5
Evropska komisija pripremila je izveštaj o vladavini prava u Srbiji, tzv. ”nonpejepr”, kojim se konstatuje da je Srbija u prethodnih šest meseci napravila važan korak ka ”nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa” i da je ustavna refroma ”uspešno okončana”.
U izveštaju se pohvaljuje saradnja Srbije sa EU u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i upravljanja migracijama, ali i ”ponavlja zabrinutost” zbog stanja u oblasti slobode medija i izražavanja.
U izveštaju Evropske komisije, u koji je Tanjug imao uvid, konstatuju se i ”brojna kašnjenja” u sprovođenju akcionih planova i premeni usvojenih zakona i poziva na dalje produbljivanje i konsolidaciju reformi u Srbiji.
”Da bi se reforme produbile, potreban je dalji rad i politička posvećenost i rešavanje nedostataka, posebno u ključnim oblastima kao što su pravosuđe, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, sloboda medija i procesuiranje ratnih zločina pred domaćim sudovima”, navodi se u dokumentu u koji je Tanjug imao uvid.
Evropska komisija u svom izvestaju, koji će u petak biti dat zemljama članicama na razmatranje u okviru radne grupe za proširenje, konstatuje da je prioritet daljeg ukupnog napretka Srbije u pristupnim pregovorima ispunjenje prelaznih merila u poglavljima koja se odnose na vladavinu prava i slobode ( poglavlja 23 i 24) i da ni jedno poglavlje u pristupnim pregovorima neće biti zatvoreno pre nego što Srbija napreduje u ovim oblastima.
Izveštaj navodi da su u Srbiji 3. aprila održani predsednički i vanredni parlamentarni izbori, da su tokom kampanje ”osnovne slobode u velikoj meri poštovane”, ali i da su postojali ”određeni nedostaci” koji su doveli do ”favorizovanja aktuelnih nosilaca vlasti”.
U okviru poglavlja 23, navodi se i da je ustavna reforma u Srbiji ”uspešno završena” u februaru 2022 . godine i da sada treba ubrzati rad na implementaciji zakona kako bi se osigurala nezavisnost pravosuđa.
Dodaje se da i dalje postoje ”značajni izazovi i kašnjenja” u implementaciji zakona u oblasti nepristrasnosti, odgovornosti, efikasnosti i profesionalizma pravosuđa, pristupa pravdi i visokokvalitetne obuke.
”Trenutni sistem zapošljavanja, premeštaja i unapređenja sudija i tužilaca tek treba da se revidira kako bi se osiguralo da su karijere u potpunosti zasnovane na zaslugama. Preduzet je niz koraka kako bi se smanjio prostor za politički uticaj na pravosuđe, ali postoje brojni slučajevi u kojima je to i dalje problematično”, navodi Evropska komisija .
Komisija konstatuje i da je broj starih izvršnih predmeta nastavio da se smanjuje, što je pozitivno uticalo na efikasnost sudova u Srbiji, ali i ukazuje na činjenicu da i dalje postoji veliki broj nerešenih predmeta pred ustavnim sudom, a neki slučajevi datiraju pre 2017. godine.
U izveštaju se navodi da je u Srbiji usvojena i nova Strategija za procesuiranje ratnih zločina za period 2021-2026, ali i da ”određeni broj srpskih političkih partija i ličnosti, uključujućć i ministarski nivo, nastavlja je da pruža podršku osuđenim ratnim zločincima”.
Kada je reč o prevenciji i suzbijanju korupcije, Evropska komisija zemljama članicama ukazuje na činjenicu da je Srbija uvela izmene u cilju poboljšanja dosadašnjeg rada i da beleži ”blagi porast broja optužnica i pravosnažnih presuda za slučajeve korupcije na visokom nivou”.
Istovremeno, naglašva se da Srbija tek treba da usvoji novu sveobuhvatnu antikorupcijsku strategiju zasnovanu na kredibilnom i realnom akcionom planu i efikasnim mehanizmom koordinacije.
”U vezi sa slobodom medija, radna grupa za bezbednost novinara je nastavila da se sastaje, međutim, slučajevi pretnji i nasilja nad novinarima i dalje izazivaju zabrinutost, a sveukupno okruženje za nesmetano ostvarivanje slobode izražavanja i dalje treba dodatno ojačati u praksi”, navodi se u delu izveštaja Komisije o slobodi izražavanja i medija u Srbiji uz nagalsak na sve većem kašnjenju u sprovođenje medijske strategije.
Kada je reč o poglavlju 24, Evriopska komsija konstatuje da je povećan je administrativni kapacitet Tužilaštva za organizovani kriminal i da su uvedene izmene u cilju poboljšanja merenja evidencija istraga, krivičnog gonjenja i osuda u slučajevima teškog i organizovanog kriminala, uključujući slučajeve pranja novca.
Navodi se dobra saradnja Srbije sa Interpolom i Evropolom, a posebno u oblasti borbe protiv trgovine oružjem, drogama i borbe protiv organizovanih kriminalnih grupa.
Kada je reč o viznoj politici, Komisija kostatuje da je ona u Srbiji ”samo delimično usklađena sa EU” i da tu nisu preduzeti koraci za rešavaje takvog stanja.
”U drugim oblastima migracija, Srbija je igrala aktivnu i konstruktivnu ulogu u upravljanju mešovitim migracionim tokovima ka EU i efikasno sarađivala sa svojim susedima i državama članicama EU. Nastavljeni su napori da se ugosti i primi značajan broj državljana trećih zemalja koje podržava EU”, navodi se u izveštaju Evropske komisije.
Dodaje se da je Srbija odlučila i da raseljenim licima iz Ukrajine dodeli privremenu zaštitu na godinu dana, kao i da ”na zadovoljavajući način sprovodi sporazum o readmisiji”.
Evropska komisija dva puta godišnje procenjuje stanje vladavine prava u Srbiji, jednom u okviru godišnjeg Izveštaja o Srbiji i drugi put u okviru tzv. ”nonpejepra” namenjenog isključivo zemljama članicama koje bi na osnovu toga trebalo da odlučju o daljim koracima Srbije na putu evropintegracija.
Sledeća šansa da Srbija otvori novi klaster u pristupnim pregovorima, ukoliko dobije ”zeleno svetlo” zemalja članica bila bi u junu ove godine.
BONUS VIDEO Bratislav Jugović o sankcijama Rusiji, obračunima u SNS-u i Srbiji posle izbora
Pratite nas i na društvenim mrežama:
