INTERVJU Igor Avžner: Dok je bio opozicija Vučić nije sedeo i gledao u plafon

Kakve marketinške poruke nam danas šalje vlast, a kakve opozicija?U četiri reči: Potemkinova sela i kalimero. Vlast nam govori o sveobuhvatnom napretku koji je tu negde pored nas, stalno govore u brojkama, kojih verovatno ni sami ne mogu da se sete odmah po davanju izjave, ali običnom slušaocu zvuče kao nešto potkrepljeno istinom. Opozicija, kako to tužno zvuči. Prvo, nejasno je koje stranke su opozicija. Drugo, nemaju ideje. Treće, gledaju isključivo partijsku i ličnu korist. Marketing proizvoda koji nema sadržaj, očigledno je moguć ako ste na vlasti i kontrolišete sve medije. Marketing takvog opozicionog proizvoda je nemoguć.Četvrto, stalno se žale i kritikuju, a ne rade na rešenjima.Od okončanja izbora gotovo da ne prestaju sukobi unutar opozicije, najčešće na liniji SSP - NS. Koliko to može da naudi celoj opoziciji?Ponekad pomislim i da je to iscenirano, jer osim Vučića niko od toga nema korist. Da lideri pomenutih stranaka zaista žele da doprinesu nešto Srbiji, povukli bi se, vukli konce iz senke eventualno. Ovako, sujeta će ih progutati. Prvo njih same, a za sobom će poneti i stranke.U jednom periodu bili ste savetnik Mlađana Dinikića u Vladi, a sada ste u timu Zdravka Ponoša. Kako ste se našli u obe te priče?Sa Dinkićem sam išao u srednju školu i na fakultet. Svirali smo zajedno. Bio je uvek ambiciozan. Pozvao me 1997. da mu pomognem oko G17, kasnije oko G17 Plus. Kada je od nevladine organizacije postala stranka, a naročito od kad je smenio Labusa, mnoge stvari su se promenile. Nagore. Što kažu: „Kad ti moć udari u glavu“. Ponoš me je kontaktirao 11. marta pred kraj kampanje, pre toga se nismo poznavali. Želeo je da se vidimo. Prihvatio sam poziv i nakon 10 minuta rekao da želim da se uključim i pomognem. Nadam se da sam i doprineo kampanji. On je pošten čovek, ima ideale, normalan odnos sa ljudima, nije sujetan, ima izraženu socijalnu inteligenciju i empatiju, što jako malo političara ima. Drugim rečima, ima sve atribute dobre osobe. U šali sam mu rekao da su upravo te osobine prepreka da bude dobar političar u Srbiji, ali u svakoj šali ima i šale.

I dalje se pamti ono čuveno Dinkićevo obećanje o akcijama od hiljadu evra. Da li je to u tom trenutku zaista bila računica ili svesno smišljena laž?Veoma dobro je znao da ta cifra nije moguća. Čuo sam kada su mu predočavali da je maksimum uz dobru prodaju NIS ispod 600 EUR. Iako sam bio protiv toga, odlučio je da obeća 1.000. To je za njega bio početak kraja u politici, a Tadić je dobio predsedničke izbore u velikoj meri zahvaljujući i tom obećanju.Napustili ste Vladu 2008. Zašto?Prisustvovao sam svim pregovorima oko formiranja vlade. Već to je bio dovoljan razlog da mi se sve smuči. Plan za nastavak mandata je bio figurativno, da budem jedan od „stjuarta u prekookeanskom avionu“ i putnicima želim prijatan let iako znam da nijedan od dvojice “kopilota” nema pojma sa letenjem. Dakle, upravo ono što sadašnja vlast radi. Kako sam se uključio u radnu grupu za izradu medijskih zakona gde sam upoznao pokojnog Žarkovića i Zorana Sekulića koji su bili iznenađeni što nisam zastupao partijske stavove, već stavove logike i struke, tako su rasli i pritisci od strane DS da promenim stav i kulminirali posle par meseci. Nije bilo sporno šta mi je činiti. Iz vlade sam izašao decembra 2008. Dinkić je doveo nove savetnike za medije Selakovića i Papka, sadašnje predstavnike PKS u Emiratima i Sloveniji.Zašto ste ponovo ušli u političke vode?Uvek sam se bavio medijima i političarima. Nikad politikom. Sada je trenutak da svako ko je iole sposoban doprinese svojim znanjem i radom da se ovakva vlast promeni. Prošlo je vreme filozofiranja po društvenim mrežama. Pokaži šta znaš i kako da se to sprovede u delo!Prema finansijskim izveštajima, SNS je u kampanji za predsedničke i parlamentarne izbore potrošila 8,7 miliona evra, skoro isto kao 12 izbornih lista i šest predsedničkih kandidata. Kako se takmičiti sa takvim protivnikom?Idejama, doslednošću, disciplinovanim radom i alternativnim kanalima komunikacije. I u zemlji i u inostranstvu. Sadržaj poruke je ono što ljude pokrene ukoliko je plasirate na pravi način. Treba kopirati Vučićev radu dok je bio opozicionar. On nije sedeo i gledao u plafon. Obilazio je strane lidere, ali i sela u Srbiji, pravio logistiku, predstavio sebe zapadu kao alternativnog partnera. Kao takav je i prihvaćen. Potpuno se „presvukao“. Dok se ne nađe adekvatna alternativa, tu će i ostati.

U kampanju Zdravka Ponoša uloženo je oko 435.000 evra. Kakav je to budžet? Skroman ili pristojan?Nedovoljan.Koliko količina uloženog novca može da utiče na rezultat izbora?Dominantno. Bukvalno je: Koliko para toliko i muzike. Ponoš je ovaj put dobio mnogo više muzike, verovatno zbog svih ličnih atributa, ali u borbi protiv ovakvog režima, potrebno je uložiti pre svega ime, poverenje, ideje i naći način da dođeš do birača. Nije nemoguće. Koštaće i vremena i novca. Koliki je povraćaj takve investije? Za Srbiju i buduće generacije, sigurno neprocenljiv.

BONUS VIDEO: Pogledajte gostovanje Igora Avžnera kod Vidojkovića i Kulačina

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=podcastdlzigoravznerep74-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3607167"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram