DW: Server i Basuener sumnjaju da bi SAD sada vojno zaustavile „Vučićevu vojsku“

Prve nedelje drugog mandata Donalda Trampa već su potvrdile naslov „Njujork tajmsa“: „Glavni dil-mejker se vratio“. Pa i kada je reč spoljnoj politici, takođe je jasno da će Trampovi „omiljeni dilovi“ ostati njegova ideja-vodilja. To znači, na primer, da Ukrajina treba da nastavi da dobija američku vojnu pomoć – ako zauzvrat Sjedinjenim Državama odobri pristup sirovinama kao što su retki metali i litijum. Ili „preuzimanje“ Pojasa Gaze kako bi se tamo stvorila „bliskoistočna rivijera“, prenosi Dojče vele.

Ili Trampov klasik: „Trampov toranj“ – samo ovoga puta u Beogradu. Posle Njujorka, Čikaga, Manile i Istanbula, to bi bio peti „Trampov toranj“ u svetu.

Ričard Grenel i Džared Kušner

Marta 2024. Vlada Srbije, Trampov zet Džared Kušner i arapski investitori sklopili su posao koji – prema pisanju „Njujork tajmsa“ vredi pola milijarde dolara. Plan: nekadašnja zgrada Generalštaba biće preuređena u hotelski kompleks sa luksuznim apartmanima – plus spomen-obeležje žrtvama NATO bombardovanja 1999. kada je pogođena i ta zgrada.

Taj projekat je pokrenut još 2012. ali, tek sada bi trebalo da se počne sa izgradnjom. Za to što je stvar konačno profunkcionisala, u velikoj meri je zaslužan Trampov najbliži savetnik, Ričard Grenel, koji je tokom njegovog prvog mandata bio specijalni izaslanik za Balkan, a sada je „izaslanik za specijalne misije“.

Grenel održava bliske, čak prijateljske odnose sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i njegovim ministrom spoljnih poslova Markom Đurićem, bivšim ambasadorom Srbije u Vašingtonu. Grenel je 2023. dobio orden od Vučića za „izbalansiran pristup“ prema Kosovu, na koje Srbija i dalje polaže pravo, 26 godina nakon završetka rata, piše u tekstu DW.

Ričard Grenel već je više puta kritikovao kosovskog premijera Aljbina Kurtija. Dan uoči Trampove inauguracije sastao se s Ramušom Haradinajem, bivšim kosovskim premijerom i političkim suparnikom Kurtija. Haradinaj je kasnije, kako je preneo na Iksu portal „KosovoOnline“, ocenio da „nije dobro za Kosovo“ ako Kurti ostane na vlasti. Kurti je 2020. izazvao Grenelov bes, jer je odbio teritorijalnu razmenu između Kosova i Srbije, koju je predložio taj američki posrednik.

Rod Blagojević

Rod Blagojević, sin srpskih imigranata, osoba je koja je čak i za standarde Donalda Trampa neobične biografije. Magazin „Politiko“ prošle nedelje je objavio da Tramp razmatra da ga imenuje za ambasadora u Beogradu. Blagojević je kao demokrata bio guverner Ilinoisa, potom smenjen 2009. a tri godine kasnije osuđen na 14 godina zatvora zbog korupcije. Nakon smene 2010. učestvovao u Trampovom rijalitiju „Celebrity Apprentice“.

Iako je Blagojević već bio na slobodi od Trampove odluke iz 2020. da mu ublaži kaznu, pomilovanje je izbrisalo njegovu krivičnu evidenciju.

Tramp mu je tokom svog prvog mandata smanjio kaznu, nakon čega je 2020. pušten na slobodu. Od maja 2024. kada je Tramp potvrđen kao predsednički kandidat, Blagojević je, zajedno s Grenelom učestvovao u predizbornoj kampanji – posebno u zajednicama američkih Srba, gde Tramp uživa veliku podršku, isto kao i među nacionalističkim srpskim političarima u Srbiji, Bosni i Hercegovini i na Kosovu.

U proleće 2024. pet američkih biznismena srpskog porekla prisustvovalo je prijemu u Trampovoj rezidenciji Mar-a-Lago na Floridi, među njima i Ranko Ristić, osnivač kompanije Zastava Arms USA, ekskluzivnog uvoznika u SAD oružja srpske kompanije Zastava Oružje. Ristić kaže da je tom prilikom Tramp predstavio Blagojevića kao „velikog prijatelja“ i „bliskog saradnika“. Ristić je takođe rekao da je Trampu ispričao kako su Srbi u Bosni tokom rata 1991-1995. morali da se brane od 3.000 mudžahedina.

Blagojević je prošle nedelje bio u Beogradu. Tokom sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem on se izričito izvinio zbog američkog učešća u ratu na Kosovu i bombardovanja 1999. „Moja zemlja je vašoj zemlji 1990-ih učinila nešto strašno. To nije ništa drugačije od onoga što Rusija radi u Ukrajini…Predsednik Tramp će raditi na poboljšanju odnosa između naših zemalja“, rekao je Vučiću potencijalni Trampov ambasador u Srbiji.

Blagojević je u medijima oštro kritikovao kosovskog premijera Aljbina Kurtija, optuživši ga da na Kosovu sprovodi „etničko čišćenje“ Srba.

Šta kažu Danijel Server i Kurt Basuner – stručnjaci za Balkan

Danijel Server, sa univerziteta Džons Hopkins i bivši izaslanik za Balkan predsednika Klintona, za DW ocenjuje: „Blagojević je savršen čovek za Beograd – duboko korumpirani političar, spreman da učini sve što Tramp želi kako bi bio rehabilitovan.“

Iako su ove promene iz pravca SAD povoljne za Vučića, masovni protesti koji od novembra potresaju Srbiju, dodatno su pojačali njegovu radikalnu retoriku o Kosovu – verovatno kako bi skrenuo pažnju s unutrašnjih problema, navodi u analizi DW.

Srpski ministar spoljnih poslova Marko Đurić nedavno je za list „Berliner cajtung“ Kosovo nazvao „našom južnom pokrajinom“ i tvrdio da su Srbi na Kosovu „stalno izloženi diskriminaciji i maltretiranju“. Na to se nadovezao načelnik Generalštaba Vojske Srbije Milan Mojsilović, koji je za „Večernje novosti“ izjavio da su srpske oružane snage spremne da „zaštite Srbe i druge ne-Albance na teritoriji naše južne pokrajine“. Vučić, koji je ranije Kurtija nazvao „terorističkim ološem“, sada ga je u emisiji na Happy-TV opisao kao „nitkova“ koji „mrzi Srbe“.

Kurt Basuner, direktor berlinskog trusta mozgova „Savet za politiku demokratizacije“ u izjavi za DW upozorava da velikosrpskim aspiracijama nije ugrožen samo teritorijalni integritet Kosova, već i Bosne i Hercegovine. EU bi na agresiju Beograda na susedne zemlje mogla da odgovori „značajnim povećanjem“ snaga EUFOR-a (Althea) koje štite mir u Bosni – borbenim trupama, kaže Basuner.

U ovoj situaciji, američki „tim za Balkan“, Grenel-Kušner-Blagojević – uključujući direktnu vezu s Belom kućom, bio bi poklon za Beograd. Ionako malo verovatno poboljšanje odnosa Srbije i Kosova, postalo bi još nedosežnije, ocenjuje.

Tokom eskalacije 2023. kada su srpske snage napale NATO i kosovske snage bezbednosti, a zatim koncentrisale trupe na granici sa Kosovom – samo lična intervencija američkog državnog sekretara Entonija Blinkena i ogroman pritisak NATO naterali su tada Srbiju da povuče tenkove.

#blockquote_0

„Na Bosancima bi tada bilo da reaguju. A na Kosovu bi Džavelin tada bila najbolja odbrana“, rekao je Danijel Server za DW. Bez isporuke tih visoko efikasnih američkih protivtenkovskih projektila, nezamisliva je uspešna odbrana od ruske invazije na Ukrajinu 2022.

S obzirom na trenutnu bezbednosnu situaciju, eskalacija potencijalnih izvora sukoba na Zapadnom Balkanu, okruženom sa svih strana državama EU – svakako postaje sve verovatnija.