INTERVJU Borislav Novaković: Došli smo do tačke kada više nema nazad. Novi Sad je putokaz onoga što može da se dogodi u celoj Srbiji

Nedeljama je sa kolegama iz opozicije bio ispred suda i tužilaštva u Novom Sadu, u klinču sa policijom, tražeći odgovornost za pogibiju 15 ljudi na Železničkoj stanici u tom gradu.

U prazničnom intervjuu za "Novu" Borislav Novaković govorio je o tome kako bi reagovao kada bi Aleksandar Vučić ponudio izbore kao izlazak iz političke krize, ali i kako vidi kraj njegove vlasti.

Nakon tragedije na Železničkoj stanici i velikog protesta u Novom Sadu, pobuna građana proširila se celom Srbijom. Kakav je izlaz iz situacije u kojoj se nalazimo?

Pobuna se proširila celom Srbijom zato što je ubistvo 15 ljudi i dece u Novom Sadu direktna posledica načina na koji ova vlast funkcioniše. Ona se temelji na nasilju, strahu i korupciji. Ljudi su uvideli da svako od nas može da bude sledeći. Zato su reagovali i studentu, maturanti, prosvetari, medicinari, advokati, poljoprivrednici... Samim tim, dobar početak za izlazak iz ove situacije jeste da institucije konačno krenu da rade svoj posao, odnosno da objave celokupnu dokumentaciju vezano za rekonstrukciju Železničke stanice, procesuiraju sve odgovorne, kao i da se identifikuju i procesuiraju svi oni koji su napadali studente na petnaestominutnim blokadama. Zahtevi studenata su vrlo jasni i Narodni pokret Srbije ih u potpunosti podržava u borbi za pravdu, normalno društvo i zemlju koju vole.

Kako vidite dosadašnje rekacije vlasti na političku krizu i masovne proteste studenata širom Srbije?

Teško mi je da predvidim dalji rasplet, ali je činjenica da smo došli do tačke kada više nema nazad. Mislim da su toga svesni i oni koji su na vlasti, pa sada na sve načine pokušavaju da kupe još malo podrške, ali bez uspeha. Oni ne doprinose smirivanju situacije i rešavanju problema nasilja, već naprotiv. Svako obraćanje predsednika samo dodatno pogoršava stvar, jer umesto da nadležni u institucijama čuju šta im studenti poručuju, on nudi nešto što mu niko nije ni tražio. Sramotno je da nudi mladima navodno jeftine stanove u državi u kojoj ne važe zakoni, nasilje je na svakom koraku, a kada izađete napolje strahujete da li će nešto da vam padne na glavu zbog korupcije. Ako tako nastave, neće biti dobro. Njihove reakcije se uglavnom ne razlikuju puno od reakcija na prethodne krize, samo što ne shvataju da to ovog puta neće proći.

Ukoliko bi Vučić ponudio izbore kao rešenje ove krize, kako bi opozicija morala da reaguje?

Na prvom mestu, ne može se na izborima utvrđivati krivična odgovornost, a to je ono što zahtevaju svi građani na ulicama i blokadama.

Polako sa izborima, mnogo toga još treba da se uradi do izbora. Treba menjati izborne uslove, rešiti probleme pritisaka na birače, formirati Komisiju za reviziju biračkog spiska po predlogu radne grupe u kojoj su i Crta, CeSid i Transparentost, a uzurpirani mediji sa nacionalnom frekvencijom da počnu da rade svoj posao.

Čini se da opozicija u Novom Sadu sarađuje i fukncioniše veoma dobro. Šta su prepreke da se tako nešto dogodi i u ostatku Srbije?

Ja sam zaista ponosan na saradnju i koordinaciju sa svim partnerima Narodnog pokreta Srbije u Novom Sadu, koja traje još od lokalnih izbora ove godine. Kada je reč o ostatku Srbije, ja to ne vidim tako. Mislim da cela parlamentarna opozicija dosta dobro funkcioniše na jednom tehničkom nivou i oko koordinacije različitih aktivnosti. Poslednji primer jeste podnošenje ustavne žalbe protiv predsednice Skupštine Srbije Ane Brnabić zato što na dnevni red zasedanja Parlamenta koje je održano 25. novembra nije stavila predlog da se glasa o nepoverenju vladi zbog teške nesreće na Železničkoj stanici u Novom Sadu u kojoj je ubijeno 15 ljudi. Ustavnu žalbu je potpisao 81 narodni poslanik.

Ipak, bez obzira na to, mislim da je zadatak svih nas da radimo na jačanju svojih organizacija i razvoju stranačke infrastrukture, jer to je zaista jedini put ka uspehu. Mi iz Narodnog pokreta Srbije to veoma ozbiljno shvatamo, već sada imamo najrazvijeniju stranačku infrastrukturu od svih opozicionih stranaka i skoro 300 odbornika širom Srbije. Nedavno smo i formalno formirali gradske odbore u Novom Sadu i Beogradu, koje ćemo predvoditi moj kolega Aleksandar Ivanović i ja.

Šta se desilo sa Vučićevim najavljenim obračunom sa narko klanom u Novom Sadu. Da li vam je poznato kako se ta borba završila?

Ta borba se završila pre nego što je i počela. Naime, narko-diler Goran Kovačević Goranac, na kog je mislio i ciljao Aleksandar Vučić, je stub organizacije izborne krađe u Novom Sadu. On je glavni kupac glasova za Srpsku naprednu stranku. Njegova kvota kupljenih glasova je oko 19 hiljada i sa svojom kriminalnom organizacijom je uvek bitno doprinosio pobedi SNS-a u Novom Sadu. Dakle, ne može se Vučić obračunati sa Gorancem a da ne našteti vlastitoj organizaciji. Zato je Vučićev napad na Goranca bio „ukor razrednog starešine”. Žuti karton za igrača koji ne poštuje pravila igre. Nije tu reč o obračunu nego disciplinovanju i dobronamernom upozorenju Gorancu da se dozove pameti i ne narušava hijerarhiju moći. Tome u prilog ide i poslednja informacija koju imam. Naime, Goranac se posle kratkog egzila vratio u Novi Sad. To može značiti samo dve stvari – prva, da prkosi i izaziva Vučića, i druga verovatnija, da se nagodio oko drugačije podele koruptivnog plena. U narednom političkom okršaju Vučić očito procenjuje da mu trebaju svi, a s obzirom na karakter njegove vlasti, naročito su mu potrebni kriminalci.

Često govorite o sprezi kriminala i vladajuće stranke SNS u Novom Sadu. Koliko je trenutna situacija uzdrmala i ugrozile te veze?

Vučićev režim je suštinski i trajno uzdrman. Nikad se, šahovski rečeno, nije dogodilo da bele figure i inicijativu ima bilo ko mimo Vučića. Zato Vučić u ovim okolnostima deluje nesnađeno i pogubljeno. Novi Sad je njemu uvek bio ekstremno važan, jer posle Beograda ima najveći politički i simbolički potencijal. Novi Sad je orijentir, putokaz i nagoveštaj onoga što može da se dogodi u celoj Srbiji. Zato je režim uložio ogroman trud da integriše i legalnu i kriminalnu strukturu protiv svih koji mu u Novom Sadu pružaju otpor. U tom klijentilističkom sistemu Vučić se pojavluje kao neka vrsta koruptivnog Deda Mraza. Krimosi obezbeđuju kapilarne glasove za SNS, a zauzvrat dobijaju unosne poslove i zaštitu od krivičnog gonjenja. Međutim, u Novom Sadu i taj sistem puca, jer je svima jasno da je režim na izdisaju. Najočitiji primer je činjenica da se Skupština grada odlaže po treći put i da je Novi Sad jedini grad u Srbiji koji u 2025. godinu ulazi bez usvojenog budžeta. To praktično znači da je gradska vlast pala jer ne može da skupi većinu i trenutno imamo neku vrstu vanrednog stanja.

Kako vidite da će se završiti vlast Aleksandra Vućića? Je li ovo što sad gledamo početak kraja?

Ne bih voleo da idem u nagađanja, ali činjenica je da više nema nazad. Nemam nikakvu dilemu da će se na kraju njegove vlasti Aleksandru Vučiću suditi i da će odgovarati zbog izdaje nacionalnih i državnih interesa, rasprodaje zemlje, korupcije, kriminala, potpunog uništavanja institucija... Dugačka je lista njegovih zlodela, kao i ostalih iz njegove kriminalne hobotnice. Zato delim nadanja našeg predsednika stranke Miroslava Aleksića da će u tim halama koje prave za EXPO imati dovoljno prostora za zatvore za sve njih koji će morati da odgovaraju. Tako da će on završiti u tački iz koje je i počeo, a počeo je i učvrstio vlast lažnom borbom protiv kriminala i korupcije, a završiće u zatvoru kada ta borba bude stvarna i profesionalna.

Tako da će se Vučiću zaista ostvariti njegova najveća želja da bude upamćen u istoriji. Biće zaista, ali po lošem, kao crna tačka u našoj istoriji i opomena da tako nešto ne smemo nikada više da dozvolimo.

BONUS VIDEO: