Požari još jednom ogolili antievropsku politiku Vučićevog režima: "Sve karte bacili na Rusiju, a onda se oborenog nosa javili EU"

Podsetimo, prvi požari u Deliblatskoj peščari zabeleženi su 21. jula, ali su lokalizovani i gašeni sve do 5. avgusta, kada je vatra izmakla kontroli. U ovom trenutku, prema izveštajima sa terena, i dalje je aktivno više desetina požara na otvorenom. Mediji prenose da ekipe vatrogasaca-spasilaca i brojno ljudstvo dežuraju neprekidno u Deliblatskoj peščari, gde je požar zahvatio gotovo četiri hiljade hektara. Požar na planini Stolovi, na vrhu Čiker, još nije lokalizovan, a prethodnih dana vatra se rasplamsala i da vrhu Ljukten na Goču, kao i u selu Slišane kod Lebana.

U takvoj haotičnoj situaciji, država Srbija je pomoć Evropske unije zvanično zatražila tek pre šest dana. S tim u vezi trebalo bi da poverujemo u priču ministra policije Ivice Dačića da su nam bili potrebni isključivo veliki avioni, a ne helikopteri koje je EU jedino imala na raspolaganju. U trenutku kad je doslovno svaka kofa voda značila, i kad su meštani uz pomoć ”štapa i kanapa” sami branili šume, njive i sopstvene kuće.

Dakle, u odgovoru na pitanja Nove, iz Evropske komisije kažu da je zvanični zahtev Beograda za pomoć stigao tek 21. avgusta.

Za 24 sata helikopteri, vozila i vatrogasci su bili u Srbiji

"Zemlje su najbolje pozicionirane da objasne vreme i sadržaj svog zahteva. Naša uloga nije da procenjujemo odluke zemlje koja podnosi zahtev, već da odgovorimo kada se zahtev podnese, mobilišući odgovarajuće ponude i raspoređujući prihvaćenu pomoć što je brže moguće", navodi se u odgovoru EK.

Zatim se ističe da je Srbija pomoć stigla u roku od 24 sata.

"Kada je Srbija zatražila evropsku pomoć u petak, 21. avgusta, odmah smo odgovorili. Prvi helikopteri su bili u vazduhu za manje od 24 sata nakon što je Srbija aktivirala Mehanizam civilne zaštite EU. Raspoređuju se četiri helikoptera 'Crni jastreb', 130 vatrogasaca i 36 vozila. Kopernikus satelitsko mapiranje za vanredne situacije takođe učestvuje", navodi se u odgovoru.

Pitali smo i za komentar na izjavu Ivice Dačića, koji je rekao da je Sektor za vanredne situacije svakog dana bio u komunikaciji s EU mehanizmom za civilnu zaštitu, ali da Evropljani nisu imali avione i helikoptere velike nosivosti koji su, po njegovim rečima, nedostajali za gašenje požara u Deliblatskoj peščari.

Iz EK na to kažu da "u svakoj krizi, usklađuju potrebe zemlje sa avionima, timovima i opremom dostupnom širom Evrope".

"Raspoređivanje sredstva odražava jednostavnu činjenicu: ono može efikasno delovati protiv požara i napraviti pravu razliku na terenu. Ostajemo u bliskom kontaktu sa organima civilne zaštite Srbije i spremni smo da mobilišemo dalju podršku kako se situacija bude razvijala", zaključuju u EK.

Načinom na koji je Srbija reagovala u situaciji sa požarima, bavio se i nemački Frankfurter rundšau. Oni su ocenili da je u borbi protiv nekontrolisanih požara “Srbija prvo igrala na kartu ruske pomoći, a tek je onda Vlada Srbije nevoljno odlučila da zatraži pomoć Evropske unije”.

Dnevik piše da su sa "olakšanjem, ali malo preuranjeno srpski medijski megafoni najavili kraj gašenja požara".

Ti mediji su, piše FR, uz naslove poput "Požare sada gasi i moćni Iljušin", ili "Ruska zver gasila požar u Peščari sa 120 tona vode", trijumfalno slavili odluku Moskve da na molbu Beograda pošalje ruski avion za gašenje požara u Deliblatskoj peščari.

"Čak i u gašenju šumskih požara se kandidat za članstvo, koji balansira između istoka i zapada, odlučuje za špagat i slalom između Moskve i Brisela", piše nemački dnevnik.

S ovim stavom se slaže i spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić. U izjavi za Novu kaže da su ovi poslednji požari svojevrstan skener naše spoljne politike i strateških opredeljenja Srbije.

Bačena sumnja na Srpsko-ruski humaniitarni centar

“Dakle, oni potvrđuju da smo stalno suočeni sa onom nominalnom podrškom putu Srbije ka Evropskoj uniji, koji je sve vreme propraćen postavljanjem mina, od onoga što rade režimski tabloidi pa do čestih kritika koje dolaze iz vrhova vlasti. Posebno od vremena kada su Evropljani počeli da upućuju prve kritike Vučićevom režimu. Tako da je orjentacija ka Evropskoj uniji više nominalna nego što je praktična, sem u slučaju ako treba eventualno dobiti pristup nekim fondovima. I to se videlo sada u slučaju požara", kaže Jakšić i dalje navodi:

"Srbija se prvo oslonila na Rusiju, što bi na neki način moglo da bude i objašnjivo, imajući u vidu onaj centar koji postoji u Nišu, a koji je upravo namenjen za takve situacije. Međutim, činjenica je da je taj famozni Iljušin toliko kasno angažovan, da to baca veliku sumnju ili postavlja barem znakove pitanja na načine funkcionisanja Srpsko-ruskog humanitarnog centra, koji je prvi trebalo da interveniše. Očigledno je intervencija bila zakasnela, a onda je usledila ona politika nadmenosti koju vrlo često slušamo kada Vučić Srbiju poredi pre svega sa zemljama regiona, kada omalovažava Crnu Goru na putu Evropskoj uniji, promovišući Srbiju kao bastion prosperiteta, ljudskih prava i demokratije".

Jakšić podseća da se govorilo i da nama niko ne treba, da imamo superiornu opremu za gašenje požara, te da je onda usledila "politika oborenog nosa".

"Tada smo bili prisiljeni da se obratimo Evropljanima, ja verujem poprilično nevoljno, ali situacija na terenu je to nalagala. Pritom, čuo sam da taj Iljušin košta nekih 40 miliona dolara, a mi smo francuske rafale plaćali milijardama. Istina je da nikakve mere protivpožarne zaštite nisu napravljene, iako godinu za godinom vidimo da klimatske promene obaraju toplotne rekorde i da se šumski požari šire sa juga, od Sredozemlja, da sve više idu ka severu i da su bili potpuno očekivani. Mi za to vreme pravimo nacionalni stadion, a da je ta investicija uložena u protivpožaru zaštiitu mogla je da spreči gotovo sve ove požare koji su se dogodili", zaključuje Jakšić.