Evropski parlament sa 468 glasova usvojio Rezoluciju o Srbiji

Vlada Srbije i dalje tvrdi da je članstvo u EU njen strateški cilj, ali poslanici Evropskog parlamenta upozoravaju da se to često ne odražava u njenim postupcima.

"Postoji stalni jaz između usklađenosti zakonodavstva Srbije sa pravilima EU i njenog stvarnog sprovođenja reformi, što nastavlja da potkopava napredak zemlje, navodi se u izveštaju", piše na sajtu EP.

Poslanici Evropskog parlamenta takođe naglašavaju da put svake zemlje ka integracijama u EU mora biti procenjen po sopstvenim zaslugama i da nijedna zemlja ne treba da bude povezana sa drugom ili tretirana kao deo paketa.

Poštovanje efikasnih demokratskih mehanizama

Poslanici EP tvrde da pregovori o pristupanju Srbije EU treba da napreduju tek kada se postigne merljiv i održiv napredak u oblastima kao što su vladavina prava, slobodni i pošteni izbori, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, nezavisnost pravosuđa, sloboda medija, reforma javne uprave i poboljšano funkcionisanje demokratskih institucija.

Zabrinuti zbog svog „popustljivog pristupa“ prema Srbiji, poslanici Evropskog parlamenta žele da Komisija odrazi svako značajno povlačenje tempa i intenziteta reformi u Srbiji u finansijskoj podršci koju EU pruža u okviru svojih instrumenata za pretpristupno finansiranje. Takođe napominju da je normalizacija odnosa sa Kosovom uslov za podršku u okviru plana reformi i rasta.

Veze sa Rusijom i Kinom

Evroposlanici osuđuju bliske veze Srbije sa Rusijom i njeno produbljivanje bezbednosne i odbrambene saradnje sa Kinom, što izaziva zabrinutost u vezi sa strateškom orijentacijom zemlje. Naglašavaju da potpuno usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU ostaje neosporni uslov za pristupanje, uključujući usklađivanje sa restriktivnim merama EU protiv Rusije.

Produbljivanje političke krize

Poslanici Evropskog parlamenta ukazuju na nizak nivo javne podrške članstvu u EU u Srbiji, vođen dugogodišnjim, manipulativnim, anti-EU narativom koji šire mediji pod kontrolom vlade, kao i neki visoki srpski zvaničnici i članovi vladajuće stranke, uključujući i na najvišem nivou.

Oni pozivaju EU da unapredi saradnju sa srpskim nevladinim organizacijama kako bi se ojačala demokratska otpornost i suprotstavila hibridnim pretnjama. Izražavajući zabrinutost zbog produbljivanja političke krize u Srbiji u kontekstu masovnih protesta koji se održavaju širom zemlje od novembra 2024. godine, poslanici Evropskog parlamenta kažu da je najbolji način za rešavanje krize održavanje istinski slobodnih i poštenih izbora.

„Moj izveštaj zaključuje da je proces pristupanja Srbije EU efikasno zastao zbog demokratskog nazadovanja, oslabljene vladavine prava, neuspeha u sprovođenju ključnih reformi i nedostatka usklađenosti sa spoljnom politikom EU. Uprkos stalnom potvrđivanju svoje strateške posvećenosti, političko rukovodstvo Srbije je do sada pokazalo ograničenu političku volju da sprovede reforme ili da se uskladi sa vrednostima i politikama potrebnim za pristupanje", rekao je izvestilac za Srbiju Tonino Picula.

Usvojeni amandmani Picule i Prebiliča o "zvučnom topu"

Poslanici EP su usvojili amandmane u kojima se izražava žaljenje zbog kampanje da se učesnici protesta 15. marta 2025. u Beogradu lažno optuže da su simulirali upotrebu "zvučnog topa", osuđuje optužbe na račun evroposlanika da su širili lažne vesti o tom protestu i zabrinutost zbog saradnje vladajuće stranke u Srbiji sa Komunističkom partijom Kine.

Te amandmane je podneo izvestilac za Srbiju Tonino Picula u ime poslaničkog kluba Socijalista i demokrata, zajedno sa poslanikom Vladimirom Prebiličem u ime Zelenih.

"Evropski parlament izražava žaljenje zbog kampanje zastrašivanja mirnih studenata, novinara i aktivista koju sprovode srpske vlasti, a koja se oslanja na kontroverzni izveštaj ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) kako bi se učesnici protesta lažno optužili za upotrebu zvučnog topa tokom protesta 15. marta 2025. na Trgu Slavija u Beogradu", navodi se u amandmanu.

EP takođe "ističe da je korišćenje straha kao oružja za suzbijanje građanskog neslaganja potpuno neprihvatljivo i nespojivo s temeljnim vrednostima EU i oštro osuđuje najnovije napade najviših zvaničnika Srbije na poslanike u Evropskom parlamentu, uključujući netačne optužbe da su širili laži i pogrešne informacije o tom protestu", dodaje se u amandmanu na član kojim EP izražava "duboku zabrinutost zbog verodostojnih navoda o upotrebi akustičnog oružja protiv mirnih demonstranata".

U drugom amandmanu se navodi Evropski parlament sa zabrinutošću prima na znanje nedavni memorandum o saradnji vladajuće stranke u Srbiji i Komunističke partije Kine, koji otvara dodatna pitanja u pogledu strateške predanosti Srbije da nastavi svoj put prema EU.

Picula je tokom jučerašnje rasprave na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta o ovogodišnjem izveštaju o Srbiji, izjavio da se napredak Srbije u reformama važnim za članstvo u EU značajno usporio i da je u nekoliko ključnih oblasti, posebno u vladavini prava, zabeleženo nazadovanje.

Dodao je da dok vlasti u Srbiji i dalje predstavljaju članstvo u EU kao strateški cilj, postupci njenog političkog vođstva "često to ne potvrđuju", i da nema napretka u istrazi smrtonosnog pada nadstrešnice ulaza Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024.

Picula je naveo da se u izveštaju Evropska komisija poziva da se Srbiji, zbog neispunjenih obaveza ili nedostatka rezultata, posebno na polju vladavine prava, ubuduće obustave isplate iz instrumenta za reforme i rast za Zapadni Balkan, i reprogramiraju za jačanje reforme pravosuđa, borbe protiv korupcije, za nezavisne medije, organizacije civilnog društva i nezavisni sektor kulture.

Izveštaj o Srbiji obuhvata događaje iz 2025. godine, kao i novije događaje, uključujući boravak misije Spoljnopolitičkog odbora EP (AFET) u Srbiji od 22. do 24. januara 2026. godine.

U izveštaju se izražava zabrinutost zbog sve dublje političke krize u Srbiji, kao i zbog usvajanja izmena pravosudnih zakona i ocenjuje se da su najbolji način za rešavanje političke krize slobodni i fer izbori, uz puno, transparentno i inkluzivno sprovođenje svih preporuka ODIHR-a.

U tekstu se osuđuje to što su mirni učesnici protesta, aktivisti i novinari bili žrtve "širokog spektra represivnih mera, uključujući i preteranu upotrebu sile i policijsko nasilje, arbitrarna privođenja i hapšenja, politički egzil i druge oblike zastrašivanja" i poziva na hitnu, nepristrasnu i transparentnu istragu optužbi za primenu nepotrebne i prekomerne sile i za nezakoniti nadzor demonstranata, kao i na ciljane sankcije protiv pojedinaca odgovornih za ozbiljna i sistematska kršenja zakona i kršenja ljudskih prava u Srbiji.

U dokumentu se oštro se odbacuju sve tvrdnje srpskih zvaničnika da su EU i neke njene države članice bile uključene u organizovanje studentskih protesta od novembra 2024. kako bi se izazvala "obojena revolucija", ponavlja snažna osuda nezakonitog hapšenja i proterivanja građana EU koji su davali izjave podrške studentima koji protestuju i odbacuju neosnovane tvrdnje srpskih vlasti da se Hrvatska mešala u lokalne izbore u martu 2026. godine.

Ponovo se ističe potreba da Srbija jasno i dosledno pokaže svoju geopolitičku orijentaciju ka EU, uključujući i potpuno usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, naročito sa restriktivnim merama koje je EU uvela u kontekstu ruskog agresije na Ukrajinu.

Kada je u pitanju Kosovo, podseća se da normalizacija odnosa s Kosovom i primena obaveza iz dijaloga ostaju sastavni deo evropske perspektive Srbije i poziva na potpuno sprovođenje Briselskog i Ohridskog sporazuma.

Od Srbije se očekuje da sarađuje s Kosovom kako bi se konačno priveli pravdi počinioci terorističkog napada u Banjskoj 2023. godine, navodi se u dokumentu i izražava "žaljenje zbog činjenice da Srbija još nije procesuirala počinioce, posebno Milana Radoičića, potpredsednika Srpske liste".