INTERVJU Profesorka Ivanka Popović: Srbija može i mora da izdrži do raspisivanja izbora. To je pitanje opstanka

Ivanka Popović  kao nekadašnja rektorka Univeziteta u Beogradu upozorava da svi državni fakulteti, kao i sve ostale ustanove koje učestvuju u borbi za vladavinu prava, smenjivu vlast i nezavisne institucije, trpe represiju. Na početku intervjua za Nova.rs osvrće se na borbu za očuvanje Državnog univerziteta u Novom Pazaru.

Zašto je važno da opstane DUNP i koliko se kroz njegovu prelama i sudbina celokupne akademske zajednice u Srbiji?

DUNP igra važnu ulogu u podsticanju razvoja Sandžaka i njegovom povezivanju sa drugim sredinama u Srbiji. Studenti DUNP su razumeli značaj solidarnost i uključili su se u borbu za studentske zahteve, dok je uprava Univerziteta izneverila svoje studente. Studenti koji nastavljaju borbu za opstanak DUNP moraju da znaju da nisu sami u toj borbi, ta borba je važna za celu akademsku zajednicu jer se sistematsko urušavanje univerziteta u Srbiji neće zaustaviti na DUNP. On je prvi jer se njegova uprava pokazala najsaradljivijom da ispuni volju vladajuće stranke. A onda će se ići dalje u podjarmljivanje ostalih državnih univerziteta u Srbiji. Ako iza gašenja DUNP stoji namera da se Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici preseli u njegove prostorije, takav rušilački poduhvat se ne može završiti na dobrobit akademske zajednice i građana Novog Pazara. Sledeće 2026. godine DUNP obeležava 20 godina postojanja, neka to ne bude i godina njegovog gašenja.

Ozbiljni problemi na DUNP-u su postojali i pre početka studentskih protesta. Da li i cela akademska zajednica donekle snosi odgovornost što se o njima nije ranije u društvu više govorilo? Da li su drugi univerziteti u Srbiji mogli nešto više da urade za DUNP, koji je najmlađa visokoškolska državna ustanova u zemlji?

Da, izazovi na DUNP nisu od juče. Poslednih godina neodgovorno, svojevoljno i politički motivisano upravljanje ustanovom ugrozilo je njegovu egzistenciju. Rukovodstvo je već duže vreme sa Univerziteta uklanjalo akademsko i neakademsko osoblje koje je ukazivalo na slabosti u radu uprave, a sada i studente. Pošto su univerziteti, po slovu Zakona, autonomni, sami su odgovorni za svoj rad. Ako su njihovi problemi izazvani i zbog okolnosti van njihove kontrole, mogu da dobiju savet i podršku od Konferencije univerziteta Srbije (KONUS), Nacionalnog
saveta za visoko obrazovanje, Ministarstva prosvete ili, u krajnjoj instanci, Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo Narodne skupštine Srbije. Nažalost, svi ovi organi, osim KONUS, su potpuno u službi interesa vladajuće stranke tako da su univerziteti prepušteni sebi. I tako će biti sve dok se u Srbiji ne uspostavi vladavina prava. Studenti su vratili veru u solidarnost, pa tako i akademsku solidarnost, i verujem da je ona okosnica podrške DUNP u narednom periodu.

Studenti i profesori predvode proteste koji traju više od godinu dana, pa su samim tim na najvećem udaru režima. U kojoj meri je konkretno Univerzitet u Beogradu stradao jer su njegovi studenti i profesori, ali i samo rukovodstvo Univerziteta, nosioci pobune u društvu?

Svi državni fakulteti, kao i sve ostale ustanove koje učestvuju u borbi za vladavinu prava, smenjivu vlast i nezavisne institucije trpe represiju. Vlast se najbrutalnije obračunava sa akademskom zajednicom Univerziteta u Novom Sadu. Univerzitet u Beogradu, zbog duge slobodarske tradicije i brojnosti studenata i zaposlenih, igra posebnu društvenu ulogu. Najistaknutiji pojedinci na svim fakultetima u Srbiji su izloženi defamaciji ličnosti, gadostima u režimskim medijima, šikaniranju i nasilju. Oni su pretvoreni u političke protivnike sa kojima se valja surovo obračunati, posebno je izražen progon rektora Vladana Đokića. Resorna ministarstva i njihovi ministri se ponašaju osvetnički prema fakultetima i zloupotrebljavaju svoju moć, posebno kroz mehanizme finansijske prisile. Očekujem da se to maltretiranje nastavi tokom 2026. godine.

Vučićev režim je kao nikada do sada u 2025. godini pokazao svoju represivnu stranu, čak je protiv građana upotrebio i u mnogim zemljama zabranjeno zvučno oružje.  Šta još možemo da očekujemo od vlasti u nameri da spreči promene koje zahtevaju građani? Da li mislite da živimo poslednji stadijum Vučićeve vladavine?

Da. Još koliko, ne znam. To zavisi od raznih okolnosti, ali najviše od naše spremnosti da istrajemo u borbi za normalnu državu. Pošto je gubitak vlasti nešto što je Aleksandru Vučiću i SNS neprihvatljivo, verujem da možemo da očekujemo intenziviranje represije, porast nasilja i zloupotrebe zakona zarad interesa vladajuće klike.

Protesti traju više od godinu dana. Posle euforije zbog masovnih skupova u prvoj polovini godine, u delovima pobunjenog društva javlja se bojazan da li će Srbija imati snage da izdrži do ispunjenja zahteva. Da li Srbija može da izdrži do raspisivanja vanrednih izbora?

Može i mora, to je pitanje opstanka. Niko drugi taj posao neće uraditi umesto nas.

Među studentima i delom političkih partija opozicije postoji raskorak kako izaći na neke buduće parlamentarne izbore. Kakav je vaš stav šta je najbolje rešenje? Da li samo studentska lista, iza koje staju i političke stranke ili posebno studentska lista, a posebno političke partije?

Na izborima koji nam predstoje, jedini način da se pobedi stranka koja je uzurpirala vlast jeste stvaranje širokog, koordinisanog fronta svih društvenih i političkih aktera koji žele da Srbija bude država u kojoj vladaju zakoni. Pod tim podrazumevam aktere koji su spremni da se koordinisano odupru izbornoj krađi, manipulacijama i zastrašivanju kroz konstruktivnu saradnju dobro obučenih i hrabrih kontrolora i posmatrača na biračkim mestima. Verujem da će važnu ulogu igrati i akteri na lokalu koji su tokom godina stekli značajno političko iskustvo. Ključna je saradnja, a manje je važno da li će biti jedne zajedničke liste ili nekoliko njih. Građani će na izborima kazniti one aktere koji ne budu spremni da se povezuju. Studentska lista, koja uživa najveću podršku građana, ima najbolje šanse da uskladi delovanje društvenih snaga koje su posvećene vladavini prava.