstavljaju potencijalno kršenje srpskog zakona i Ustava; naglašavamo da će ova praksa nastaviti da podriva poverenje u izborne procese i institucije u Srbiji, ako joj se dozvoli da opstane bez ikakvih posledica, nepovratno ometajući demokratsku vladavinu i dalju evropsku integraciju; naglašavamo važnost detaljne istrage svih pritužbi u vezi sa izborima, uključujući nedavni zahtev podnet Ustavnom sudu za poništavanje izbora za Skupštinu grada Beograda 17. decembra 2023. koalicije „Srbija protiv nasilja“;
7. Izražavamo žaljenje zbog nedostatka rezultata u procesuiranju i sankcionisanju prekršaja na izborima, uključujući ozbiljne optužbe o nezakonitoj manipulaciji biračkim spiskom i biračkim pravima, pritiske i zastrašivanja građana i izbornih kandidata, slučajeve korupcije, falsifikovanja potpisa građana, klijentelizma, nelegitimne i nezakonite zloupotrebe podataka o građanima, zloupotrebe državnog položaja i nedostatak efikasnih mehanizama za sprečavanje nosilaca da steknu nepravednu institucionalnu prednost na izborima;
8. Pozivamo srpske vlasti da istraže, krivično gone i privedu pravdi one koji su odgovorni za bilo koja krivična dela tokom izbora i napade na studente;
9. EP osouđuje orkestrirane napade srpskih zvaničnika na posmatrače izbora, uključujući članove Evropskog parlamenta, i poziva na povratak uvažavajućim i konstruktivnim diskursima, naglašavajući važnost međusobnog poštovanja u demokratskom procesu; duboko smo zabrinuti zbog pokušaja diskreditacije i zastrašivanja posmatrača; pozivamo srpske vlasti da preduzmu sve neophodne korake da izbegnu bilo kakve dalje kampanje dezinformacija protiv posmatrača izbora i da uspostave uslove koji omogućavaju domaćim i međunarodnim posmatračima da efikasno obavljaju svoj posao, da ih zaštite od bilo kakvog nasilja, pretnji, odmazde, štetne diskriminacije, pritiska ili bilo koje druge samovoljne radnje kao posledice njihovog legitimnog ostvarivanja svojih prava i sloboda; pohvaljujemo rad domaćih posmatrača iz Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) i Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID);
10. Zabrinuti smo zbog „pasivizacije“ adresa stanovanja određenih kategorija građana, uključujući onih koji žive na području Beograda i južne Srbije, čime im se oduzima pravo glasa; pozivamo nadležne organe da otklone ova ozbiljna kršenja izbornih prava bez daljeg odlaganja;
11. EPP podstiče Republiku Srbiju da se pozabavi zabrinutošću u vezi sa učešćem nacionalnih manjina u izbornom procesu, obezbeđujući doslednu primenu kriterijuma za status manjine i rešavajući ranjivosti na pritiske i kupovinu glasova;
12. Pozivamo srpske vlasti da obezbede institucionalna rešenja za prevazilaženje trenutnih problema; pozivamo na pravilno funkcionisanje parlamenta i vlade, bez stalnog ciklusa kampanja i čestih vanrednih izbora;
13. Podstičemo srpske vlasti da povrate poverenje biračkog tela u ceo proces, omoguće potpunu transparentnost izbornih procedura i obezbede odgovornost organa vlasti koji sprovode izbore ili se mešaju u njih; pozivamo srpske vlasti da u potpunosti i suštinski sarađuju sa OEBS -om, Evropskom unijom i Savetom Evrope i da olakšaju inkluzivan proces u obezbeđivanju izbornih prava i sloboda, institucija i procesa, uz učešće domaćih posmatrača izbora i političke stranke; pozdravljamo sve istinske korake u tom pravcu;
14. Sa zabrinutošću primećujemo da Srbija nije primenila mnoge dugogodišnje preporuke OEBS-a u vezi sa glavnim pitanjima izbornog procesa, uprkos tome što je na to više puta pozivana, uključujući i od strane Evropske komisije; primili smo k znanju nedavne izmene i dopune koje su selektivno adresirale neke od prethodnih preporuka ODIHR-a i Venecijanske komisije, posebno one koje se odnose na pravni okvir za finansiranje izborne kampanje;
15. EP se raduje konačnom izveštaju ODIHR; pozivamo Srbiju da sprovede preporuke iz Zajedničkog mišljenja Venecijanske komisije i OEBS iz decembra 2022. o ustavnom i zakonskom okviru koji reguliše funkcionisanje demokratskih institucija u Srbiji, posebno o pristupu konkurentskih kandidata medijima, povećanju transparentnosti i odgovornosti finansiranja kampanje, mera za suzbijanje pritiska na birače, zloupotrebe administrativnih resursa, a uz konsultacije sa stručnim OCD i mnogo pre narednih izbora kako bi se sprečile nove nepravilnosti i prevare i garantovalo demokratsko funkcionisanje zemlje;
16. Pozivamo Srbiju da primeni preporuku ODIHR-a da sprovede sveobuhvatnu reviziju Jedinstvenog biračkog spiska (UVR) kako bi se pozabavila zabrinutošću u pogledu tačnosti, uključujući navode o migraciji birača i upisima preminulih osoba; zabrinuti smo zbog navoda da je Jedinstveni birački spisak već zabeležio značajan porast birača u gradovima u kojima će se lokalni izbori održati kasnije 2024. godini;
17. Podstičemo Republičku izbornu komisiju da preduzme neophodne korake za rešavanje zabrinutosti oko transparentnosti i efikasnosti svog funkcionisanja, uključujući blagovremeno objavljivanje rezultata praćenja tokom perioda kampanje;
18. Osuđujemo odsustvo medijskog pluralizma tokom predizborne kampanje, dezinformacije i obilje neetičkog i pristrasnog medijskog izvještavanja u korist vladajuće stranke; sa zabrinutošću primećujemo da je veliki broj medija pod uticajem ili kontrolom vlasti, što je dovelo do neravnopravnih uslova za opozicione kandidate tokom kampanje; osuđujemo napade koje su mediji bliski vlasti pokrenuli na novinare koji kritikuju vlast; žalimo zbog ogromne izloženosti predsednika Srbije javnosti pre i tokom kampanje, brisanjem granice između institucije predsednika, države i političke stranke na vlasti;
19. Zabrinuti smo što su se, uprkos novim zakonima o elektronskim medijima i javnom informisanju i medijima, uslovi i pluralizam u medijima pogoršali; duboko žalimo što je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) zanemarilo svoje zakonske obaveze da pažljivo prati kampanju u medijima, izveštava o njenim nalazima i sankcioniše medije koji su kršili zakon, širili govor mržnje i kršili novinarske standarde; sa zabrinutošću primećujemo da je REM objavio samo rezultate praćenja za javne emitere i privatne kablovske kanale, ali ne i za privatne nacionalne kanale bliske vladajućoj stranci;
20. Izražavamo zabrinutost zbog slučajeva uvredljivih napada i jezika u kombinaciji sa uznemiravanjem novinara, aktivista za ljudska prava i organizacija civilnog društva, u nekim slučajevima koje dolaze od vladinih zvaničnika, posebno pre izbora; pozivamo srpske vlasti da se suprotstave stranom mešanju i kampanjama dezinformacija, da snažno unaprede zaštitu nezavisnog novinarstva i da obezbede transparentan medijski pejzaž; naglašavamo da institucije EU moraju učiniti više kako bi osigurale zaštitu prava i sloboda srpskih novinara i medija; ističemo da pristup pretpristupnom finansiranju treba koristiti kao sredstvo za zaustavljanje daljeg pogoršanja situacije sa slobodom medija;
21. EP poziva na reformu efikasnosti mehanizama za nadzor kampanje, uključujući Agenciju za sprečavanje korupcije i Кomitet za nadzor kampanje, kako bi se osiguralo blagovremeno i transparentno postupanje po žalbama koje se odnose na zloupotrebu javnih sredstava i resursa;
22. Naglašava da Srbiji, kao zemlji kandidatu za članstvo u EU, nedostaju dovoljno primenjeni osnovni EU i međunarodni demokratski standardi; pozivamo srpske vlasti da obezbede dovoljno demokratskih garancija za održavanje sledećih redovnih lokalnih izbora 2024, kao i budućih izbora;
23. Napominjemo da su svi osim jednog srpskog parlamenta u proteklih 12 godina bili raspušteni prevremeno i da nastavak nepotrebnih vanrednih izbora ne doprinosi političkoj stabilnosti; naglašavamo da stalni prevremeni izbori, stalni način kampanje i duga odlaganja u formiranju vlada ne doprinose efikasnoj demokratskoj upravi zemlje, već slabe parlament, kao i da dovode do nedostatka parlamentarnog zakonodavnog nadzora i legitimiteta;
24. EP podlvači važnost slobode govora i priznaje da svako ima pravo da izrazi svoje stavove i učestvuje u mirnim protestima; u tom kontekstu, EP osuđuje nesrazmernu upotrebu policijskog nasilja protiv mirnih demonstranata koji su protestovali protiv izborne prevare; zabrinuti smo zbog navoda da su se agenti provokatori infiltrirali na proteste da bi izazvali intervenciju policije; zabrinuti sno zbog procena da su neki učesnici protesta od 24. decembra 2023. bili izloženi nesrazmerno oštrom tretmanu policije i pravosuđa u oštroj suprotnosti sa praksom srpske policije u prethodnim slučajevima protesta u zemlji; pozivani EU i diplomatske misije država članica da nastave da prate tekuće pravne slučajeve u vezi s protestima;
25. Oštro osuđujemo nepotkrepljenje tvrdnje srpskih vlasti da su države članice EU bile umešane u organizovanje postizbornih protesta; žalimo što su protesti iskorišćeni kao povod za širenje anti-EU narativa u medijima bliskim vladajućoj stranci;
26. Izražavamo žaljenje zbog nedostatka glasnih kritika od strane Evropske komisije, posebno od strane Кomesara za proširenje (Oliver Varhelji prim.aut), o brojnim optužbama za prevara birača na izborima u Srbiji, i pozivamo Кomisiju da bez odlaganja otkloni te nedostatke koji su doveli do ovih navoda;
27. Ponavljamo svoj stav da pristupni pregovori sa Srbijom treba da napreduju samo ako zemlja ostvari značajan napredak u reformama koje se odnose na EU, uključujući punu primenu preporuka OEBS-a i Venecijanske komisije; pozivamo Кomisiju i Savet da primenjuju stroge uslove; pozivamo Кomisiju da detaljno prati izveštaje Revizorskog suda i da odmah započne reviziju sredstava koja su pružena Vladi Srbije u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć III (IPA III) i drugih finansijskih instrumenata; podvlačimo, da ukoliko srpske vlasti nisu spremne da sprovedu ključne izborne preporuke ili ako nalazi ove istrage ukazuju da su srpske vlasti bile direktno umešane u prevaru birača, EP poziva na obustavu finansiranja EU na osnovu teških kršenja pravila zakona u vezi sa izborima u Srbiji;
28. EP će biti angažovan i pažljivo će pratiti postizborna dešavanja u Srbiji i obavezuje se da će podržati reforme koje jačaju demokratiju i unapređuju Srbiju na putu pristupanja EU; naglašavamo da je Evropski parlament kroz sve svoje aktivnosti, a posebno kroz dijalog među strankama i proces parlamentarnog dijaloga, uvek nastojao podržati politički pluralizam i jačanje inkluzivnog izbornog okruženja; naglašavamo važnost nastavka dijaloga; pozivamo EU da učestvuje u unutrašnjem i značajnom dijalogu u Srbiji između vlade i opozicije kako bi se prevazišla trenutna klima duboke političke polarizacije; s obzirom na to, smatramo da je Evropski parlament najpogodnija institucija koja može da deluje kao konstruktivan fasilitator;
29. EP nalaže svom predsedniku da ovu rezoluciju prosledi predsedniku Evropskog saveta, Кomisiji, potpredsedniku Кomisije/visokom predstavniku Unije za spoljnu politiku i bezbednost, vladama i parlamentima država članica i predsedniku, Vladi i Narodnoj skupštini Srbije, Кancelariji OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava, Parlamentarnoj skupštini OEBS-a i Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare