INTERVJU Bojan Pajtić: Vučić je zlatna ribica, stranci mu počešu stomak i on ispuni sve želje. Građani moraju uspeti u borbi protiv Rio Tinta

Priča i o postavljenu ćerke Jorgovanke Tabaković na čelo Instituta za javno zdravlje Vojvodine i objašnjava da je ono što se trenutno dešava na severu Kosova i Metohije praktična primena Francusko-nemačkog plana, koji je prihvatio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Bez obzira na kasnije tvrdnje da nije baš tako, Aleksandar Vučić je odbio poziv ruskog predsednika Vladimira Putina da dođe u Kazanj na Samit idera BRIKS, pravdajući se da ima dosta obaveza i da je “gužva u šesnaestercu”. Kako to komentarišete?

Jedini je prioritet Aleksandru Vučiću što duži opstanak na vlasti. Nakon krađe izbora, reakcije Evropskog parlamenta i okolnosti da je njegov, kao i legitimitet njegovog režima, ugrožen i osporen od strane zapadnih zemalja, on je nastojao da sa te strane osnaži svoju poziciju tako što je činio sve one ustupke koji su od njega traženi. On je svojevrsna zlatna ribica, čiji stomak strani političari samo počešu i on odmah ispunjava želje. Od litijuma, preko obećanja za izgradnju nuklearnih elektrana, kupovine rafala itd. On zna da mu pozicija na vlasti više zavisi u ovom trenutku od Zapada i shodno tome se i ponaša. Ali će on itekako nastaviti da koketira i sa Rusijom i sa Kinom, i nastaviti da ispunjava i njihove želje.

Pomenuli ste kupovinu rafala, međutim, sa Emanuelom Makronom se u Beogradu razgovaralo i o nekim ozbiljnijim temama. Između ostalog, bilo je reči i o saradnji u oblasti nuklearne energije. Kako vidite sve to?

Ta poseta je bila obostrano važna. Vučiću koji ima veliku krizu kako oko litijuma, tako i na Kosovu. Makronu koji se kod kuće suočava sa velikim problemom, uopšte mogućnosti konstituisanja Vlade. Obojici su bile potrebne dobre vesti. To je bila vin vin situacija, u kojoj je Makron došao sa čitavim nizom predloga, a Vučić je sve prihvatio. Šta će se od svega toga dogoditi, videćemo. Znamo Vučića, on je lak na obećanjima ali 90 odsto njih se nikada ne realizuje. U svakom slučaju, zabrinjava ne samo netransparentnost onoga o čemu se govorilo, već i to što se razgovaralo o izuzetno opasnoj temi, a to je nuklearna energija. Vučić razgovara o potencijalnim nuklearnim programima koje bi Srbija realizovala, a istovremeno tvrdi da nismo u stanju da upravljamo metroom, objektima za pročišćavanje voda, ni aerodromom i da sve to treba da čini neko drugi. Dakle, ako nismo sposobni za to, prilično je paradoksalno da onda smatra da smo sposobni da upravljamo nuklearnim elektranama. Posebno njegova Vlada, koja nije Vlada nego drvored, jedan bukvik. Oni nisu u stanju da obave nijedan komplikovaniji posao. Uništeno je svih šest kotlova TENT zato što su ih njegovi kadrovi ložili blatom, Novosađani piju crve, a SNS ne smeni direktora Vodovoda, nego smeni direktora Instituta za zaštitu javnog zdravlja, koji je objavio da se piju crvi. Dakle, briga o zdravlju ne postoji. Za njih postoji samo rejting, održavanje na vlasti i zgrtanje novca kao prioritet.

Kako komentarišete to što je na čelo pomenutog Instituta za javno zdravlje Vojvodine dovedena ćerka guvernerke NBS Jorgovanke Tabaković?

Pre svega moram da kažem da je direktor Instituta bio na toj poziciji i u vreme kad su Demokratska stranka i njeni koalicioni partneri u Vojvodini imali većinu, a bio je direktor i nakon toga. Očito se radi o kompetetntnoj osobi koja ni za vreme Igora Mirovića nije bila smenjena. Sada smo došli u situaciju da mu je to što je stručan i radi svoj posao - minus. Imenovanje ćerke Jorgovanke Tabaković pokazuje samo bezobzirnost režima, koji je odmah smenio čoveka čim je obavestio građane Novog Sada da piju vodu kakvu piju, te postavio verovatno najpouzdaniju osobu. Ćerku visoke funkcionerke tog režima. Nakon ovoga, Novosađani mogu da zaborave da će ikada saznati šta piju, u čemu se kupaju, čime zalivaju svoje bašte…

Dok se sve to dešava predsednik Srbije je doneo odluku da preselili svoju kancelariju na šest, sedam dana u kasarnu u Loznici. Šta mislite o tome?

On će učiniti sve da se potpuno zabašuri ono što se dešava na severu Kosova. Vidimo da kad god su u krizi oni pribegavaju istim temama. To su kupovina oružja i tobožnja briga o bezbednosti zemlje, kao i o priča o obaveznom vojnom roku. Međutim, do sad su se te teme toliko izlizale da verujem da je i onim ljudima koji ga podržavaju jasno da one predstavljaju samo dimnu zavesu da se ne bi videli ozbiljni problemi. To je čist marketing, Vučić ne radi ništa drugo nego zamajava građane i pretvara rad institucija i instituciju predsednika u svojevrsni rijaliti program.

Kad smo kod severa KiM, tamo se trenutno gasi i ono malo preostalih srpskih institucija, dok Vučić objavljuje snimke svoje sobe u kasarni, pravi palačinke za vojnike, drži časove košarke deci… A ne tako davno smo na dronove iz Prištine dizali migove. Zašto država sada ne radi ništa?

Država ne radi ništa zato što se u ovom trenutku realizuje Francusko-nemački sporazum. U tome institucije iz Prištine učestvuju aktivno, a one iz Beograda pasivno. Nije slučajno sve to na Kosovu počelo da se dešava u trenutku dok je u Beogradu bio Emanuel Makron, inicijator tog Francusko-nemačkog plana. Sve je to jasno koordinisano. Kad sam govorio o tome da je dovoljna usmena saglasnost da bi neki sporazum bio zaključen i da će ovaj plan biti sproveden na terenu, oni koji ne znaju mnogo o pravu su tvrdili da je nemoguće i da sporazum mora da se potpiše. Sad vidimo da je moguće. Takođe sam upozoravao da srpski policajci nikako nisu smeli da se povlače sa severa KiM. Legitimno je bilo povlačenje ministara i poslanika, jer je to politički čin, ali nije bilo normalno, ni dobro, povući policajce. Pokazalo se da je to tačno, ali da ništa nije bilo slučajno, već je deo jednog šireg plana koji se danas realizuje.

Može li se reći da je to skidanje uniforme srpskih policajaca na severu KiM bio prelomni trenutak?

Jeste. U tom trenutku Aleksandar Vučić je obezglavio srpsku zajednicu na severu Kosoova i omogućio, vrlo svesno, sve ono što se dešava od tada do današnjeg dana. Tada ste sve naše ljude dole ostavili na milost i nemilost kriminalaca sa poternice i pod sankcijama SAD, s jedne strane. A s druge strane, omogućili ste da albanski policajci održavaju red u tim sredinama.

U toku je velika borba predstavnika vlasti da ubedi građane da će rudnik litijuma biti gotovo bezopasan po zdravlje ljudi i životnu sredinu. U tome prednjači predsednica Skupštine Ana Brnabić. Kako to komentarišete?

Kad ste mali, onda mislite da svaki čovek ima neki kvalitet. Neko je istinoljubiv, neko je iskren, neko je načitan, obrazovan, inteligentan, neko duhovit, neko šarmantan… Ana Brnabić je osoba koja ne poseduje nijedan kvalitet. Upravo to je kvalifikuje da obavlja najprljavije poslove, jer da ne čini to, teško da bi mogla naći svoje mesto pod suncem, u bilo kojoj oziljnijoj profesiji, na duži vremenski period. Zato je prinuđena da obavlja poslove koje niko pristojan ne bi. A to je u ovom trenutku posao lobiranja za Rio Tinto, što je potpuno suprotno funkciji svakog funkcionera, zato što njegov prioritet mora biti interes građana. Nakon što je SANU rekla 2022. godine da taj projekat nije koristan, odnosno da je štetan za Srbiju, teško da bilo kakva rasprava ima smisla. Vlast umesto da odbaci taj projekat zbog rizika, nastavlja da ga pronoviše i najavaljuje nekakvu dobit. Dakle, od rudniak litijuma bismo dobili 180 miliona evra, dok će EXPO koštati 17 milijardi. Gotovo stotinu puta više. Jasno je da ovakva agresivna kampanja u korist Rio Tinta može biti posledica samo njihovog ličnog interesa.

Kad je reč o protestima, veliku ulogu u zastrašivanju građana, imali je policija. Nekoliko desetina aktivista je privedeno. Kako vidite ulogu ministra policije Ivice Dačića u svemu tome?

Mislim da je on do sada pokazivao svojevrsnu lukavost u postupanju. Bio je uz SNS, prilično je bio odan, izgovarao je ono što se od njega očekivalo. Trpeo je udarce i šamare koji su mu upućivali Vučić i njegove stranačke kolege, ali je vodio računa o tome da ne izazove preveliki bes građana. Ne znam šta se u međuvremenu promenilo, ali ako mu je kalkulacija da mu ovakvo postupanje ide u prilog, kratkoročno ili dugoročno, ona je potpuno pogrešna.

Što se opozicije tiče, stiče se utisak da su se na neki način malo povukli nakon izbora. Šta vi mislite?

U ovom trenutku je apsolutni prioritet očuvanje života i zdravlja građana i mislim da je dobro da nisu opozicione stranke na čelu tog protesta, jer će oni tako biti masovniji. Činjenica je da jedan broj ljudi podržava jednu opciju, drugi drugu i na taj način se izbegava ta nametnuta tema oko ideoloških razlika. Zato mislim da je u redu da ekološke organizacije budu u prvom planu. Međutim, izgleda da se opozicija i kad su druge teme u pitanju nekako povukla u sebe, kao da liže rane nakon neuspeha na izborima. Ali mislim da će morati pod hitno da se konsoliduju ukoliko žele da opstanu u toj formi i tim organizacionim oblicima. Jer znate šta, ako je neki prostor ispražnjen, on će se popuniti nekim drugim sadržajem. Videli smo da je Savo Manojlović uleteo u neki ispražnjen prostor. Možda ne baš u dobrom trenutku, ali eto, da je ostala Srbija protiv nasilja jedinstvena u bojkotu ili izlasku na lokalne izbore ne bi njegov pokret ni izašao na izbore. Tako je i sada, ako opozicione stranke budu ostale pasivne, jednostavno će se pojaviti neki drugi, tim pre što je jasno da je ovaj režim prilično istrošen i što je danas otpor prema njemu snažniji neko ikada od 2012. godine.

Za kraj, mislite li da će građani uspeti da se izbore do kraja i zaustave realizaciju projekta Jadar?

Mislim da građani moraju uspeti, jer je pitanje šta će ostati od ove države, od vazduha, zemlje i vode, ako ne uspeju. Ne smeju građani da pristanu na ovako nešto, jer se radi o zdravlju njihovom i njihove dece i tu ne može biti kompromisa.

BONUS VIDEO: