Zagađenje vazduha iz termoelektrana koje koriste ugalj prouzrokovalo je 19.000 smrtnih slučajeva u poslednje tri godine u zemljama Zapadnog Balkana, otkriva izveštaj koji su u utorak objavili CEE Benkvoč Netvork i Centar za istraživanje energije i čistog vazduha.
Izveštaj donosi neočekivan zaključak. Dok je u celom svetu u prošloj godini, zbog smanjenja ekonomskih aktivnosti izazvanih pandemijom, došlo do smanjenja emisije opasnih gasova, na Zapadnom Balkanu se dogodilo suprotno, došlo je do povećanja. Termoelektrane su 2018. i 2019. godine ispuštale oko šest puta više sumpor dioksida (SO2) od dopuštenog, a 2020. godine 6,4 puta više, piše Jutarnji.hr.
Zdravstvene analize potvrđuju, navodi izveštaj , da je od 2018. do 2020. godine, ukupna emisija gasova iz termoelektrana na ugalj izazvala 19.000 smrtnih slučajeva. Većina umrlih je u članicama EU-a, 10.800, a 6500 na Zapadnom Balkanu. Zdravstveni troškovi koje su izazvale termoelektrane procenjuju se između 6 i 12 milijardi evra. Među posledicama zagađenja je rađanje dece premale težine, hronični bronhitis, simptomi astme, te bolničko lečenje kardiovaskularnih i respiratornih bolesti.
Razmere problema rasvetljava sledeći podatak: na Zapadnom Balkanu na ugalj radi 18 termoelektrana, a u EU 221. Tih 18 u atmosferu šalju dva i po puta više sumpor dioksida nego sve ostale u EU. Srbija proizvodi jednaku količinu zagađenja kao cela EU.
U takvim okolnostima se vodi nova rasprava u Federaciji BiH o širenju termoelektrane u Tuzli. Obrazloženje investicije u Tuzli bilo je kako je nužno zameniti postojeće blokove termoelektrane temeljene na zastarelim tehnologijama i ujedno proizvodnjom iz sopstvenih izvora osigurati energetsku nezavisnost BiH. Pri čemu se koristi ugljen koji se kopa u BiH rudnicima.
Kineske firme China Gezhouba Group Company (CGGC) i China Energy Engineering Group (GEDI), koje su 2014. godine sklopile ugovor s Elektroprivredom BiH o gradnji novog bloka termoelektrane u Tuzli kreditom iza kojega bi stajala kineska vlada, saopštile su da ne odustaju od projekta iako je učestvovanje otkazao američki General Electric (GE) koji je trebao da izradi i projektuje ključni deo opreme, a to je naknadno učinio i nemački Siemens.
Američka kompanije trebala je da izradi kotao i generator parne turbine, ali GE je u aprilu prošle godine najavio kako namerava povlačenje s energetskog tržišta uglja i to zbog globalnog trenda postupnog ukidanja proizvodnje takve energije. Kinezi su potom tražili alternativu u Siemensu koji ih je odbio.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare