EU analize: Razgovor Tramp-Putin o miru u Ukrajini novi Minhen ‘38 ili preuređenje svetskog poretka

Zvaničnici EU, poput čelnika Nemačke i Francuske, ističu da u pregovorima o obustavi rata i trajnom miru u Ukrajini moraju učestvovati i Kijev i evropske države, a ne samo Vašington i Moskva da bi se postigli postojan mir i bezbednost za stari kontinent.

Francuska ministarka odbrane Silvi Gular smatra da se "Amerika udaljava od Evrope", a naglašava i da "Evropska unija, da bi se proširila, mora i da se ojača i brani pravila pravde u svetu koji postaje džungla".

Švajcarski list "Tan" piše da se "moramo suočiti s haotičnom stvarnošću da Ukrajina i njeni evropski saveznici više ne mogu računati na Ameriku".

Nemački portal "Eurointelidžens" opovrgava ocene da bi američko-ruska formula za mir značila kapitulaciju, predaju dela ukrajinske teritorije Rusiji poput "novog Minhena 1938" i ukazuje na to da "oni koji su podržavali isporuke oružja Ukrajini nisu govorili o ogromnoj ceni toga da se postigne pobeda".

"Tu nije bilo nikakvog drugog plana... a logično je da Tramp i Putin to rešavaju, jer ne bi bilo rešenja da je za stolom Kaja Kalas", šefica diplomatije EU, zagovornica podrške Ukrajini po svaku cenu, primećuje nemački portal.

I, kako zaključuju, "Ukrajina će izgubiti deo teritorije kao deo mirovnog rešenja, jer to odražava i vojnu situaciju na terenu".

Evropske partnere Amerike su teško pogodile izjave Trampovih najbližih saradnika da je Evropa zakazala u odbrani slobode mišljenja i drugih zajedničkih demokratskih vrednosti, kao i da mir u Ukrajini znači da Kijev ne može postati članica NATO i da mora žrtvovati deo teritorije.

Saveznici u NATO nisu krili da su teško pogođeni porukom američkog ministra odbrane Pita Hegseta da "mora biti jasno da neće biti američkih trupa u Ukrajini... a stari kontinent mora dati daleko najveću buduću pomoć Kijevu".

Francuski dnevnik "Lezeko" navodi da se "to ne čini medju prijateljima i saveznicima" i primećuje da "kao da se za samo mesec dana savezništvo iskovano od zapadnih pobednika u drugom svetskom ratu, ojačano u hladnom ratu, razbilo u param-parčad".

Hladan tuš je došao Evropljanima i od ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog koji je izjavio da "Ukrajina ima malo šansi da opstane bez podrške SAD".

Ali i sam nemački kancelar Olaf Šolc je stavio do znanja da svako buduće rešenje za obustavu rata, posebno kada se radi o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu, neće biti moguće bez SAD.

Šef francuske države Emanuel Makron  je predočio da samo Ukrajinci u mirovnim pregovorima s Rusijom mogu utanačiti put ka čvrstom i trajnom miru, ali je naglasio da ukoliko "predsednik Tramp zaista može da ubedi Putina da okonča agresiju na Ukrajinu, to je onda odlična vest".

Makron se osvrnuo i na već raširena uverenja da novo doba nastaje dolaskom Trampa u Belu kuću i zaključio da Evropa "sad mora zaboraviti model kojim smo imali kinesko tržište za plasman svojih proizvoda, američki vojni 'kišobran' za bezbednost i jeftin ruski gas za proizvodnju".