"EU nije trgovala sa Vučićem po principu litijum za demokratiju": Nemačka državna sekretara tvrdi da litijumski sporazum neće imati uticaja na pristupanje Uniji

Brantner je bila je deo delegacije koju je predvodio nemački kancelar Olaf Šolc, a koja je posetila Beograd 19. jula, kada je potpisan Memorandum EU – Srbija o saradnji u oblasti strateških sirovina.

Tokom te posete ona se sastala i sa predstavnicima srpskih opozicionih partija i civilnog društva, koji se protive projektu eksploatacije litijuma u dolini Jadra.

Ona za Danas odbacuje pretpostavke srpskih medija da će zaključivanje litijumskog sporazuma ubrzati put Srbije ka EU, jer nema uticaja na proces pristupanja i tvrdi da sve to nema ni uticaja ni na rešavanje problema u Bosni i Hercegovini, kao ni na Kosovu.

Istovremeno, Brantner smatra da će Srbija, na kraju krajeva, sama odlučiti, samostalno, da li želi ili ne projekat Jadar, koji bi realizovao Rio Tinto, ili ako Rio Tinto odbiju druge kompanije iz drugih regiona sveta.

Komentarišući da i srpski i nemački mediji pišu o tome da je Evropska unija s Vučićem trgovala, po principu – litijum za demokratiju, Brantner kaže:

"To je pogrešno, ne postoji trgovina litijumom za demokratiju, nema popusta na litijum za vladavinu prava. Litijumski projekat nema uticaja na pregovore o pristupanju EU, pitanje Kosova ili diskusiju između Kosova i Srbije ili izazove u BiH. Nema apsolutno nikakve veze sa njima. To su vrlo jasno rekli Evropska komisija, a takođe i kancelar Šolc. Projekat bi mogao da bude prilika za Srbiju da iskoristi svoj potencijal za gradnju novih lokalnih industrija, duž lanca vrednosti električnih vozila na ekološki prihvatljiv način. Ali na kraju će Srbija odlučiti da li da to sprovede i sa kim, možda sa Kinom i nekom drugom kompanijom".

Neki nemački mediji su veoma kritični prema kancelaru Šolcu i vladi zbog dogovora sa Vučićem, a puno je optužbi da litijumskim sporazumom vlada Nemačke podržava autokratiju u Srbiji.

"Nema tog nemačkog memoranduma sa Srbijom. Srbija i EU potpisale su sporazum o kritičnim sirovinama i lancima snabdevanja. Da se razumemo, reč je o sporazumu Srbije i EU. Cilj ovog sporazuma nije samo rudarstvo ili vađenje litijuma po visokim evropskim ekološkim standardima, već i gradnja lokalnog lanca vrednosti sa visokokvalitetnim poslovima u Srbiji za proizvodnju električnih vozila. Kao članica EU, zajedno sa Francuskom i drugim jakim industrijskim zemljama, podržavamo ovakve evropske lance vrednosti. Osnova za ovaj sporazum su visoki evropski ekološki standardi u projektu, koje mora da poštuje srpska država", navela je Franciska Brantner, državna sekretarka Ministarstva ekonomije Nemačke.

Ona kaže i da je upoznata sa relevantnim naučnim studijama srpskih naučnika, koje su objavljene u naučnom časopisu "Scientific Report", a kojima se tvrdi da će iskopavanje litijuma uništiti ne samo životnu sredinu, već i negativno uticati na zdravlje stanovništva.

"Veoma sam svesna kritika i zabrinutosti, lokalno stanovništvo i civilno društvo su razumljivo zabrinuti, ali mnogo toga se odnosi na stare planove Rio Tinta, koji su od tada znatno promenjeni. Takođe, neke brojke iz projekta su iskrivljene i netačno predstavljene javnosti. Jasno mi je: litijum u Srbiji treba da se vadi i prerađuje samo u skladu sa najboljim dostupnim ekološki prihvatljivim metodama i uz odgovarajući visok nivo zaštite vode i zemljišta. Prvobitni predlozi iz Rio Tinta nisu bili u skladu sa ovim standardima. Zato je bilo ispravno protestovati protiv toga i ispravno je što je vlast to zaustavila. Zahvaljujući protestima i pritiscima EU, projekat je unapređen u skladu sa evropskim ekološkim standardima. Došlo je do adaptacije novog koncepta vode, boljeg upravljanja otpadom i korišćenja energije. Sada postoji novi koncept zaliha, uključujući ponovnu upotrebu više rudarskog otpada, i neće se nalaziti u sredini rečne doline. Mislim da je veoma važno pogledati šta je trenutno na stolu i da je sledeći korak sada procena uticaja na životnu sredinu po standardima EU", kaže Franciska Brantner.

Na pitanje da li nemačka država ima bilo kakvu nadležnost nad Rio Tintom Brantner kaže:

"Rio Tinto je privatna kompanija i kao i druge kompanije dužna je da poštuje zakon u Srbiji. Ali naravno, i Evropska komisija i mi smo spremni da pružimo savete i ekspertizu kada je u pitanju primena evropskih zakona, jer se Rio Tinto obavezao da primenjuje evropske zakone, čak i ako taj deo evropske tekovine još nije usvojen od strane Srbije. Sa pažnjom ćemo pratiti ovaj proces i naše kompanije, koje moraju da poštuju evropske i nemačke zakone".

Na pitanje da li su se memorandumom Srbije i EU neke nemačke kompanije obavezale da otvore fabrike u Srbiji ona navodi "da su između Rio TInta, Mercedesa i Stellantisa i nekih srpskih kompanija već potpisani ugovori."

"To je memorandum Srbije i EU kao vladin sporazum. S druge strane, potpisani su komercijalni ugovori između kompanija Rio Tinto i Mercedes, Stellantis, kao i sa srpskim kompanijama. Sadržaj ovih ugovora o njihovom poslovnom odnosu zavisi od privatnih kompanija" i dodaje da se u Nemačkoj nekoliko kompanija "takmiči za kopanje litijuma":

"U stvari, u Nemačkoj se dešava suprotno: nekoliko kompanija se takmiči za kopanje litijuma. Domaće rudarstvo i prerada sirovina su centralna komponenta nemačke strategije sirovina kako bismo postali ekonomski manje zavisni od Kine za kritične sirovine, koja kontroliše veliki deo globalne prerade litijuma. Postoji nekoliko načina na koje se dobija litijum, jedan je iz tvrde stene, kako je planirano u Srbiji, a drugi je iz vode, kao u Čileu. U Nemačkoj imamo oba potencijala: da se litijum izvuče iz čvrste stene u Saksoniji, a u dolini Rajne moguće ga je izvući iz vode. Proaktivno podržavamo oba pristupa. U dolini Rajne, tehnologija za ekstrakciju je u razvoju i u fazi testiranja, takođe uz državno finansiranje. Rezerve litijuma u Saksoniji se ne završavaju na nemačkoj granici, već se nastavljaju u Češku, a mi imamo intenzivnu razmenu i saradnju između nemačke savezne vlade i Saksonije i vlade Češke sa druge strane, na postavljanju najboljih načina za istraživanje rezervi što je pre moguće. U oba slučaja, mi smo posvećeni tome da vađenje i dalja prerada budu što je moguće više ekološki prihvatljivi i da je u to uključeno lokalno stanovništvo."

Najbolja tehnologija

Svako rudarstvo ima uticaj na životnu sredinu. Nemoguće je da nema uticaja, ali ono što želimo jeste da posledice svedemo na najmanju moguću meru i da postoji plan za renaturaciju od početka. Uz najbolju tehnologiju koja se koristi, mislim da se to može postići. Zaista se nadam da ćemo, kao Evropljani, uspeti da pokažemo svetu da rudarstvo može biti bezbedno za životnu sredinu i da ćemo imati ekonomske koristi od izvoza naših ekološki prihvatljivih tehnologija ako ih razvijamo i koristimo ovde.

***

BONUS VIDEO - Jenjavaju li protesti protiv iskopavanja litijuma, ili vlast šalje poruke svojim pristalicama koje su protiv rudnika Jadar