2
Bivši hrvatski predsednik Ivo Josipović govorio je za Nova.rs o incidentu kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da će ići u Jasenovac. On je između ostalog pričao o aktuelnim problemima dve strane, političarima, Borisu Tadiću, proslavi "Oluje", ali i drugim temama koje su uvek natopljene problemima u odnosima dve države.
Bili ste predsednik Hrvatske i po prirodi stvari poznajete diplomatske protokole. Koliko je potez predsednik Srbije Aleksandra Vučića bio diplomatski – da li postojali nekakvi drugi mehanizmi kako bi on ipak mogao da dođe do Jasenovca i Pakrača?
Apsolutno je neverovatno da predsednik Vučić, državni protokol i Ministarstvo spoljnih poslova nisu znali da predsednik, premijer, šef parlamenta i barem još ministri vanjskih poslova i obrane nikada ne idu u stranu državu, ni službeno, ni privatno, a da se to ne najavi zemlji-domaćinu. Najava podrazumeva i koordinaciju o merama bezbednosti, te programu boravka. Ideja da predsednik Srbije u bilo koju stranu državu ide bez najave, nadrealna je. Poimanje ‘privatne posete’ koje ima Vučić, u kojoj nema mesta za najavu i saradnju sa zemljom domaćinom, valjda onda podrazumeva da će doći bez svoje naoružane pratnje, možda i javnim prevozom. Šalim se, naravno.
Prema tome, ideja da angažuje gospodina Pupovca da, ako smatra potrebnim, obavesti hrvatsku Vladu o njegovom privatnom dolasku u Hrvatsku, takoiđe je bunjuelovska. Šta Pupovac ima s tim? Niti je srpski ambasador u Hrvatskoj, niti je po svom statusu zastupnika u Hrvatskom saboru nadležan da se bavi pitanjima protokola predsednika druge države. Na Vučićevu ideju da on kao najavi njegov dolazak u Hrvatsku, Pupovac ga je trebao uputiti na Ministarstvo vanjskih poslova. Ovako je ispao naivni učesnik farse koja je, vidim, delom i u Srbiji ocenjena kao igrokaz da se interes javnosti naizgled vrućom temom preusmeri s nečeg drugog. Mislim da ocena kako je to pad aviona krcatog srpskim oružjem mogući odgovor. Ili da se možda pažnja javnosti odmakne od problema koje ima Srbija zbog odnosa prema ratu u Ukrajini.
I, uopšte se ne radi o tome na se Vučiću brani odlazak u Jasenovac. Naprosto, njegov dolazak mora biti organiziran kako je to primereno za predsednika države, sa svim bezbednosnim i drugim aranžmanima koje dogovaraju nadležne službe dvaju država. Da je reč o privatnom ili bilo kakvoj drugoj poseti Vučića Hrvatskoj, u Jasenovac, Zagreb, ili npr. na Dubrovačke letnje igre, ili tek na dolazak na letovanje u Hrvatsku, a neki su predsednici i to činili, u normalnim odnosima dolazak bi bio najavljen i koordiniran. Štaviše, s obzirom na to kakav je značaj Jasenovca, bilo bi primereno, da su nam odnosi među državama barem pristojni, da s njim u Jasenovcu bude i naš predsednik Milanović. Uostalom, tako sam ja bio u Jasenovcu s izraelskim predsednikom Peresom. Siguran sam, Vučić će lako i jednostavno doći, i u Jasenovac, i u Pakrac, i gde god želi otići u Hrvatskoj uz redovnu procedure primerenu dolasku predsednika druge države.
Za ljubav, ali i rat (ne nužno oružani) potrebno je dvoje. Čini se da su i jedna i druga strana u situaciji oko dolaska u Jasenovac mogli i morali da reaguju drugačije. Da li se pre svega saglasni sa ovom tvrdnjom i na kraju krajeva, gde su potezi mogli da budu bolje povučeni, kako ne bi došlo do narušavanja odnosa između dve strane?
Hrvatska je teško mogla reagovati drugačije nego da predsedniku Vučiću kaže da može doći u Jasenovac, ali da svoj dolazak mora najaviti i dogovoriti na uobičajeni način. Sva ova silna baražna vatra iz Vlade Srbije i iz srpskih medija, posebno uvredljive teze o Hrvatskoj kao o ustaškoj državi i o Plenkoviću kao šefu ustaške vlade besmislice su koje mogu okarakterisati samo kao namerno izazivanje sukoba. Zar bi ustaška vlada imala potpredsednika iz redova srpske zajednice. SDSS i gospodin Pupovac prilično su uticajni u radu hrvatske Vlade. Da i Pupovac nije ustaša.
Možda je reakcija Hrvatske mogla biti sasvim diskretna, možda je mogla u razgovorima sa srpskom stranom pokušati da cela ova besmislena priča ne izađe u javnost, te da se lege artis dogovori dolazak predsednika Vučića u Hrvatsku, u Jasenovac ili gde god želi. Ali izvorno, cela ova afera je štetna predstava režirana u Beogradu.
Pre nekoliko nedelja Srbija je pokrenula inicijativu da se pokrene tužba protiv hrvatskih pilota bog sukoba tokom devedesetih. Odmah nakon toga dolazimo do sukoba oko Jasenovca, sporne tačke u istoriji za dva naroda. Kako tumačite aktuelne probleme sa obe strane – zbog čega su trenutno odnosi tako loši, kvari li ih neko namerno?
Ta dva pitanja nemaju nikakve veze. Ako Srbija ima kakve dokaze da su piloti počinili zločin, nemam ništa protiv da se pokrene postupak. Isto tako, smatram da bi eventualni postupak trebala preuzeti Hrvatska i dovesti ga do kraja, s ovakvim ili onakvim rezultatom. Ne poznajem spis predmeta i stanje dokaza i ne mogu da komentarišem slučaj. Moram jedino reći kako naša nadležna tela tvrde kako je akcija bila legalna i legitimna, da su se mešali civili i vojska, da zbog toga ima poginulih civila, ali da nema zločina. Kažu i da je slučaj razmatrao Hag, te da nije našao razloga za pokretanje postupka. Lično , nemam dovoljno informacija da bih davao sud o slučaju. Da, mislim da deo politike, u Srbiji s najviših mesta, u Hrvatskoj s nekih visokih mesta ne želi poboljšanje naših odnosa i da stalno poticanje političkih sukoba, uvrede i političke spletke ponajviše služe za unutrašnje političke borbe.
Posebno je žalosno da se Jasenovac forsira kao sporna tačka istorije. U Jasenovcu, a i u cijeloj tzv. NDH počinjeni su strašni zločini, ponajviše protiv Roma, Srba i Jevreja. Ali i protiv Hrvata i drugih ljudi različitih vera i nacije. Za službenu Hrvatsku je to nesporno. Najviši državni dužnosnici svake godine dolaze u Jasenovac da se poklone žrtvama. Istina je, ima i onih koji negiraju žrtve Jasenovca te druge žrtve zločinačkog ustaškog režima. Ustašofilija ima poklonike i u delu politike. Kao što je i četništvo rehabilitirano u Srbiji. Na žalost, u obe zemlje je istorijski revizionizam ozbiljno na delu. A ne zaboravimo, u Hrvatskoj su ustaše i četnici odlično sarađivali, potpisali su i sporazume kojima su ustanovili saradnju. Zajedno su služili okupatoru, zajedno ratovali protiv partizana, imali tek jednu veću bitku u cijelom ratu, na kraju zajedno su bežali. Dirljivo je gledati fotografije iz tog vremena na kojima ustaše i četnici zajedno logoruju, piju, druže se….
Da li očekujete da će atmosfera biti podgrejana i u narednim nedeljama, budući da će se tradicionalno obeležiti proslava godišnjice Oluje?
Očekujem istu retoriku, iste optužbe i iste odgovore. Možda i nešto žešće nego do sada. Šteta, Hrvatska i Srbija bi mogle jako profitirati od kvalitetnijih odnosa, ne samo na političkoj, nego i na ekonomskom, kulturnom i naučnom nivou.
Za kraj, deluje da Balkan ne može bez podela sukoba i identitetskih rovova. Istorija pamti potez nemačkog kancelara Vilija Branta koji je prilikom obilaska Poljske kleknuo kao znak saosećanja sa žrtvama nemačke politike i agresije. Mislite li da će Hrvatska i Srbija smoći snage da svaka na svojim kolenima „okaje“ svoje grehe i okrene novu stranicu istorije, koja će ipak biti pozitivnija?
Nije dovoljno učiniti jedan potez. Brantov je imao istorijske posledice je je nemačko društvo bilo „izlečeno“ od nacizma u dovoljnoj meri da društvo osvesti teške i neslavne stranice svoje istorije. Videli ste, predsednik Tadić i ja smo učinili značajne korake ka pomirenju i prihvatanju istorijskih činjenica u duhu pomirenja.
Ali, jačanje nacionalizama, istorijski revizionizam, ustašofilija, rehabilitacija četništva, korištenje mržnje kao političkog goriva, vratili su točak istorije u vreme najlošiljih posleratnih odnosa. Prilično poboljšanje odnosa Hrvatske i Srbije od pred desetak godina, pa i u pogledu približavanja narativa o istoriji, kasniji su vladajući političari napustili. Za dobro obe zemlje mogu se samo nadati da će na scenu u obe zemlje doći neka nova generacija političara koja razume važnost dobrih odnosa i kvalitetne međudržavne suradnje.
Bonus video: Ana Brnabić o odluci Hrvatske da zabrani Vučiću da poseti Jasenovac
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
