INTERVJU Borislav Novaković: Na protestu u Beogradu opozicija na čelu kolone, kako bismo svojim prisustvom predupredili incidente

On tvrdi da postoji osnovana sumnja u bezbednost tih objekata koji tek treba da budu izgrađeni, jer je nadzor nad radovima poveren istoj firmi koja je bila zadužena i za Železničku stanicu u Novom Sadu.

Smatra i da energija i bes građana Srbije zbog tragedije u Novom Sadu neće iščileti do protesta u Beogradu.

Predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić je na konferenciji za novinare otkrio da je potvrda o prijavi radova na Železničkoj stanici podneta samo dve nedelje pre tragedije. Šta to tačno znači?

To znači da država krši zakone koje je sama donela. Ministar Vesić je zajedno sa direktorkom Infrastruktura železnice Srbije Jelenom Tanasković, gradonačelnikom Novog Sada i predstavnicima “Gemaks gradnje” 5. jula otvorio rekonstruisanu stanicu. Zahtev Ministarstvu za izdavanje potvrde o prijavi radova podnet je tek 7. oktobra što znači da su svi radovi izvođeni mimo zakonskih regulativa. U papirima stoji da je datum početka izvođenja radova tek 15. oktobar. Zamislite vi to. Dakle, stanica ne da nije imala upotrebu dozvolu, nije imala ni građevinsku dozvolu, jer radovi nisu bili ni prijavljeni. Eto, tako korupcija postaje opasna po život. U ime Narodnog pokreta Srbije, kao najveće opozicione stranke, apelujemo na Tužilaštvo da ozbiljno ispita sve činjenice koje je predsednik stranke Miroslav Aleksić izneo, a sve je jasno vidljivo u zvaničnim dokumentima Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Takođe, na ovoj konferenciji je rečeno, da je ista firma koja je radila nadzor radova na Železničkoj stanici u Novom Sadu angažovana i na projektu EXPO. Da li to stvara sumnju da će se i radovi na EXPO sprovoditi na nebezbedan način?

Nažalost, stvara sumnju. Nadstrešnica koja je pala u Novom Sadu nije složen građevinski poduhvat, niti je vrhunac građevinske struke. U svakom selu u Srbiji kada gradite terasu ili balkon postoji bar jedan majstor koji će vam dobro armirati viseće elemente. Ako je zbog nestručnosti i koruptivne pohlepe pala nadstrešnica u Novom Sadu, šta očekivati kada se budu gradile hale za Expo ili Nacionalni stadion, koji će imati celom dužinom natkrivene tribine. Zamislite 60 hiljada ljudi koji na stadionu sede ispod te natkrivene skalamerije. Jednim okom će gledati fudbal, a drugim okom u viseću konstrukciju. Dodatno nas čini nespokojnim činjenica da je nadzor radova nad Expom i izgradnjom Nacionalnog stadiona poveren firmi “Utiber” i njenim sestrinskim firmama u Srbiji, koja je i u Novom Sadu trebalo da vrši nadzor rekonstrukcije cele stanice uključujući i nadstrešnicu.

Plašite li se da će se energija građana, kao što to kaže profesor Bojan Pajtić, do tada potrošiti?

U Novom Sadu je 5. novembra održan najveći javni skup u novijoj političkoj istoriji našeg grada. Emocije koje su te građane izvele na protest neće iščiliti, naprotiv, mislim da ogorčenje, bes i gnev samo rastu. Zato što je smrt ljudi bila posledica sramotnog nemara države, koja je bila investitor i umesto da demonstrira ozbiljnost i stručnost ona je pokazala amaterizam i neznanje. Još gore, umesto da odmah preuzmu odgovornost oni relativizuju svoju krivicu. Umesto da podeli tugu i emocije sa svojim sugrađanima, ohrabri ljude i poseti porodice nastradalih, Miloš Vučević je pobegao u Šangaj. Poneo se potpuno neljudski u tim teškim danima za Novi Sad. Vučević može da beži u Šangaj, ali od odgovornosti neće pobeći, i zato se Novi Sad, ali i cela Srbija neće smiriti dok on ne podnese ostavku. Ali saglasan sam sa Bojanom Pajtićem da reakcija opozicije mora biti brža i određenija.

Da li ste razgovarali o tome kako se mogu sprečiti slike iz Novog Sada, da nekolicina nasilnih građana, bili to "ubačeni elementi SNS" ili samo besni ljudi, lupaju grad?

Rečima ne mogu da vam opišem delikatnost i emotivnu težinu tog trenutka, jer u njemu imamo jedan čisto novosadski momenat. Tih dana u mestima Kać, Kovilj, Stepanovićevo i Bukovac imali smo sahrane nastradalih i ono što je prvog dana bio očaj i tuga preraslo je vrlo brzo u ogorčenje i gnev. Zato razumem i saosećam sa besom građana, koji se ispoljio ispred Gradske kuće. Gradsku kuću ćemo okrečiti, ali nažalost, živote četrnaest naših sugrađana ne možemo vratiti. Međutim, ovde se dominantno radi o huliganima koji su „namenski” došli u organizaciji SNS-a. Nažalost, većina opozicionih političara bila je u sredini kolone kako nam ne bi zamerili da se „samo slikamo” i guramo u prve redove protesta. Zato na narednim protestima moramo biti blizu čela kolone, da bismo ličnim prisustvom predupredili mogućnost incidenata.

Da li postoji mogućnost da opozicija ima neku vrstu svog obezbeđenja, redara, koji će sprečiti huligane da divljaju, kad to već ne radi policija?

Problem je sledeći - nerede u Novom Sadu su operativno sprovele grupe huligana u dogovoru sa Srpskom naprednom strankom, ali cela akcija je rađena u dosluhu sa policijom. Huligani su bili jednoobrazno obučeni sa kapuljačama i maskama preko lica. Umesto da štiti građane, policija je svojom pasivnošću štitila huligane, dozvolivši imb da divljaju i demoliraju Gradsku kuću. Kada organizovana grupa kriminalaca ima prećutnu podršku državnih struktura, a pritom policija ubaci svoje ljude u civilu koji dodatno podstiču nasilje, redarska služba ne može puno pomoći.

Naravno, niti opozicija može, niti bi trebalo, da se bavi poslom policije, tužilaštva, sudija. Mi ćemo imati redare, to nije sporno, ali zamislite da se naši redari tuku sa huliganima na protestima. Ne mislim da je to rešenje. Najbolje rešenje za sve je da država radi svoj posao i štiti građane, a ne huligane. Svi oni koji rade u institucijama moraju da shvate da svojim činjenjem ili nečinjenjem rade protiv sopstvenog naroda ako ovako nastave.

Kad smo kod policije, zašto ne rade svoj posao? Zašto ne reaguju na vandalizam?

Kad smo kod policije i službi bezbednosti, moram da kažem da je veoma zabrinjavajuće što je prošlo više od nedelju dana od tragedije, a niko još nije niti priveden, niti osumnjičen za tragediju u kojoj je izgubljeno 14 života. Sa druge strane, imamo hapšenje aktivista koji su se opravdano pobunili i pokazali nezadovoljstvo zbog svega što nam se dešava.

Zašto policija ne radi svoj posao, odgovor se sam nameće. Bez ikakve sumnje, policija je mogla da spreči one koji su uništavali Gradsku kuću u Novom Sadu bez ikakve opasnosti po ostale učesnike protesta. Međutim, oni to nisu učinili i videli smo isti scenario kao onomad u Beogradu ispred Skupštine grada. Očigledno su imali jasnu instrukciju šta i kada treba da rade, a nažalost, jasno je da im cilj nije bio da zaštite svoje sugrađane i svoj grad. Međutim, svaku instituciju čine ljudi, pa tako i policiju i već smo imali prilike do sada da vidimo istupe pojedinaca sa integritetom koji su odlučili da rade svoj posao onako kako treba. Verujem da će takvih ljudi biti sve više i da će stati na stranu svog naroda u pravom trenutku. Sa druge strane, napori ove vlasti da mirne proteste prikažu kao nasilne nisu im uspeli. U Novom Sadu su se okupile desetine hiljada zabrinutih i nezadovoljnih ljudi i to niko ne može da ospori. Na kraju, Novi Sad je kao feniks, diže se iz pepela još jači.

Šta ako ne budu ispunjeni zahtevi građana, koji podrazumevaju smenu premijera Miloša Vučevića i gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića, kao i hapšenje i procesuiranje onih koji su odgovorni za projekat rekonstrukcije Železničke stanice? Šta je dalji plan opozicije?

Za početak, jedan od zahteva je već ispunjen ostavkom ministra Vesića i to je dobar početak. Međutim, to nije dovoljno. Ukoliko ostali zahtevi ne budu ispunjeni, onda ćemo u skladu sa tim praviti dalji plan i preduzimati naredne korake. S obzirom na to da parlamentarnu opoziciju, kao i novosadsku opoziciju, čini veliki broj političkih aktera ne bih iznosio unapred nikakve planove. Najvažnije je da nastavimo koordinaciju i dobru saradnju, jer građani to od nas u ovim kriznim situacijama očekuju.

BONUS VIDEO: